Ako se više niko ne javlja po ovom amandmanu, stavljam amandman poslanika Lazara Marjanskog na glasanje.
Za 49, protiv 115, uzdržanih nema, nije glasalo 15, ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pavlović.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nisam uspeo da evidentiram koliko je do sada amandmana bilo na razmatranju, ali sam ustanovio, kao i svi ostali ovde u sali i oni koji gledaju prenos, da  ni jedan amandman od skupštinske većine nije prihvaćen. Naravno, to je pravo parlamentarne većine. Ono što želim da kažem, da li je moguće i teoretski da od svih, recimo, stotinu amandmana, baš ni jedan nije dobio podršku, da ni jedan nije konzistentan, da ni jedan nije argumentovan, da ni jedan nije korektan. Očigledno da je moguće. I to je očigledno pravo parlamentarne većine. Verovatno će i sudbina mog amandmana tako isto proći, ali želim da obrazložim šta sam i zašto predložio.
Dakle, predložio sam da se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za ovu godinu, u članu 7. razdeo 6 - Ministarstvo finansija i ekonomije, u poziciji 36, konto 911-900, dakle, radi se o tekućoj budžetskoj rezervi, iznos koji je predviđen - 7.957.000.000 zameni iznosom od 4,4 milijarde, da se posle ove pozicije 36, 911-900, tekuća budžetska rezerva, doda nova pozicija koja treba da glasi: "36a, 9911-400, stalna budžetska rezerva, u iznosu od 3.555.000.000 dinara. Zašto, poštovana gospodo. Zbog toga što u članu 55. Zakona o javnim prihodima i rashodima stoji - da se u stalnu rezervu budžeta Republike Srbije izdvaja najmanje 1% od ukupnog prihoda budžeta. Dakle, ne piše "ni po pravilu", ne piše "ni može", ne piše "ni da li treba ili ne treba", nego "izdvaja". Kaže - "u stalnu budžetsku rezervu opštine, odnosno grada, izdvaja se najmanje 1% od ukupnih prihoda po odbitku sredstava". Ono što je takođe važno - "obaveza izdvajanja za stalnu rezervu prestaje kad sredstva stalne rezerve budu ostvarena u visini od 10% proseka".
U članu 10. izmene i dopune zakona, koje vi predlažete, stoji: "obavezno izdvajanje sredstava u stalnu budžetsku rezervu, sa 1% od ukupnog prihoda, smanjuje se na 0,5%, odnosno, sa 10 na 5%, kako zbog promene načela bruto budžeta" itd.
Ne razumem kako je autor, dakle, Vlada - predlagač, Ministarstvo finansija i matični odbor, mogao da odbije amandman koji nije slobodna interpretacija moje malenkosti, dakle, Slobodana Pavlovića, poslanika, nego nešto što piše u zakonu, ako se pri tome ima u vidu šta je namena sredstava stalne budžetske rezerve, a to je da se sredstva koriste za vanredne potrebe, eventualne nepogode i tako dalje. Onda, ne razumem zašto amandman nije prihvaćen. Insistiram, predlažem da razmislite i da se ovaj amandman prihvati, jer u protivnom, demonstriraćete pravo da ne prihvatite amandman, i ja to pravo ne mogu dovoditi u pitanje, ali ćete na taj način da demonstrirate da ne poštujete ni zakon koji ste sami predložili, da ne poštujete parlament i građane Republike Srbije, za koje su namenjena sredstva iz stalne budžetske rezerve, za vanredne prilike. Voleo bih da ih nema, ali u budžetu moraju da postoje.

Da li se još neko javlja za reč u vezi sa ovim amandmanom? (Niko.)
Stavljam amandman poslanika Slobodana Pavlovića na glasanje.
