Na član 11. podneo sam amandman u kome tražim da se na poresku osnovicu do 6 miliona dinara plaća, na ime poreza, 0,10%, jer smo ovih dana za vreme rasprave o paketu zakona čuli da je to u apsolutnom iznosu otprilike 0,3%, koliko je do sada plaćano na imovinu. Onda, dalje, od 6 miliona do 15 miliona, 6.000, plus 0,20%, od 15 do 30 miliona, 15 miliona dinara, plus 0,50%, jer to su realno naplativi iznosi.
Veliki broj ovih nepokretnosti, kao što je i u raspravi u načelu rečeno, da su radili naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu, pa su umesto da ulažu u proizvodnju, ulagali u ogromne i velelepne kuće koje sada sigurno vrede preko 30 miliona dinara. Veliki broj tih kuća u nasleđe su dobili ljudi koji su nekada predstavljali srednju klasu a sada osiromašenu srednju klasu, tako da ni oni ne mogu to da plate, pogotovu oni ljudi koji su otkupili društvene stanove. Uzmite najprostiju računicu od 60-tak do 80 kvadrata, videćete koliko će morati ovim vašim zakonskim predlogom da plate. Tih para nema. Onda će opet doći do noćne naplate poreza, doći će do plenidbe stvari i dok se sve to ne obavi taj novac u budžet neće doći.
Zato je bolje ostaviti ljudima prostor i mogućnosti da plate ono što treba da plate, a ne da se stopa poreza na promet koja je bila 0,3% do sada, poveća u startu i za najsiromašnije slojeve stanovništva, na 0,4%. Znači da je zalaganje za to, da siromašni slojevi društva plate manje, najobičnija demagogija. Jer, sa 0,3% je trebalo ići na 0,2% ili na 0,1%, a ne na 0,4%, kao, eto baš smo im sada puno pomogli što će da plate više jedan deseti deo procenta, doduše, na tolike iznose koliko vrede neke nepokretnosti, to je zaista mnogo.