Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, opet je u slučaju delimična interpretacija predloženog Zakona o porezu na dohodak. Naime, već čuveni član 9. tačka 18. je odgovor na amandman poslaniku Srpske radikalne stranke, pri čemu je Vlada, nakon obavljenih konsultacija sa sindikatima predložila amandman, tako da se u tački 18. na kraju briše ono što stoji i dodaje "odnosno opštim  kolektivnim ugovorom".  

Tražim repliku.

Nema ovde replika. Nije vas tumačio, izneo je svoje mišljenje. Gospodo, replika nije otvaranje rasprave o stavovima koje narodni poslanik iznese.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 49, protiv 131, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 17, ukupno je prisutno 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Petrić.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani članovi Vlade, moj amandman na član 18. sastoji se iz dva dela.
Prvi deo na plaćanje poreza na naknadu za prevoz u javnom saobraćaju i drugi deo na plaćanje poreza za korišćenje automobila u sopstvene svrhe. Naime, Vlada je predložila da se ne plaća porez na primanja zaposlenog koji mu se isplaćuje po osnovu naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju za dolazak i povratak sa posla, ali najviše u iznosu do 800 dinara.
Uzimajući u obzir da veliki broj radnika putuje do radnog mesta sa udaljenosti gde karta za prevoz znatno prevazilazi iznos od 800 dinara, bilo bi zaista nepravično da pored nepogodnosti što su više udaljeni od radnog mesta i što puno više vremena provode u odlasku i povratku sa posla, budu i oporezovani.
Dalje, prisutna je tu česta praksa da poslodavci zbog znatnih troškova prevoza ove radnike šalju na prinudni odmor i sada sa uvođenjem ovog oporezivanja mi ćemo ih dovesti u još težu situaciju. Radnici koji stanuju od radnog mesta do 10 kilometara da za njihove troškove prevoza nema oporezivanja. Ne bi trebalo po ovom osnovu iko da bude oporezovan, a ako bi neko trebao da ima povlasticu trebalo bi da imaju radnici koji duže putuju, koji se više maltretiraju u odlasku na posao i u povratku sa posla.
Dalje, imamo slučaj na brdsko-planinskom području gde su naselja jedna od drugih udaljena, gde su kuće jedna od druge na puškomet, jedva da se organizuje prevoz jer su nerentabilne linije, pa je onda i zbog toga skuplji prevoz. Za 15 kilometara mi sada imamo cenu od 30 dinara, odnosno da ode na posao i da se vrati je 60 dinara. To je već 1.320 dinara i sada sa predloženim povećanjem to će biti 1.700 dinara i zaista koji je to interes da se ovo oporezuje.
Citiraću stav Vlade "odbija se predlog, što se ocenjuje da poreski ne treba stimulisati u većem iznosu od predloženog". To je znači od iznosa 800 dinara. Koja je to logika? Dalje, imamo na tom brdsko-planinskom području da te autobuse koriste deca koja idu u školu. Sutra kada ovi radnici budu poslati na neplaćeno neće ići ni autobusi, pa ne mogu ni deca da idu u školu i drugim rečima, umesto da stimulišemo te ljude na tom području gde žive mi ćemo stimulisati da se sele, da se prazne sela, da ne može tamo da se živi. Mislim da je ovde zaista objašnjenje Vlade nelogično i bilo bi sasvim u redu da se promeni ovaj stav, jer to do sada nije važilo i ovo je teško održivo, ali za sada je tako bar u predlogu. Mislim da bi bilo umesno da se ovo promeni.
U istom članu imao sam predlog u tački 4. da se izvrše promene. Naime, stoji "kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno službeno putovanje sopstvenim automobilom Vlada predlaže da se neoporezuje ta naknada do iznosa od 30% cene jednog litra super benzina, a najviše do 1.500 dinara mesečno". Uzimajući sadašnju cenu benzina od 38 dinara to znači da se neoporezuje 11,4 dinara po litru, a za 1.500 dinara mesečno može da se pređe sopstvenim automobilom 131 kilometar.
Ako želimo da koristimo iskustvo razvijenih zapadnih zemalja gde uglavnom zaposleni koriste sopstvene automobile za službena putovanja, bez nabavke službenih automobila, bez vozača, bez drugih troškova i tako dalje, zašto to mi ne sledimo? Napravimo pravu kalkulaciju koliko to košta benzin, koliko amortizacija kola po kilometru. Ne mora da bude 30%. Poslanici ovde koji koriste sopstveni automobil plaća se 15% i neka se napravi prava kalkulacija. Mogu da prihvatim da treba imati službeno vozilo na duge relacije, ali da napravi ovim potezom da samo može da ode od Čačka do Užica, a ne može do Novog Sada da ode i da se vrati... Mislim da ekonomski to nije zaista stimulativno.
Drugo, tu se ni poslovi ne obavljaju efikasno i onda će onaj referent da čeka službeni auto, pa ne može danas, pa ne može sutra da dođe na red. Nema tu zarade, zašto se oporezuje, to su stvarni troškovi. U Sjedinjenim Američkim Državama prosečno putovanje od radnog mesta do kuće je 23 kilometra. Mi smo kod nas predvideli da bude neoporezovano 10 kilometara. Mislim da bi ove amandmane trebalo prihvatiti, zaslužuju pažnju i ekonomske logike nema da se ovo ne prihvati.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 62, protiv 133, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 10, ukupno je prisutno 205 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. stav 1. tačka 4. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite gospodine Kesejiću.

