Ja ću da govorim o ovome zbog čega sam izdvojio mišljenje o stanovanju, ali ću da kažem dve do tri rečenice u vezi izlaganja ministra Đelića o paketu zakona. On i sam kaže da ovo ništa nije novo, da su zadržana rešenja koja neće bitno promeniti i opteretiti građane itd. Uglavnom je govorio ministar Đelić o ekstremima. Ako ste pažljivo slušali govorio je o "fići" i o novom džipu, a nije govorio o onome što je između "fiće" i džipa, a tu je 95% onih na koje će se porez i sve obaveze odnositi. Jednom rečju, zakoni nisu reformski, kako je ministar Đelić rekao, mislim da su režimski uslovno i da time narodu uzmu pare. Time sam završio vezano za zakone u celini.
Zašto sam na Odboru za urbanizam i građevinarstvo izdvojio mišljenje u vezi sa Zakonom o stanovanju? Ministar Šumarac je tu, predsednik našeg Odbora Petrović je tu, i ostale kolege. Ja sam to obrazložio. Želim da narodni poslanici čuju te razloge, jer sam bio u pravu što sam to uradio. Pokazalo se da su i naredni postupak u vezi ovog zakona i argumenti koje sam tada iznosio, potvrđeni. Mada, moram da priznam, nisam razumeo ono zadnje što je ministar Šumarac rekao - da će se dozvoliti lokalnoj samoupravi da nešto uradi što nigde nije sankcionisano ni zakonom, ni amandmanima, niti ikakvom odlukom dobio, pa to jednostavno ne mogu da razumem.
U suštini šta je? Izmenama i dopunama ovog zakona ukida se član 44. postojećeg Zakona o stanovanju u kome su bila definisana strogo namenska sredstva za solidarnu stambenu izgradnju u Republici Srbiji u iznosu od 1,3%, a dopunama člana 44. tog zakona, u okviru tih sredstava dopušteno je da se iz tih sredstava, 5% ukupnih sredstava izdvoji za rešavanje stambenih potreba ratnih vojnih invalida, ovih ratova posle 1991. godine i članovima njihovih porodica. Dakle, strogo namenska sredstva.
Ovo što se predlaže vezano za zavođenje prava u lokalnoj samoupravi da uvede 3,5% na fond zarada je samo uslovno. Račun koji je ministar Đelić iznosio, ako se može razumeti, ima dve manjkavosti. Jedno je što se daje pravo lokalnoj samoupravi sa stanovišta decentralizacije - ja kao narodni poslanik to ne dovodim u pitanje, ali dovodim u pitanje kako će se i na koji način ta sredstva koristiti. Posebno, uveren sam da toliko problema ima u lokalnoj samoupravi da para za solidarnu stambenu izgradnju neće biti i da će na taj način, u stvari, prestati jedan institut koji se zove solidarna stambena gradnja.
Argumenti koje sam slušao na Odboru, pre svega od predsednika, a i od drugih, jesu da je navodno bilo mnogo zloupotreba pa su stanove dobijali funkcioneri, pa su korišćeni za druge stvari. Ja ću da se zakunem da nije bilo takvih. Ali, hoću da kažem nešto drugo. U vreme dok sam bio zamenik ministra građevina, pre dve godine, radili smo vrlo detaljno analizu o funkcionisanju fondova stambene izgradnje u Republici Srbiji i imalo je, naravno, primera, u pojedinim opštinama i preduzećima, gde su te zloupotrebe bile, ali to nije masovna pojava i to ne može biti argument. (Glas iz sale: Jesi bio sa Čovićem?)
Pričaću onda kada bude gospodin Šešelj podneo inicijativu za smenu Čovića, ja ću pričati to. Bio si gradonačelnik u Novom Sadu, bio sam i kod tebe, pa imaš i ti veze sa tim.
Veliki broj građevinara je učestvovao u solidarnoj stambenoj izgradnji. Da ne bi bilo da ja ovde samo kritikujem ministra Šumarca, ministra Đelića itd., navešću vam, dame i gospodo, upravo pošto gospodin Mirčić na tome insistira, ono što se u Beogradu dogodilo u vezi sa solidarnom stambenom izgradnjom. Imajte u vidu da sam dva mandata bio potpredsednik gradske vlade i zadužen za ovu oblast. Da vam kažem, u Beogradu solidarna stambena gradnja funkcioniše od 1972. godine. U tom periodu je izgrađeno preko 34.000 stanova solidarnosti, u samačkim hotelima izgrađeno je preko 5.000 ležajeva. Dobili su ih oni kojima su bili namenjeni.