Za 51, protiv 109, uzdržanih nema, nije glasalo 13, ukupno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Tomović.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Uvaženi predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, suština amandmana koji sam vama podneo na odlučivanje, a odnosi se na Predlog zakona o budžetu, jeste da se sredstva predviđena MUP-u tim predlogom budžeta, znači član 7., razdeo V, od 17 milijardi dinara uvećaju za 50%, sa sledećim obrazloženjem. Naime, budžetom je predviđeno da sredstva za plate pripadnika MUP-a iznose 10 milijardi i 100 miliona, a kaže se u obrazloženju da su ta sredstva za 28% veća u odnosu na sredstva koja su za tu namenu bila planirana u prošloj godini. Ako se uzme u obzir da je ovim budžetom uključena, dakle, da je u budžetu korporirana inflacija od 30%, pa to praktično znači da će realne plate, da će u apsolutnom iznosu plate pripadnika MUP-a u ovoj godini biti za 2% manja. Ako se, sa druge strane, uzme u obzir da inflacija, a o tome sam govorio u svom prvom javljanju kada sam diskutovao na temu budžeta u načelu, da se može očekivati inflacija 50%, a neke procene kažu i više, onda to znači da će pripadnici MUP-a sa ovako planiranim sredstvima za budžet imati realno manje plate, nego što ne samo što je planirano, nego što su imali i u prošloj godini. Pa, zbog zadataka, zbog poslova koje obavlja MUP, mislim da se to ne može dozvoliti. Iz istih razloga, a što će inflacija biti, po mojoj proceni, veća nego što je inkorporirana ovde, ovim predlogom, predložio sam da se sredstva po drugim kontima, dakle za materijalne troškove, za opšte namene, a naročito za zonu kopnene bezbednosti povećaju. Ne bih želeo da ovom prilikom pravim bilo koju prejudiciju, ali juče smo slušali veoma argumentovano tvrđenje šefa Poslaničke grupe DOS-a o uslovima pri kojima pripadnici MUP-a obavljaju svoje poslove, uniforma, čizme itd. A otuda mislim da pošto ne sumnjam u reči koje je juče izgovorio gospodin Jovanović, znači da će i on založiti svoj autoritet i pomoći da poslanička većina usvoji ovaj amandman, pa da se time stvore uslovi MUP-u da obavi poslove koje se od njega očekuju. Hvala lepo.

Pri izradi ovog budžeta, Ministarstvo finansija je posvetilo potrebnu pažnju troškova MUP-a, a posebnu pažnju troškovima pripadnika MUP-a koji su angažovani u Kopnenoj zoni bezbednosti. Bili bismo neozbiljni kada bismo pred Skupštinu izašli sa predlogom koji bi unapred imao takvu vrstu propusta. Mi smo išli sa sredstvima koja su planirana, a u potpunosti odgovorili potrebama pripadnika MUP-a, koji su angažovani ne samo u Kopnenoj zoni bezbednosti, već i onima koji su angažovani na zadacima koji se smatraju redovnim. S te strane, nema potrebe za usvajanjem ovog amandmana.

Dame i gospodo poslanici, samo kratko da ponovim, istine radi u Kopnenoj zoni bezbednosti u celini do oktobra 2000. godine jesu bili pripadnici MUP-a. Kada je došlo do upadanja u zamku stare američke administracije od nove vlasti u Srbiji, pripadnika MUP-a na jugu Srbije u Kopnenoj zoni nema. Hvala lepo.

Kako se niko više ne javlja za reč, stavljam amandman poslanika Slbodana Tomovića na glasanje.
Za 49, protiv 115, uzdržan niko, nije glasalo 12, ukupno prisutno 176 narodnih poslanika.
Prema tome, konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora. Izvolite.

Poštovana gospodo poslanici, samo da kažem da zbog kratkoće vremena koje koristimo za obrazlaganje pojedinih amandmana juče nisam uspeo da kažem da ste odbili i 6 miliona 600 hiljada maraka za Hemijsku industriju "Zorka". Svaka vam čast, iako je tamo došlo do pokretanja dve velike fabrike i u kojima radi tri hiljade radnika, bez rukovodstva DOS-a, već se tamo samo zamenjuju, te se smenjuju, te ljudi tamo rade sami, pa se snalaze i bez toga.
