Dame i gospodo narodni poslanici, ja raspravu o predlogu zakona u načelu i pojedinostima koristim da bih izneo svoj stav po predlogu zakona i da o tom mom stavu direktno, dakle bez ispravki dosovizije ili vaših režimskih medija, budu obavešteni građani Srbije.
Ne shvatam zašto bih išao na odbore kada po svim amandmanima koje smo ovde podneli izveštaji odbora glase - odbija se amandman narodnog poslanika tog i tog, iz razloga iznetih u mišljenju Vlade o amandmanu.
Skupštinski odbori služe da potvrde mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Pa, šta ja imam tamo da tražim? Odbori Narodne skupštine odbijaju sve amandmane narodnih poslanika. Ne upuštaju se, zadovoljavaju samo formu i proceduru, i nemojte da nas upućujete na rad u odborima, jer i vi na te odbore idete samo da bi se pročešljalo ono što je stiglo. Da nije tako ne bi vam promicale ni greške koje su zaista očigledne u predlozima zakona.
Šta je bila moja želja u izmenama člana 9. Predloga zakona. Moram da vas podsetim da je naša privreda posrnula i da su nam građani siromašni. Razlozi su višestruki. Bili smo izloženi najrigoroznijim sankcijama na svetu. Bili smo izloženi bombardovanju. Naša preduzeća su morala da plaćaju ucene i rekete makedonskim firmama, državi Makedoniji, mnogim drugim državama, čiju ćete vi kakvu takvu pomoć našoj državi otkriti aferama koje sada vodite protiv ljudi koji su na taj način spašavali preduzeća i spašavali radnike od propasti.
U takvim uslovima došli smo u situaciju u kojoj će biti i Vlada Republike Srbije kroz neki mesec. Poslodavci nisu mogli da zadovolje dva uslova - da isplate zarade i da državu obeštete porezima na dohodak građana. Nije imalo, nije stvarana nova vrednost, kao što se ne stvara gospodine ministre ni od oktobra na ovamo.
Vlada je videla da svoje prihode po tom osnovu ne može da naplati. Ali, nije bila nehumana kao što je vaša Vlada nehumana i kao što je vaš ministar za rad nehuman, pa izjavljuje na televiziji - ko ne može da isplati zarade neka zatvori fabriku. Vlada će preuzeti brigu o radnicima koji ostanu bez posla.
On čovek nije mnogo pametan, ali je trebalo da ga neko opomene. A, od čega ćete kada pozatvarate sve fabrike gospodine ministre da pripremite budžet toliko dobro da može da vam izdržava i one koji iz tih fabrika ostanu bez posla. Zatvoriće se. Ako ste to naumili i ako vam je to želja, zatvoriće se mnoga preduzeća. Ili mi nađite preduzeće koje će moći da ispunjava, ili poslodavca, sve ovo što novi zakoni od njega traže. Moći će uvoznici. Moći će vaši članovi koji će sada čak i po monopolskim uredbama da se bave nekim poslovima. Hoće li to moći metalski kompleks? Hoće li moći giganti u kojima rade desetine hiljada radnika? Hteli mi to ili ne, eno ih svakog dana na fabričkim kapijama.
Je li to vama jednostavno da zatvorite fabriku automobila? Dva puta poslušate G-17 plus, uvezete automobila koliko je potrebno u Srbiji, zatvorite fabriku automobila. To deluje lepo, ali tu ima od 20 do 30 hiljada radnika. To je bio i naš problem. Kao da smo mi baš toliko bili nepismeni, gospodine ministre. Uostalom, ovaj zakon je mogao da bude samo kao izmene i dopune postojećeg zakona. Vaša priča o usklađivanju sa evropskim zakonima u ovoj oblasti je šuplja priča. Taj zakon je istovetan, kao i prethodni, u opisima, s tim što su u glavama pretumbavana pojedina rešenja "da se vlasi ne dosete".
Mogli smo mi to isto da uradimo, ministre, ali nije imalo rezona, nismo se tada ni bojali opozicije, nije ni postojala opozicija. Narod je bio zabrinut, tražio je da mu Vlada rešava probleme. Tako je došlo do toplih obroka, regresa za korišćenje godišnjih odmora, kao da je to nama bilo mnogo milo da se nešto isplaćuje, a da država od toga nema ništa, kao da ste vi izmislili rupu na saksiji.
Ali, dolazimo u situaciju da je to bio jedini izvor prihoda u porodicama, samo onaj ko nema dušu, mogao je na te prihode da uvede poreze. Mi nismo uvodili poreze na te prihode, ali zato sam pokušao da malo popravim taj član 9. zato što sam video da ste na primer izbacili oslobađanje od poreza na zarade, odnosno invalidnih lica, koja su zaposlena u preduzećima za profesionalno osposobljavanje i rehabilitaciju invalida.
Pa zaista ne mogu da shvatim. Zatvorenike u zatvorima, na izdržavanju kazne, osuđene za teška krivična dela, njihove zarade oslobađate poreza na dohodak, radnike, koji u psihijatrijskim ustanovama ostvaruju izvestan dohodak, oslobađanje poreza na dohodak, a invalidna lica u specijalnim preduzećima, u kojima se ne proizvodi visoka tehnologija, u kojima nema velikog profita, vi oslobađate poreza na dohodak. Hoćete da zatvorite preduzeća tzv. DES-ove, u kojima su radila invalidna lica.
Dalje, nisam mogao da shvatim šta je ovo hteo zakonodavac sa oporezivanjem toplog obroka, a ne oporezuje ishranu na službenom putu. Ako je neko radnik i ako danas ruča u preduzeću, ili je kupio od neke nadoknade, koju mu daje poslodavac, hranu da jede u preduzeću, na to će se platiti porez, a ako ode na put, moći će da donese račun do 600 dinara, tog dana da je ručao u kafani, u restoranu, u hotelu "A" i "B" kategorije, i za to se neće platiti porez na dohodak građana. Ja zaista ne shvatam, šta je to?
Znači, sada kažete poslodavcima - pišite putne naloge radnicima, neka se svako od njih poveže sa nekim kafedžijom, neka mu taj daje račun da je tog dana ručao, dva računa po 600 dinara, to je 1.200 - evo vam naknade za topli obrok. Pa valjda nije to bila želja poslodavca, valjda postoji nešto što se sagledava celovito. Vi niste sagledali celovito probleme koje ima Republika Srbija, koje ima svaki građanin naše države. Mi smo sirotinjska zemlja. Zakone treba praviti tako da sirotinja može da plaća porez, a vi ste napravili takve poreze da ih plaćaju građani neke druge države, koji su dobro situirani i imaju bar osnovne uslove za život, pa hajde i država da se od toga izdržava. Od toga nema ništa, vi nam nudite jednu spiralu koja će da eksplodira u junu-julu mesecu, i to je ta bomba koju DOS potura pod Srbiju.
Ja ću to da sačekam, ovde u Srbiji, ministre, ali bih voleo da i vi to sačekate ovde. Ja bih voleo da vi ne kupujete više kartu za Pariz. Dovedite porodicu, ako toliko tugujete za njima.