PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.03.2001.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

30.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu (pojedinosti) (2001)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o akcizama (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o akcizama (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o akcizama – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet (načela) - glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini (pojedinosti) (2001)
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije (2001)
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije – glasanje (2001)
  • Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije (2001)
  • Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini – glasanje (2001)
  • Poslanička pitanja (2001)
  • OBRAĆANJA

    Vitomir Plužarević

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, Agrarni budžet za koji sam u budžetu predvideo da bude planski i sistematski određen na sumu od 10 milijardi dinara nije prihvaćen, pa sam zbog toga na ovaj agrarni budžet podneo amandman  na član 2.  tačka 3, gde je predviđeno da se iznos od 492 miliona za premije, regres i subvencije poveća na 985 miliona dinara.
    Jasno mi je da je ekspertska grupa na čelu sa gospodinom Đinđićem i gospodinom Đelićem bila preko u Americi i da je tamo dobila befel, kako to naš narod kaže, da može ovaj budžet da se stavi na dnevni red. Dobili su zeleno svetlo za ovaj budžet, ali su dobili i određene uslove koje treba da ispuni naš narod. Mislim da ovi uslovi ne treba da budu povezani sa Agrarnim budžetom i sa našim seljakom. Svi naši amandmani, Srpske radikalne stranke, koje smo danas i prethodnih dana ovde na ovoj skupštini isticali bili su negirani od strane odbora, Vlade kao i od kolega poslanika DOS-a, koji su se uglavnom nekulturno i necivilizovano ponašali prilikom izlaganja svakog našeg poslanika. Šta će vama amandmani, gospodo iz DOS-a, kada vi imate onih 6 milijardi koje očekujete, a koje mi do danas nismo videli, niti ćemo ih videti. Šećerna repa je biljka koja ima svoju bajku, ta bajka je poznata svima i zove se "Deda i repa". O njoj neću ovog puta.
    Ovim amandmanom u članu 2. premije su predviđene od 0,20 din po kilogramu. Predlažem da se ta premija poveća na 0,40 din po kilogramu. Time se vrši projekcija pozitivnog razmišljanja na duži period našeg seljaka. Ako naš seljak ove godine bude zadovoljan sa premijom od 0,40 dinara, tada će se površine znatno povećati, bez posebnog uputstva sa bilo čije strane i šećerna repa dobija svoje mesto na poljima gde do sada nije bila kao kultura. Šećerane u Srbiji su projektovane za veće količine šećerne repe i bili smo nekada izvoznik šećera, te ovim amandmanom se poboljšava struktura sredstava i za fabrike šećera. Polja pod šećernom repom su za pet i više puta u odnosu na prošli period smanjena. Plan setve je predviđen za 61.000 hektara. Ovaj amandman koji predlažem će povećati površine i kilograme na tim površinama. Hvala.

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 48, protiv 112, jedan uzdržan, nije glasalo 26, ukupno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.

    Srboljub Živanović

    Srpska radikalna stranka
    Član 2. predloženog zakona menja se tako što se pod II premije, regres i subvencije tačke 3, premije za šećernu repu, predviđeni iznos od 492.800.000 dinara menja na 965.600.000 dinara.
    Obrazloženje - dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ministar za poljoprivredu, gospodin Veselinov, nije dovoljno posvetio pažnje ovoj temi. Smatram da je za brži oporavak šećeranstva u našoj Republici neophodno uložiti znatno veća sredstva u vidu premija za šećernu repu, nego što je to predloženo Predlogom zakona.
    Iznos koji sam predložio predstavlja solidna sredstva kojima bi se mogla značajnije pospešiti proizvodnja šećerne repe.
    Dame i gospodo narodni poslanici, proizvodnja šećerne repe spada u red poljoprivrednih grana gde je najviše zastupljena mehanizacija, a takođe i ručni rad. Imajući u vidu zastarelost i starost mehanizacije, nedostatak rezervnih delova, zato i predlažem da se prvobitni iznos poveća. Što se tiče zaštite šećerne repe, takođe su ulaganja velika: zaštita od korova, zaštita od šećerne pipe.
    Dame i gospodo, proizvodnja šećerne repe je ozbiljna delatnost u poljoprivredi, uvideli smo ove godine koliko su smanjeni prinosi, za tri do četiri puta, da li zbog suše, jer smo slabi sa sistemom za navodnjavanje ili zbog slabe upotrebe agrotehničkih mera, jer nije bilo sredstava za to.
    Sve je ovo uticalo na prošlogodišnju proizvodnju šećerne repe.
    Predviđena je proizvodnja šećerne repe na 61.600 ha sa ukupnom proizvodnjom 2.466.000 tona. Mislim da su želje jedno a stvarnost drugo. Ove godine je bila slaba organizacija oko regresiranja repromaterijala. Već se zakasnilo oko te kampanje, pa se ratari kao i uvek snalaze sami. Mi srpski radikali mislimo da je gospodin ministar za poljoprivredu Veselinov ovim obećanjem izigrao ovu granu poljoprivrede i bilo bi časno i pošteno kada bi podneo ostavku. Seljacima ne trebaju političari, već stručnjaci iz ove oblasti. Šećerane su u teškom stanju. Prvo, ako sagledamo šećeranu u Pećincima, ona se nalazi u vrlo teškom materijalnom stanju, prvo jer je oprema zastarela, a drugo jer su sredstva za održavanje njenih tehnoloških sistema vrlo mala. Mitrovačka šećerana je isto tako, šabačka šećerana je već više godina zatvorena. Jedino ima par šećerana u Vojvodini koje još rade.