Ovaj amandman je vezan za Ministarstvo kulture. Pošto je gospodin Lečić rodom iz Šapca, baš me živo zanima šta će reći, a njega naravno nema ovde. Ne pada mu na pamet da bude, jer se trenutno bavi otpuštanjem 14 inspektora za kulturu u Srbiji. To je vrlo interesantna stvar, tako da ćemo imati šunda koliko god hoćemo. Tražio sam da se u delu koji govori o programima, gde ima izdvojenih samo 110 miliona, pa zaista tih 110 miliona pitanje je kako će biti raspoređeni ove godine, a u oblasti kulture, tražio sam 30 miliona za Narodno pozorište "Ljubiša Jovanović" iz Šapca, za nastavak druge faze investicionih radova u tom pozorištu. To je pozorište koje ima 160 godina tradicije. Prošle godine je proslavilo 160 godina. Danas, doduše, to je ponovo čudo, ali ponovo smena direktora i imenovanje drugog, za samo 6 meseci, a nikakvih rezultata. Zamenili ste direktora, valjda gospodin Jovanović, pošto je dramaturg po zvanju, zna šta je Narodno pozorište "Ljubiša Jovanović", ženu koja je 17 godina uspešno vodila to pozorište i koje je imalo izuzetne rezultate u oblasti kulture, a kada je u pitanju srpsko glumište.
Naravno, ovo govorim iz razloga da upozorim na tu priču da ćete nešto uraditi u oblasti kulture, a to je vrlo neverovatno, jer ovde nema para, koliko vidim ni za plate zaposlenih u oblasti kulture, a kamoli za investicije i radove. Da kažem, prošli put kada ste mi odgovarali na amandman, vi ne znate gospodine da smo mi zaista ogromne kilometre puteva uradili za ovih 10 godina, a ako ne znate pozivam vas da dođete tamo da vidite šta smo uradili. Radili smo i u oblasti kulture jako puno, jako, jako puno i to naravno vi ne priznajete, ne pada vam na pamet, jer samo kada je došao DOS na vlast vi ćete sve da stvorite, ali zašto odbijate onda ove stvari, koje se ne tiču samo političkih stvari. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.) Ako ne, stavljam na glasanje amandman poslanika Dragana Tomića.
Za 41, protiv 111, uzdržan niko, nije glasalo 18, ukupno prisutno 170 narodnih poslanika.
Prema tome, konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. Razdeo 6 i 18 amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

 Poštovani predsedniče, kolege poslanici, moj prvi amandman je na član 7. Razdeo 6, pozicija 25, konto 911-190, Fond za razvoj Republike Srbije, predložio sam da se predloženi iznos u budžetu od 497.300.000, poveća za 502.700.00, i da ukupan iznos bude zaokružen na 1.000.000.000. Zašto baš Fond za razvoj?
