Gospodine Mirčiću, molim vas zaista, po drugi put vas opominjem, vratite se na temu.

Ostavite vi to što vam nije bitno, to su velika finansijska sredstva. Tvrdio je onog trenutka kada se dođe na vlast da je 6 milijardi dolara već u Jugoslaviji. Na televiziji "Palma", u jednoj emisiji na negiranje suprotne strane, on je rekao, nemojte me ubeđivati, to su reči ministra Batića, kaže - lično sam prisustvovao kada je potpisan ugovor i sporazum o tome. Prvo ste slagali i  ko će ovo drugo da vam veruje, da te pare nisu došle. Iskreno sumnjam da su te pare završile recimo kod Vladana Batića, pošto je on bio najuporniji.

Gospodine Mirčiću, oduzimam vam reč. Vi sedam minuta niste uopšte progovorili reči o onome što je na dnevnom redu. Po Poslovniku dužni ste da siđete sa govornice. Molim vas da siđete sa govornice. Drugi deo Poslovnika je pauza u radu Skupštine. Dajem pauzu od 10 minuta.
(Posle pauze.)

Molim vas da utvrdimo kvorum za nastavak sednice.
Konstatujem da možemo da nastavimo rad.
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Dragan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, veoma me čudi što ste oduzeli reč mome kolegi Miloradu Mirčiću, pre svega zato što smatram da je govorio o prihodnoj strani.
Ja isto želim da govorim o prihodnoj strani, pre svega zbog toga što je premijer Zoran Đinđić govorio da Srpska radikalna stranka vrši opstrukciju, a kako bi što pre trebalo formirati vladu, i da će na taj način stići donacije iz Evrope. Nisam promašio, upravo pričam o prihodnoj strani. Dakle, tih šest milijardi na koje smo računali, mi sada želimo da ugradimo u zakone. Na taj način da rasteretimo građane od nameta koje vi želite kroz ove zakone da uvedete. Isto tako, izneću samo kratko obrazloženje i nastaviću sa svojim izlaganjem, ali moram da kažem da nije primereno da se poslanicima SRS uskraćuje njihov stil izlaganja i način izlaganja. Naš način i stil izlaganja su takvi da ono što dođe od informacija ovde, mi dođemo ovde i kažemo, a ne ovako na vaš način, kako vi to radite, "transparentno". Dakle, došli smo do informacija da se radi o nekih milion i 600 hiljada švajcarskih franaka, i naravno, ovo je stil vašeg rada. Mislim isto tako da je vama potreban ovaj psiholog koji je ovde izašao, pa da da dijagnozu. Međutim, mislim da za vas nije ni potrebna dijagnoza. Iz ovoga, od smejanja, lupanja, do plača, zna se kako se ponašaju određene osobe. Karakteristika vašeg ponašanja neka ...

Gospodine Kesejiću, to je za Jovana Cvijića, hajde da se uspravimo ...

