Poštovano predsedništvo, poštovani zameniče ministra, poštovani narodni poslanici, podneo sam dva amandmana u okviru predloga zakona o korišćenju Agrarnog budžeta. Oba se odnose na član 2.
U okviru prvog amandmana, predložio sam iz jednog duga, moralne i svake druge obaveze, prema profesiji i struci, i firmi u kojoj zarađujem hleb, a koja se naslanja na stočarsku proizvodnju, da pokušam da uverim, a unapred sam siguran da to neću uspeti, jer je veoma čvrsto definisan okvir koji, čini mi se niko u ovom poslaničkom sastavu, koji pripada poziciji ili opoziciji, neće moći da pomeri ni za pola dinara. Mi se vežbamo na neki način demokratije, predlažemo amandmane, a čini mi se da nema šanse, bez obzira koliko je amandman utemeljen u životu i td. Biće tema.
Naime, o čemu se radi. Za stočarski fond znamo da je najteži deo ionako teške poljoprivredne i ukupne proizvodnje. Zamolio bih za malo pažnje ako možete, slušam vas dva dana.
Stočarski kompleks je u izuzetno teškoj situaciji, naročito u godini posle sušne godine, kada imamo situaciju da je cena hrane izuzetno visoka i iz tako visoke cene hrane imamo izuzetno visoku cenu proizvodnje, kako u tovu, tako i na planu proizvodnje mleka. Sa druge strane, imamo kupovnu nemoć potrošača, imamo situaciju da i ovako skromnu stočarsku proizvodnju, ne možemo da plasiramo u okviru domaćeg tražišta.
Predlog ide u pravcu da se u Agrarnom budžetu predvidi pozicija u okviru tačke 6. - Subvencija za podsticaj izvoza mesa i proizvoda od mleka, kako bi uspeli da otkupimo stoku po ceni koja garantuje zanavljanje novog ciklusa u tovu, kako bi uspeli da subvencioniramo meso u iznosu od 30 dinara po kilogramu i to u količini od 12.000 tona. Imamo još jedan primer, a to je kod proizvodnje mleka, odnosno prerade mleka. Uz svu zahvalnosti i Ministarstvu i Vladi što je predložila visoko učešće pozicije za premije i za regrese za priplodnu stoku, u iznosu od 70% u odnosu na ukupan Agrarni budžet. Nalazimo se u jednoj situaciji da imamo očuvanu proizvodnju mleka, a na drugoj strani takvu očuvanu proizvodnju mleka, mlekare nemaju kome da plasiraju, prodaju zbog pada kupovne moći. Na trećoj strani, u izvozu nismo konkurentni, zapravo zbog jednog visokog nivoa cena u otkupu, koju smo morali prihvatiti zbog visoke cene hrane. Preti opasnost i kada je u pitanju kompleks mesa i mleka da jednostavno prerađivačka industrija, zbog nemogućnosti da plasira svoje proizvode, dođe u zonu nelikvidnosti, da jednostavno počne da ne otkupljuje ni meso ni mleko, i da demotiviše proizvođače da u narednom periodu započnu novi ciklus u toj proizvodnji. Mnogo je veliki novac, unazad nekoliko godina, na konto premija, naročito premija za mleko, uložen da bi u naredna tri meseca, kada očekujemo maksimalnu proizvodnju mleka, kada očekujemo nemogućnost da mlekare otkupe zbog zaliha koje imaju , jednu povratnu reakciju i da za tri meseca poništimo višegodišnja ulaganja ove države, ove republike, kada je u pitanju proizvodnja mleka. Nasuprot ovom predlogu, imamo jedan drugi predlog, koji će još, čini mi se, da oteža. Neki dan sam pročitao da je Savezna vlada pripremila da li Zakon o spoljno trgovinskom režimu, gde se hvalimo da potpuno liberalizujemo uvoz, izvoz itd. A šta to znači?