Prevashodno zbog toga što je naša privreda, a možemo diskutovati o tome zbog čega je, u prethodnom periodu radila u vrlo lošim uslovima, ali je činjenica da je zaista radila u nepovoljnim uslovima. Činjenica je da je mnogo radnika ostalo bez radnih mesta, činjenica je da niko nije mogao da na adekvatan način nađe zaposlenje, nije mogao da ostvari pravo na rad, i tako dalje. Činjenica da je u periodu posle 9. juna 1999. godine, kada je veliki deo naše privrede uništen, upravo iz sredstava Direkcije za obnovu i razvoj i iz Fonda za razvoj veliki broj privrednih kapaciteta obnovljen i kao primer za to jeste kragujevačka "Zastava". Zbog toga je Fond za razvoj od vrlo velike važnosti za našu privredu, za ono što ćemo da stvaramo i od čega ćemo da živimo. Privredni rast je bio očigledan u tom periodu, posle 9. juna 1999. godine, i da nije bilo dešavanja koja su destabilizovala ukupnu političku situaciju, pa i ekonomsku situaciju u našoj zemlji, oko Oktobarske revolucije, taj privredni rast bi bio sigurno u 1999. i 2000. godini čak i dvocifren. Na žalost mi smo imali situaciju koja je destabilizovala i privredne tokove, pa i saradnju INO partnera i firmi iz cele Srbije, pa i iz Pirota, a moram da podsetim da su INO partneri "1.maja", čak bili u situaciji da povuku svoje ugovore, da preispitaju svoje Lom poslove koje su imali sa "Prvim majem". Privreda je dovedena u još goru situaciju i ima vrlo velike poteškoće da normalno funkcioniše. Da bismo mogli da popunimo taj budžet - gospodine Panajotoviću, ne morate da mašete, vidimo se vrlo dobro - u toku 2000. godine SPS u saradnji sa državnim organima pokrenula je akciju, a ja pričam o Fondu za razvoj, da se iz Fonda za razvoj pribave sredstva koja će obnoviti proizvodnju, i u Dragošu, i pomoći "Prvom maju", pomoći "Piroteksu" , i svim drugim firmama kojima je to potrebno, da ne pričam o "Sarlahu" koga ste upropastili, da pomognemo privredi koja je zaista u teškoj situaciji.
U ovom sadašnjem trenutku, predložene mere poreske politike dodatno će pogoršati uslove za funkcionisanje preduzeća. Zbog toga, mislim da je ovaj predlog za povećanje sredstava za Fond za razvoj zaista umesan i da bi trebalo da usvojite ovaj amandman. Da vam kažem samo, nikome u Srbiji nije potrebna milostinja. Svi ljudi u Srbiji traže mogućnost da rade, da zarade, kako bi obezbedili sredstva za svoj normalan život. Ovih tri milijarde dinara, koje je Vlada predvidela za suzbijanje socijalnih tenzija, ne znam koliko će biti dovoljne za ono što će izazvati set poreskih zakona koje ste predložili.
Dakle, to je što se tiče prvog amandmana.
Drugi amandman je na član 7. razdeo 18, pozicija 116, konto 911-332 programi u oblasti sporta. Predložio sam da se iznos od 185.000.000 uveća za 60.000.000 . Zašto? Neposredni povod jeste taj.... zamolio bih da se malo više pažnje obrati.
Neposredni povod je to što se dešava među našom omladinom, koja je sve više prepuštena sama sebi, izložena je mnogim negativnim uticajima, dolazim iz kraja u kome je tendenciozno prisustvo narkomanije,.... gospodine Panajotoviću, zašto reagujete negativno, a ne znam stvarno zbog čega - narkomanija je sve više prisutna i u kafićima koji niču kao pečurke posle kiše i koji prikupljaju mlade ljude koji nemaju kuda da odu, gospodo, nemaju čime da se bave, jer u Pirotu ne postoji sportska hala. Sportska hala koja ni posle četiri godine, od 1996. godine, nije izgrađena, nisu udareni temelji, a još daleke 1996. godine imali smo obećanja i obećanja da će tu biti donacija, da će biti stranih ulaganja, da ćemo mi to završiti za manje od godinu dana. Više od četiri godine, ponovo Pirot nema sportsku halu. Zbog toga tražim povećanje iznosa za programe u oblasti sporta od 60.000.000 , koji će biti dovoljni da se ne samo u Pirotu, već i u drugim mestima, započne izgradnja sportskih objekata i više para da za investiranje ili za ulaganje u programe sporta, koji će omogućiti omladini da se bave sportom, kao jednim zdravim načinom za popunjavanje slobodnog vremena. Hvala.