Dame i gospodo narodni poslanici, možda bih i ja voleo da sam bio u grupi kolega Stamenkovića i Veljkovića, pa da je i moj amandman prihvaćen, da je ušao u Predlog. Time bi potvrdili da ste prihvatili otkako zasedamo moj prvi amandman, odnosno poslanika Socijalističke partije.
Na žalost, nije tako. Bio je jedan, nije na ovaj zakon, dobro (obraća se ministru Đeliću). Bio je jedan. Zato mi dozvolite da kažem nekoliko rečenica u vezi sa amandmanom koji sam podneo.
Pre toga želim samo da podsetim da sam bio prvi učesnik u raspravi u vezi sa ovim paketom zakonskih projekata po osnovu izdvojenog mišljenja u vezi sa članom 44. Zakona o stanovanju. Tada sam izrekao i jednu generalnu ocenu vezanu za čitav paket ovih zakona. Gospodina Đelića, uz sve simpatije koje sam mu i tada rekao, a i danas za ono što čini, nisam mogao nikako da razumem ono što je predlagao vezano za zakonske projekte, tvrdio sam da oni kompletno nisu ni reformski, nisu ...
Kao mladom i obrazovanom čoveku, (komentar poslanika Šešelja se ne čuje)... molim vas, predsedniče, da skrenete pažnju gospodinu Šešelju, profesoru, i Tomi Nikoliću da ne dobacuju. Prošlog puta me je ometao gospodin Mirčić, zatim gospodin Veljković. Molim, gospodo iz Srpske radikalne stranke, da budete malo langzam.
Šta hoću da kažem?
Rekao sam i tada i ponavljam - više mi liči na režimski, i opet kažem da se niko u tome ne vređa, jer oni celu priču zagovaraju da se napuni budžet koji je ogroman. Ne znam da li je kolega Veljković u pravu kada kaže da je od svih tih zakona možda ovaj najgori. Bio bih sklon da u to i ja poverujem i da ga u tome podržim. Ne znam da li ga je Džingis Kan usvojio za njegove potčinjene, ali ja sam na Skupštini rekao da mi više liči na zakone koji se uvode za naše neprijatelje nego za naše poreske obveznike, s obzirom na mogućnost plaćanja.
U vezi sa tim, moram da prokomentarišem diskusiju uvaženog kolege iz DOS-a, koji je otprilike rekao da poslanici iz parlamentarne manjine, dakle iz opozicionih stranaka, vrše diverziju ili sabotažu rada parlamenta tako što u načelnoj raspravi ne podržavaju zakone, kritikuju zakone, ne glasaju za njih, a onda podnose veliki broj amandmana i na taj način opstruišu Skupštinu.
Ne znam da li vi očekujete da bi mi trebalo da aplauzima pozdravljamo sve što Vlada predlaže. Pa, naravno ne. Opozicione stranke i treba da kritikuju i predlažu nova i bolja rešenja. Ovo što govorim ne ide za tim da se kritikuje po svaku cenu predloženi zakon, nego da se učini doprinos, u meri u kojoj mi možemo, da rešenja budu bolja pa da onda glasamo za zakon u celini.
U ovom trenutku to nije tako. Zato sam i podneo na član 5. stav 2. amandman koji glasi: "Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti, utvrđuje nadležni poreski organ, s tim da se ona svake godine umanjuje za amortizaciju propisanu nomenklaturom", pa sam dodao čak - i uputstvom Ministarstva finansija, ali "najviše do 75%". Zašto?
Delimično je to sadržano i u amandmanu Vlade, koji je malo pre predsednik Skupštine pročitao, kojim je praktično ovo prihvaćeno. Ne znam da li je moj amandman stigao pre ili je Vladin. Ja sam ga predao 5. aprila u 19,30. Razumeo sam da je Vlada prihvatila sve ovo, ali je stavila cifru 70%, ako sam u pravu.
Prema tome, namera mi je bila da tvrdim da će se zbog inflacije i drugih razloga tržišna vrednost nepokretnosti povećavati. Zamrznuti nivo amortizacije na 60% nije realno, i nekorektno je u odnosu na obveznika. Ta cifra od 75% je prihvatljivija, pa u tom smislu i predlažem da se ovaj amandman prihvati.