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 46, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 19, ukupno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

    Dragoljub Stamenković

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, očekivao sam da ovaj amandman podnese narodni poslanik koji je član Upravnog odbora Duvanske industrije u Nišu, ali kako on to nije uradio, morao sam ja da uradim. (Vojislav Šešelj - sa mesta: Koji?). Aleksandar Krstić, član Upravnog odbora. (Vojislav Šešelj - sa mesta: Da li je iz DOS-a?) Naravno.
    Ovo je amandman na tačku 4. člana 2. - premije za duvan. Predlažem da se predviđeni iznos od 360 miliona dinara poveća na 720 miliona dinara. Da budem konstruktivan, s obzirom da je budžet usvojen i da je sada teško raditi neke prepravke budžeta, možemo odmah posle ove sednice da zakažemo novu sednicu - rebalans budžeta, i da tu nađemo sredstva koja postoje u budžetskoj rezervi ili sredstva koja će biti dobijena od donacije, odnosno od privatizacije. Pokazalo se da i nije važno koliko usvajamo budžet, jer i dalje stoji u budžetu prihodna strana 107 milijardi, a smanjenjem akciza na benzin i naftne derivate, bar 10 milijardi je skinuto. Pa, umesto da stoji 97 milijardi, mi i dalje imamo nerealan iznos od 107 milijardi.
    Proizvodnja duvana je profitabilan posao. To je posao u koji treba više ulagati da bismo imali i mnogo veću zaradu i da bismo imali uslove za veću proizvodnju. Uostalom, cigarete, cigare, rezani duvan, duvan za žvakanje, za lule, podležu akcizi. Od toga i država može imati mnogo veće prihode i da se ti prihodi od tih akciza, poreza na promet i slično, upotrebe za mnogo korisnije stvari. Zainteresovanost građana za proizvodnju duvana postoji. Uostalom, transformacijom u privredi može se očekivati i veliki višak radne snage, i na taj način se mogu motivisati mnogi građani da nađu svoj interes u proizvodnji duvana. To je veoma težak posao, ali donosi i lepe prihode.
    Moram da vam kažem da je do sada duvan uvožen čak iz Angole. Znatna devizna sredstva su trošena. Bilo je puno afera u duvanskoj industriji, oko tog duvana. Loše sorte, loš kvalitet, količina koja nije bila adekvatno plaćena, sve je to proizvodilo razne afere i u duvanskoj industriji, i o tome se puno pričalo i u Nišu. Mi možemo postati veliki izvoznici duvana, umesto što smo uvoznici duvana.
    Prošle godine je prvi put uvedena ta premija na isporučeni duvan. Mislim da je bila 24 dinara po kilogramu. To je već dalo znatne rezultate. Rekao sam da je to veoma mukotrpan posao, ali je isplativ posao. Mnoge kuće u ulici u kojoj stanuju Nebojša Čović i bivši general Perišić napravljene su tako što su roditelji tih ljudi zaradili na duvanu. Oni su to teško stekli. Doduše, Čović i general su to dobili od države besplatno, a oni ne znaju to da cene. Mislim da ste slabo uradili deo budžeta koji se odnosi na proizvodnju duvana, ali očigledno je da vas u DOS-u više interesuju cementare, naftna industrija, pa tamo šaljete ljude u upravne odbore. Evo, Vesić mi klima glavom i kaže - hvala što si me pomenuo, pošto je on novi član Upravnog odbora Cementare u Starom Popovcu.