Od 1990. godine je formiran fond i izgrađeno je preko 5.000 stanova. Planirano je da se od 2001. do 2005. godine izgradi 2.000 stanova. Ono što je veoma važno, ovo morate da znate i vi gospodine Šumarac, i vi gospodine Đeliću, i svi koji se zalažu da ovaj zakon postoji, da je za ovih pet godina konkurisalo 1.350 preduzeća, ustanova i institucija. U tih 1.350 institucija radi preko 400.000 radnika, dame i gospodo. Od toga, preko 50.000 su bez stanova. Od tih 50.000, 15.000 su sa preko 25 i više godina radnog staža. Na ovim poslovima, dame i gospodo poslanici i ministri, radilo je 15 velikih građevinskih firmi koje zapošljavaju preko 50.000 radnika.
Ne znam šta bih još trebalo da vam kažem, zbog čega sam izdvojio mišljenje. Da kažem i ovo, nije bilo saradnje sa sindikatima u vezi ovog zakona. To smatram nedopustivim, neprimerenim, jer ako u nečemu treba da bude saradnje, to je trebalo da bude u ovoj oblasti. Ovo govorim zbog toga što smo na Odboru i na Vladi dobili akt sindikata koji nam nije pokazan, ali zato imam akt Udruženja ratnih vojnih invalida kojim apeluju na gospodina Đinđića, na gospodina Maršićanina, na Šumarca, na Batića, na gospodina Čedu Jovanovića itd. da ne čitam obrazloženje, da su štrajkujući glađu 11 dana obezbedili ovo što su tražili.
Apeluju da se ovo ne radi, da ih zaštitimo, da ih ponovo ne bi terali da vaninstitucionalno štrajkuju glađu ili na bilo koji drugi način ta svoja prava ostvaruju. Očigledno je da je i na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, kad smo raspravljali o amandmanima, to je nešto što piše i u izveštaju, bilo je mnogo amandmana, nije bilo odluke o amandmanima koje su podnela tri poslanika. Ali, postoji odluka na amandmane da se u Predlogu zakona ukine član 1. i član 2. Za takvu odluku glasala su četiri poslanika, među kojima sam i ja, kao poslanik Socijalističke partije, i onaj ko je izdvojio mišljenje. Za taj amandman glasao je poslanik Stranke srpskog jedinstva, i za ovaj amandman glasala su dva poslanika DOS-a. (Dr Vojislav Šešelj: Koji?) Piše u izveštaju.
Dakle, odlukom 4:3 prihvaćeni su amandmani, zakon je odbijen i naloženo je njegovo povlačenje. Prema tome, na potezu su Vlada Republike Srbije, a pre svega, Ministarstvo građevina i poslanička većina, kojoj ja uopšte ne dovodim u pitanje pravo da odlučuje ovako ili onako. Nema ovde ministra Batića, on kad ugleda neki problem, on samo izađe i kaže - gospodo iz opozicije, nemojte vi da se sekirate ni za Kosovo, ni za Srbiju, ni za poljoprivredu, ni za građevinarstvo, to ćemo mi sve da sredimo. Ne branim da to sređuju.
Dužan sam, kao narodni poslanik, da kažem šta lično mislim o ovoj stvari, da kažem šta misli poslanička grupa Socijalističke partije, koja ne podržava ovakvo rešenje, da kažem u ime oko 600 hiljada građana i birača koji su zaokružili listu na kojoj sam bio, dužan sam da čuju da se mi za ovu stvar ne zalažemo, jer ćemo dovesti ove dve stvari u kritičnu situaciju. Dakle, ništa lično, ni protiv gospodina Šumarca, ni protiv gospodina Đelića, ni protiv gospodina Čede Jovanovića. Govorim principijelno i iznosim argumente, molim da ih razumete. Vlada ima uslova da predloži rešenje kako da iz svega ovoga izađemo. To je izmena odluke o ... (Predsednik: Vreme.) Završio sam. Hvala na pažnji.