Dame i gospodo narodni poslanici, ovog puta bih iskoristio da dopunim neke stvari koje sam imao nameru da kažem ranije pod dva pitanja. Jedno pitanje je stambena izgradnja iz fonda solidarnosti, koja se sada ukida, eliminiše i usmerava na lokalnu samoupravu. A to je krajnje pogrešno. I dalje insistiram da je najbolja varijanta da se sve špekulacije i sve zloupotrebe oko stanova iz fonda solidarnosti javno žigošu i da se sankcionišu po zakonu. Ako postoji stambena izgradnja iz sredstava solidarnosti, da onda te pare usmeravaju oni koji ih izdvajaju. Naravno, ne svi, ali preko određenih opunomoćenika, grupe ljudi koji će predstavljati upravni odbor i koji će propisivati kriterije za dodelu. Ako se to prepusti lokalnoj samoupravi, samo se jača opštinska birokratija. U nauci je već pitanje birokratije toliko razrađeno, da nema potrebe sa ove govornice da široj javnosti to objašnjavam, mada bi ovde mnogima to trebalo malo pojasniti. Birokratija uvek ima, a to joj je u genima, u krvi, nameru da prigrabi i ono što joj ne pripada i ono što je drugome namenjeno.
Drugo, po pitanju ovog zakona o porezima na upotrebu i držanje i nošenje dobara, o kome sam već načelno govorio, izrekao bih još nekoliko reči. Neke bih stvari detaljnije objasnio. Uvodi se porez za automobile, što znači da svako onaj ko ima automobil, koliko god da je star taj automobil, pored svih dosadašnjih plaćanja taksi prilikom registracije, mora još i porez da plaća. Godišnji porez za najmanja vozila do 1150 kubika je 600 dinara. Preko tri hiljade kubika je 30 hiljada dinara. Sada vi gledajte, šta se desilo u našoj zemlji. Prvo, došlo je do masovnog uvoza polovnih automobila iz zapadnih zemalja, preko Srpske krajine, Republike Srpske i na kraju najviše preko Crne Gore. U nekoliko navrata vlast je legalizovala ta vozila u Srbiji, preregistrovala ih i naplaćivala taksu. To je činila i prethodna vlast, a to je radila i DOS-ovska vlast. Ta taksa je bila poprilična. Vladi je bila veoma korisna. Nije sada bitno za šta je korišćena, mnogo savesnije ranije nego sada, ali to je već drugo pitanje.
Ti ljudi su uvezli vozila pozamašne kubikaže, ali stara četiri, pet, šest godina. Oni mogu računati sada na popust od najviše 30%. Taj amandman mi još nismo razmatrali, polako, idemo redom, jer to što vi šurujete zakulisno, to mene ne interesuje dok se ovde ne stavi na dnevni red. 30% je najveći popust na plaćanje poreza, s tim što se za svaku godinu daje 5%, dok se ne stigne 30%. Onaj koji ima polovno vozilo, za koje je mislio da ga je jeftino kupio preko Crne Gore, sada će svake godine da plaća još 20 hiljada dinara, plus sve ostale redovne dažbine koje su postojale. To je suština.
Dalje, ovde se uvodi plaćanje poreza i na čamce bez motora. Onaj ko živi pored Dunava, Save, pored Morave, Drine, ima neki čamac bez motora, drveni čamac, treba mu da se preveze na drugu obalu, treba mu da preveze sa neke njive nešto na brzinu, da mu se deca leti vozaju, mora i na čamac bez motora da plati porez. Pa, evo ja ću se složiti sa vama, neka porez na jahte bude dva puta veći nego što ste predvideli. Nije mi žao nikoga ko ima jahtu da plaća ogroman porez. To ću vam sve podržati. Nemojte sirotinji da naplaćujete porez na čamce bez motora, jer ako neko ima neki drveni čamac sa malom kubikažom, njemu opet porez naplaćujete. Zašto? Pazite, svi ljudi koji žive uz Dunav teže da imaju čamac, svi koji žive uz Savu, uz Moravu, uz svaku reku koja je iole plovna, žele da imaju čamac. Nije to luksuz. Trebalo je da uvedete i porez na biciklo, po istom osnovu kao i na drveni čamac. Uvedite porez na pegle, na kućne pegle i ko hoće da pegla, godišnje da plaća porez. Uvedite porez na sijalicu, zašto, pa idete od kuće do kuće, o amandmanima ćemo kasnije ovo je sada načelna rasprava, za sijalicu možda vam i sledi amandman. Šta je ovde suština? Ovde je suština da Vlada koja je nesposobna i nema rešenje, a ne može da održi obećanje od 6 milijardi dolara spoljne pomoći, pare nalazi kod naroda za koga je u predizbornoj kampanji tvrdila da nema ništa.
Znači, niste iskreno verovali da je narod osiroteo, da narod nema ništa. Vi verujete da narod još ima mnogo, pa mu otimaj na svakom mestu. To je suština. Ministar je odbio da se izjasni po pitanju ovog zakona. Ovo ne može uopšte da ide u formi zakona. O porezima može da bude eventualno zakon o taksama, a i tu smo ranije bili u dilemi po pitanju kakvo će biti mišljenje Ustavnog suda, jer ako savezni zakon za nešto zabranjuje da se naplaćuje porez, pitanje je kako se za to isto može naplaćivati taksa. To je tada prošlo, a sada vi onako brutalno idete sa zakonom i vas ne interesuje stav Ustavnog suda, ni pravni poredak.
Za čamce bez motornog pogona dužine do 5 metara vi ste predvideli 700 dinara godišnje. Onda, do 10 metara hiljadu dinara, do 15 metara 1.500 dinara i preko 15 metara 1.800 dinara. To su sve čamci bez motora.
Za čamce bez kabine sa malim motorom od 7 do 22 kilovata 3.000 dinara, preko 22 - 10.000, a preko 220 - 33.000. Znate, onih preko 220 kilovata nije mi žao, ali ovde se plaća na mali čamac i na mali motor nešto što će čoveka naterati da se otarasi čamca i motora. Ko je prošle godine imao čamac u Dunavu, izvukao ga na obalu preko zime, odustaće ove godine da ga spušta u Dunav. Zašto? Radije će da mu neko odnese čamac, nego da plaća ovoliki porez. Nisu to beznačajne stvari. On će ga plaćati ako ga uhvate da je njegov čamac, ali ako ga se odrekne, baci ga, proda, napusti i šta god da uradi ne može više sa njim da opstane. To je samo jedan od primera kako tražite da se, zapravo, ljudi svedu na prostu robovsku radnu snagu. Vi ste oslobodili samo mleko i hleb od poreza, ali zato ste digli cenu mleka na 24 dinara, hleb je sada 10 dinara sa tendencijom daljeg rasta. I sve ovo ostalo što radite govori da uvodite jednu vrstu ratnog komunizma, da sve ljude svedete na robove koji će šaku pirinča dnevno pojesti, hvaliti DOS-ovsku vlast kao najbolju, a crno ispod nokata ćete im oteti.