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Niko.)
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 46, protiv 117, uzdržan jedan, nije glasalo 19, ukupno 183 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

    Božidar Vučurović

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Stamenković je malo pre rekao skoro sve o tome zašto treba povećati sredstva u ovoj stavci budžeta. Ja ću samo da podsetim na dve stvari.
    Prva stvar je ekspoze ministra poljoprivrede, koji je ničim izazvan rekao da je proizvodnja duvana naša velika izvozna šansa. Potpuno se slažem sa tim. Međutim, sa ovakvim premijama, regresima ili subvencijama, od tog posla nema ništa. Većim ulaganjem, bilo iz budžetske rezerve, bilo iz potpuno neuravnoteženog i netransparentnog budžeta, bar u strani prihoda koja vrlo lako trpi umanjenje od 10-20 milijardi dinara, sredstva za ove svrhe se mogu naći. Tim pre što bi se ovakvom proizvodnjom potpuno eliminisao uvoz duvana, mogao bi da se eliminiše uvoz duvana, osim neznatnih količina koje služe za specijalne mešavine.
    Drugo, što bi se izvozom duvana u zemlju slila određena devizna sredstva. Prema tome, ovaj iznos od 800 miliona dinara ne treba smatrati subvencijom. Treba smatrati kratkoročnim, doduše beskamatnim, ulaganjem u proizvodnju duvana, koji će sva ta devizna sredstva vrlo brzo vratiti u budžet.

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Niko.)
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za glasalo 45, protiv 118, uzdržanih nema, nije glasalo 21, ukupno 184 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Sada imamo tri amandmana sa samo izmenjenim iznosima. Predlaže se ista stavka. Hteo sam još jednom da vas podsetim i da vas zamolim, ni jedan od ovih amandmana ne može realno biti prihvaćen zbog toga što su te stavke već fiksirane Zakonom o budžetu. Imamo tri amandmana gde se predlaže promena iste stavku, samo nešto različiti iznosi.
    Prvi amandman je na član 2. podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, moj amandman se odnosi na subvencije za pasterizovano mleko, gde se predviđeni iznos od 242 miliona dinara zamenjuje iznosom od 520 miliona dinara.
    Gospodin Zaharije je izjavio maločas da mleka ima dovoljno na tržištu i da čak ima određenog tržišnog viška. Međutim, da li nije znao o ovome ili možda nije znao ni ministar za poljoprivredu, trenutno u vezi pasterizovanog mleka na tržištu imamo dve vrste. Jedna vrsta koja se prodaje u PVC ambalaži koja je jeftinija, a druga vrsta koja se prodaje u brik pakovanju, ili kako ga neki zovu tetrapak, mada moram da kažem da je to dosta netačan naziv, koje je za 5 dinara skuplje. Mlekare kao proizvođači, prerađivači mleka i trgovci, pribegavaju jednom određenom triku, da mleko koje je u PVC ambalaži, znači kesicama, prodaju po ceni kao da je u brik pakovanju. Znači, po ceni većoj za 5 dinara. Povećanjem subvencija, verujem da bi ta nepravilnost bila izbegnuta i da bi se samim tim i redovi za mleko, gde se mleko prodaje po onoj ceni kako treba i po onom pakovanju kako treba, čak i redovi bi nestali. Svi znamo da je najveći broj korisnika mleka, da su to naša deca kojima je mleko neophodno u razvoju.
    S druge strane, svaka stimulacija proizvodnji i potrošnji mleka, prerade mleka i potrošnja stimuliše proizvodnju. Znači, stimulacijom stočarske proizvodnje, bez koje na primer ratarska proizvodnja ništa ne vredi, jer ćemo pšenicu i kukuruz prodavati kao tržišne viškove, odnosno sirovinu i ne vidim razloga zašto da sve proizvode tako prodajemo, a ne prodajemo ih kao gotove proizvode u vidu mlečnih i mesnih prerađevina. Pogotovo, što je sada čitava Evropa zaražena sveopštim stočnim bolestima. Hvala.

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
    Ako ne, stavljam amandman na glasanje, poslanika Veroljuba Arsića.
    Za 46, protiv 110, uzdržan niko, nije glasalo 27, ukupno prisutno, 183 narodna poslanika.
    Prema tome konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman. Da li predlagač želi reč? (Da.) Izvolite.