Amandman na član 18, koji sam podneo,  imao je višestruku nameru i pre svega želeo sam da ovim amandmanom pokušam da prizovem Vladu malo pameti i predlagače zakona o porezu na dohodak građana.
Naime, ovaj na izgled za vas beznačajan član Zakona o porezu na dohodak građana je veoma važan, pre svega zbog toga što se radi i o maloj privredi. Naime, uglavnom privatni preduzetnici koriste sopstvena vozila u službene svrhe i to tako što imaju putne naloge i koriste ta svoja vozila da bi na točkovima obilazili korisnike poreza, dakle građane.
Pre svega, to se odnosi na one privatne preduzetnike koji se bave servisiranjem. Na primer, servisi za kućne aparate koji su nam svima potrebni i koji su na žalost u veoma lošem stanju, tako da je potreba servisera gotovo neophodna, jer nemamo materijalne mogućnosti da kupimo nove kućne aparate. Sigurno da svaki građanin želi da ima ispravan frižider, da ne mora hranu da hladi u kopanim bunarima sa đermom, verujem da će većinska koalicija DOS-a prihvatiti ovaj amandman, na zakon, koji će pomoći privatnim preduzetnicima da olakšaju dolazak do građana.
Takođe, postoje specijalizovane organizacije koje se bave izradom programa za kompjutere. Takve specijalizovane organizacije se nalaze u većim gradovima, a potreba za servisiranjem se nalazi i u mnogim mestima gde se nalaze privredne organizacije, koje imaju potrebe za ovom vrstom usluge. Zbog toga smatram da je 1.500 dinara neoporezovanih sredstava mesečno za ovu vrstu posla nedovoljno, tim pre što 1.500 dinara nije dovoljno na primer ni da se put od Sombora do Novog Sada obavi samo jednom, a kamoli da ta sredstva budu dovoljna za mesečno obavljanje posla.
Iz tih razloga predlažem da se u članu 18. stav 1. tačka 4. menja i umesto 1.500 dinara da stoji 2.000 dinara uz potvrde, odnosno putne naloge korisnika.

Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana?
Stavljam amandman na glasanje.
Za 56, protiv 128, uzdržanih jedan, nije glasalo 21 ukupno je prisutno 205 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li narodni poslanik želi reč? (Želi)

Poštovane dame i gospodo, pripremajući se za ovu sednicu proučavao sam i ovaj predlog zakona, ali i zakon koji je bio na snazi do sada. Primetio sam da su mnogi članovi prepisani iz tog zakona. Hoću da verujem da je amandman koji sam ja podneo izostavljen, s obzirom da je bio  sadržan u prethodom zakonu. Taj amandman glasi da  treba osloboditi poreza na dohodak građana dnevna naknada za povećane troškove boravka i rada na terenu, terenski dodatak do 150 dinara dnevno. Ovo sam predložio zbog toga, što je ovo bilo sadržano i u prethodnom zakonu.
Smatram da obrazloženje Vlade, za odbijanje ovog amandmana, jednostavno ne stoji, jer terenski dodatak je jedno od primanja. Međutim, on se isplaćuje onim radnicima koji se nalaze na terenu, dakle, koji su odvojeni od svoje porodice, od svoje kuće, koji su obično smešteni u barakama, koji teško rade preko celog dana, obično fizičke poslove, jer se uglavnom radi o građevinskim i sličnim firmama, i najčešće nemaju organizovanu ishranu. U istom članu ovog zakona predviđeno je da se oslobode poreza na dohodak građana naknade za službena putovanja u zemlji do 600 dinara dnevno, i naknade za službena putovanja u inostranstvo, kao i naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, ako se prilože računi hotela A i B kategorije. To je u redu i to stvarno treba da se oslobodi.
Međutim, zar na službena putovanja putuju radnici? Zar su na terenu direktori i šefovi velikih preduzeća koji inače imaju mnogo veće plate od običnih radnika? Ne, dame i gospodo, na terenu su uglavnom obični radnici koji rade u veoma teškim uslovima. Ovaj terenski dodatak predstavlja samo jedno stimulativno primanje i ne bi trebalo da uđe u fond zarada, odnosno primanja, koji se oporezuje po ovom zakonu.
Zato predlažem da se ovaj amandman prihvati, jer barake ni ukom slučaju nisu hotel kategorije A i B. Takođe, ti ljudi su duži vremenski period odvojeni od svojih porodica i naporno i teško rade po raznim meteorološkim uslovima. Nadam se da će narodni poslanici prihvatiti ovaj amandman i da će tim ljudima obezbediti da poboljšaju svoj materijalni položaj, s obzirom na teške uslove rada.

Da li se još neko javlja za reč? (Niko)

Stavljam amandman na glasanje.

Za 60, protiv 124, uzdržanih jedan , nije glasalo 23, ukupno 208 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Živko Selaković.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li narodni poslanik želi reč? (Želi)

Gde su moji amandmani na član 18 stav 1. tačke 3, 4. i 5?