Čitavo vreme sam govorio upravo o Zakonu u načelu, govorio sam o prihodnoj strani i smatram da ovaj paket zakona, koji se predlaže građanima Srbije, predstavlja jedan novi šamar, predstavlja jedno dodatno opterećenje koje građani Srbije neće moći da plaćaju.
Ovaj paket zakona, koji je DOS-ovska većina zbućkala u ovu jednu tačku dnevnog reda, u sedam tačaka, neće predstavljati neke dodatne novčane izdatke građanima Srbije. Zašto neće? Zato što neće imati od čega da plate. Šta ih čeka? Čeka ih otimačina i deranje kože i to će biti plaćanje ovih dažbina koje su ovde ovim paketom zakonskih poreza predložene. Do sada usvojenim zakonima oporezovani su građani koji su, kako-tako, mogli da plate određene dažbine jer su bili oporezovani poreznici koji su bili u nekom radnom odnosu i sticali neke prihode.
Ovim zakonima, pre svega zakonom o porezu na imovinu, zakonom o upotrebi, držanju i nošenju dobara, kao i zakonom o stanovanju, ovde će biti oporezovani i oni građani koji nemaju stalne prihode sredstava, pa će na taj način morati da se snalaze kako će te obaveze državi da isplaćuju. Isplaćivaće ih na taj način što će biti proganjani, tuženi i naravno, ukoliko se i te sankcije koje su predviđene ovim zakonom ne budu mogle sprovesti, znači zatvarani. Ministar Đelić je ovde danas nama, obraćajući se pre nego što smo otpočeli sa raspravom ovog zakonskog paketa, rekao - ovo nisu najveći porezi. Ja bih se sa tom njegovom konstatacijom složio. Ovo zaista nisu najveći porezi, najveći porezi su već opteretili građane do te mere, tako da ovi porezi u stvari, u suštini budžetu ne znače nešto mnogo, ali za građane mnogo. Ilustracije radi, recimo, jedan radnik na teškom radu ceo dan radi, recimo u zidarskoj struci, ceo dan gura kolica, nosi cigle itd. i to podnese nekako dok ne dođe kući. Kada uzme jastuk u ruke, on padne sa njim.
Dakle, i ovi zakoni, iako naizgled nisu veliko opterećenje, za naše građane će biti do te mere veliki da će padati od tereta ovih poreza. Takođe, ministar Đelić je rekao da zahvatanje od građana treba da bude javno i svečano. Javno, videli smo koliko je javno iz primera kada isključujete struju poslanicima SRS, a svečano, nadam se da neće biti onako svečano kao što je to bilo, ako je gospodin ministar gledao, u Hrvatskoj, kada se Hrvatska oslobodila, kada su pevali - Danke Dojčland, da nećemo mi Srbi morati pevati - Danke NATO. Ukoliko taj zakon, i ovi zakonski paketi koje je ministar Đelić ovde nama predložio, treba da bude pouka iz ovog slavlja o kojem je on govorio, iz ove svečanosti, onda takvu svečanost Srbi nikada nisu priželjkivali. Plašim se da posle takve svečanosti, Srba neće ostati.
Zakoni koji su zbućkani u ovom paketu imaju zajedničku konstantu. To je oporezivanje šupljeg i praznog. Ako Vlada misli da će popuniti budžet, i tako obezbediti sredstva za rashode koje je predvidela, od mobilnih telefona, čamaca, lovačkog i sportskog oružja, mršavo prase će biti za naredni Božić. Ukidaju se strogo namenska sredstva koja su do sada bila u Republičkom fondu za izgradnju stanova. Daju se sredstva lokalnoj samoupravi, da po svom nahođenju izdvaja sredstva za solidarnu izgradnju.
I šta mislite, koliko će takvih solidarnih stanova biti izgrađeno u opštini. Veoma malo, u veoma malom broju opština.
S obzirom da znamo kakva su iskustva u većini lokalnih samouprava, gde su na vlasti bivša Koalicija Zajedno, a sada DOS-ovska vlast, plašimo se da se upravo sredstva usmeravaju sa namerom da se ojačaju lokalne samouprave, ali politički, a ne da građani imaju koristi od toga što će ta sredstva biti usmerena prema lokalnoj samoupravi, jer smatram da od tih solidarnih stanova neće biti ništa.
Sredstva, koja su pre svega predviđena da ih lokalna samouprava raspoređuje za stanove solidarnosti od 0,3 do 1%, ne izgledaju neka velika sredstva, ali veoma mnogo znači za borce i porodice poginulih ratnika, odnosno boraca u minulim ratovima. I, od tih stanova više neće biti ništa. Jer, primera radi, da su lokalne samouprave u većini gradova, a sada ću govoriti o onom području koje poznajem, dakle, o Vojvodini, konkretnije o Zapadno-bačkom okrugu, htele da pomognu tim porodicama poginulih boraca, one bi im dodelile placeve i danas bi mogli da izgrade porodične zgrade, da su to htele.
Međutim, ima primera da čak nisu dali ni placeve iako je Republika investirala u izgradnju solidarnih stanova i bilo je veoma velikih muka dok pojedine lokalne moćnike nisu ubedili da daju ponegde nekoliko ari zemlje za ovu namenu.
Veoma me plaši, takođe, da se ova sredstva daju u ruke Nenadu Čanku i Draganu Veselinovu, tamo gde oni imaju nadležnosti, u tim opštinama, jer će im to biti u stvari trasa i prvi korak ka separatizmu.
Na samom kraju, mali iznos sredstava je za ove stavke, koje je apostrofirao ministar Đelić, od mobilnih telefona, čamaca, do pušaka, od kojih Vlada misli da isplaćuje plate za profesore, nastavnike, penzionere i druge socijalne kategorije. Nema šanse da se uberu sredstva koja ste predvideli, da se kroz ove zakone napuni državni budžet. Ne valja vam ovo, DOS-ovci. Narod koji nije spoznao vašu obmanu buniće se kada primenite ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, prvo javljanje.

Gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj paket poreskih zakona iz istih razloga iz kojih nije glasala ni za budžet, a  ni za ostale poreske zakone koji su već usvojeni u Skupštini Srbije.
Očigledno je da Vlada prilikom sakupljanja sredstava za punjenje budžeta nije imala obzira prema onima koji žive na ivici egzistencije. Očigledno je da nije imala razumevanja ni za privredu, koja se već nalazi pred kolapsom, ili u najvećem delu.
Stranka srpskog jedinstva podržava oporezivanje najbogatijih pojedinaca u Srbiji, onih koji imaju vile, koji imaju skupe automobile, koji imaju jahte, ali njih je malo. I, njih to neće mnogo zaboleti, jer nekoliko hiljada maraka, koliko treba da plate na kraju svake godine ili početkom naredne, neće ih mnogo opteretiti.
Ali će zato nekoliko stotina maraka koje moraju da plate, nakon usvajanja ovih zakonskih projekata, najsiromašniji građani ove zemlje i te kako ih opteretiti, i te kako će ugroziti njihov životni standard. Ne radi se samo o jednom porezu. Kada ti građani plate porez na stan, na automobil, na plac, na garažu i na sve ostalo što je predviđeno ovim zakonskim projektima, veoma malo će im ostati da mogu tek da prežive.
Što se tiče stanova, mi smo za to da se oporezuju najveći stanovi i najluksuznije vile, ali ne treba da zaboravimo kategoriju građana, ne samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji, koji su u nekim srećnim vremenima dobili ili kupili stan koji je velike kvadrature, ali sada u njemu žive kao veoma siromašni građani, kao osiromašeni nekadašnji srednji sloj.
Šta sa tim građanima? Da li i njih treba kazniti zato što stanuju u velikim stanovima ili ih treba naterati da te stanove prodaju za male pare i tako izmene ceo svoj život. Mislim da to nije u redu i da Vlada to, na žalost, nije imala u vidu kada je predlagala ove zakone.
Isto je i sa automobilima. Sreća je što je Vlada, pod pritiskom amandmana opozicije ili pod pritiskom javnosti, ipak korigovala neke članove ovih zakona, posebno kada se radi o standardu najsiromašnijih građana naše zemlje. To treba pozdraviti. To je u redu.
Ali, Vlada treba da kaže da je to uradila pod pritiskom javnosti i pritiskom silnih amandmana, a ne samo da to budu amandmani Vlade Republike Srbije, uvažavajući sve ono što je gospodin Đelić uradio prilikom donošenja ovih zakona.
Takođe, porez na Fond za zarade je predviđen u visini od 3,5%. To je novi namet preduzećima. Teško je da će preduzeća izdržati još jedan namet. Razumem želju Vlade za decentralizacijom gradova i za pružanjem materijalnih uslova tim opštinama da mogu da rade, ali istovremeno treba uzeti u obzir da će ti gradovi, opštine, uvek gledati prvo da napune svoj budžet i da ostvare budžetske rashode, pa tek onda da urade nešto što je korisno za njihove građane, kao što je infrastruktura ili recimo izgradnja stanova solidarnosti.
Zakon o zapošljavanju i o pravima nezaposlenih lica je vrlo restriktivan. Radi se o jednom članu gde se ukida jedan član iz prethodnog zakona, koji kaže da radnici primaju naknadu za nezaposlenost posle 30 godina radnog staža, dakle koji su dobili otkaz, ili bili tehnološki višak, ili se našli u stanju nezaposlenosti posle 30 godina rada, prethodni zakon im je omogućavao da primaju naknadu za vreme nezaposlenosti sve dok se ne zaposle ili dok ne ostvare uslove za starosnu penziju.
Ovaj zakon to ne predviđa, već kaže da oni koji imaju nadoknadu, a imaju 25 i više godina staža, a nezaposleni su, mogu da primaju nadoknadu za to vreme nezaposlenosti samo dve godine, znači 24 meseca. Pitam vas - koji će to poslodavac, društveni, državni ili privatni da zaposli radnika ili radnicu, službenika ili službenicu, koji su napunili 50 i više godina. Neće niko, verujte. Šta onda raditi sa takvim ljudima?
Oni jednostavno posle dve godine ostaju i bez starosne penzije i bez naknade za vreme nezaposlenosti. Vlada nije imala sluha za ovako nešto i čini mi se da je to možda, a radovao bih se ako bi ministar rekao da jeste bio previd. Zaista je teško zaposliti čoveka danas koji ima preko 50 godina, a pri tom ukinuti pravo da prima naknadu za vreme nezaposlenosti.
Šta će se desiti, recimo, sa radnicima kada se bude usvojio zakon o privatizaciji, koji će neminovno dovesti do još većeg rasta nezaposlenosti, odnosno do otpuštanja mnogih radnika. Razne su procene ekonomskih stručnjaka - da li će to biti 300 hiljada, 500 hiljada ili milion novih nezaposlenih.
Šta ćemo u tom slučaju raditi sa tim ljudima, ukoliko su imali 25 i više godina radnog staža. Desiće se isto i čeka ih ista sudbina. Dakle, neće primati naknadu za vreme nezaposlenosti, a istovremeno neće ni sticati uslove za starosnu penziju.
Mislim da bi Vlada morala ovo da popravi i da uradi sve kako bi se zbrinula ta kategorija nezaposlenih, kojima je ionako teško, samim tim što ne rade i što ne mogu dovoljno da zarade, jer se nalaze u stanju socijalne potrebe, praktično, a ne u stanju onoga ko živi od svoje zarade.
Sve su to razlozi, pored svih ostalih, o kojima ću govoriti u drugim javljanjima, zbog čega SSJ neće glasati za usvajanje zakona o porezima. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.