DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.04.2001.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

17.04.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:10 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Zajednički načelni pretres grupe poreskih zakona (2001)
  • Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezima na imovinu (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezima na imovinu (pojedinosti) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Poslanik Kragović, izvolite.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu zakona o porezu na dobit preduzeća, u članu 39. stopa poreza na dobit preduzeća iznosi 20%. Podneo sam amandman da se ova stopa poreza na dobit preduzeća smanji i da iznosi 10%. Ideja mi je bila da se ova olakšica uvede iz jednog razloga,  da bi se ekonomska situacija u privredi poboljšala. Ovim smanjenjem poreske stope stvorili bi se uslovi za razvoj, kako malih, tako i srednjih preduzeća,  kao i za zapošljavanje radnika u većim preduzećima. Poreska obaveza od 20% samo će otežati i dovešće do toga da mnoga preduzeća neće biti u stanju da isplate ovaj porez. Smanjenjem ovog poreza donekle bi ublažili obaveze privrede. Znamo da je privreda taj zamajac koji treba da pokrene celokupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji. S druge strane, upošljavanjem novih radnika i porezima, normalno na lični dohodak, mnogo bi se više ostvarilo, nego ovim porezom na dobit preduzeća od 20%. Zato vas molim da prihvatite ovaj predloženi amandman i da glasate da stopa poreza na dobit preduzeća iznosi 10%. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Ako ne, stavljam amandmane narodnih poslanika Nataše Jovanović, Ljubomira Kragovića i Petra Jojića na glasanje.
    Za 58, protiv 111, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 13, ukupno prisutna 182 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 39. stav 2. amandman je podneo narodni poslanik Stevo Dragišić.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li je predlagač tu? (Nije.)
    Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
    Ukoliko ne, stavljam amandman poslanika Dragišića na glasanje.
    Za 58, protiv 94, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 27, ukupno je prisutno 179 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 43. amandman su podneli narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosioci amandmana žele reč? (Da.)
    Izvolite. Reč ima poslanik Cvetanović.
    ...

    Goran Cvetanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet na član 43. Radi se o ubrzanoj amortizaciji, koju obveznik ima u odnosu na stalna sredstva koja služe za: 1) sprečavanje zagađivanja vazduha, vode i zemljišta, ublažavanje buke, uštedu energije, pošumljavanje, prikupljanje i korišćenje otpadaka kao industrijskih sirovina ili energetskih goriva; 2) naučnoistraživački rad; 3) školovanje i obuku kadrova. Ovim amandmanom u članu 43. dodaje se nova tačka 4. koja glasi: "Oprema za zdravstvenu i socijalnu zaštitu". Znači, radi se o tome da treba omogućiti nabavku najsavremenije opreme za zdravstvenu zaštitu, uz najmanje troškove. I sami znate u kakvim su nam uslovima i stanju aparati u zdravstvu. U svakom slučaju, potrebno je obezbediti, ubaciti, da za te aparate, koji služe korisnicima zdravstvenih usluga, važi ta amortizacija. I sami znate da su to dosta skupi aparati i da su, počev od EKG aparata, rendgen aparata, u zaista lošem stanju. Recimo, skener u Leskovcu dve godine uopšte nije bio u funkciji dok se nije našlo oko 70 hiljada maraka da se nabavi lampa, tako da je tek skoro ponovo počeo da funkcioniše. Moraću da vam kažem da je za obavezno servisiranje jednog skenera, mesečno izdvajanje 30 hiljada dinara. To su velika sredstva.  Iako računamo da treba stimulisati i privatnu doktorsku praksu, odnosno kućnog lekara, u svakom slučaju treba omogućiti tim zdravstvenim radnicima da nabave što kvalitetnije aparate, da na taj način korisnicima zdravstvenih usluga omogućimo jeftinije i bolje lečenje.
    Ovom prilikom apelujem na narodne poslanike, pre svega, na narodne poslanike DOS-a, da usvoje ovaj amandman, jer tu ima dosta zdravstvenih radnika. Znam samo da u Demokratskoj stranci Srbije ima šest lekara. Oni sami znaju koliki je uopšte značaj aparata u zdravstvenoj nezi naših pacijenata. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 59, protiv 100, uzdržanih nije bilo, nisu glasala 22, ukupno 181 narodni poslanik.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 44. stav 1. amandman su podneli narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
    Konstatujem da je amandman povučen.
    Na član 44. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Dragan Tomić

    Poštovana gospodo narodni poslanici, član 44. Zakona o porezu na dobit preduzeća je interesantan zbog toga što posebno reguliše materiju poreskih oslobođenja. Ono što je bitno za materiju poreskih oslobođenja u svim zakonima je da predlagač zakona posebno povede računa o oblastima, odnosno zaduženjima koja će dati poreskim obveznicima i da vodi računa kako kategorije pojedinih poreskih obveznika da ne pretrpe veliku štetu.
    Ono što je činjenica, a ovim zakonom i definitivno pokazano, jer je prethodni zakon bar u ovom delu naveo dosta bolja rešenja, a koliko ja znam takva rešenja postoje i u svim evropskim zakonodavstvima, to je vođenje računa o novoosnovanim, odnosno novostvorenim preduzećima. Ovde se posebno radi o preduzećima u oblasti proizvodnje, u oblasti poljoprivrede i tim malim preduzećima, preduzetničkim, u oblasti pružanja usluga. Zakonodavac je svojim predlogom izbrisao tačku iz zakona, jer smatra da novostvoreno preduzeće, koje je počelo da se bavi proizvodnjom, nema nikakve potrebe da bude oslobođeno. Ranije zakonsko rešenje je bilo na tri godine. Ja sam mislio i predložio da je dobro da bude poresko oslobođenje, ali na jednu godinu i, posebno, da bude vezano za oblast proizvodnje, odnosno za oblast malih preduzeća.
    Imali smo i stalno imamo u medijima priču da ćemo podržati proizvodnju, da ćemo podržati mala i srednja preduzeća. Definitivno se ovim članom zakona jasno pokazuje da te podrške nema. Jedino stečeno pravo novoosnovanog preduzeća da ima poresku olakšicu u prvoj godini poslovanja očigledno je izbrisano, sa samo jednim razlogom i obrazloženjem koje je meni rečeno na Odboru za finansije - da nema razloga da to preduzeće bude oslobođeno. Zašto ovo govorim? Govorim iz prostog razloga što u vreme kada se krene u investiranje, stvaranje, organizaciju, oblikovanje procesa proizvodnje, stvaranje određene vrste proizvoda ili bavljenje tim oblikom ili delatnošću, ulažu se izuzetno visoka i značajna sredstva, polazi se od kreditiranja kod pojedinih banaka i kasnije se javlja obaveza da se bankama i bankarskim organizacijama u nekom periodu moraju vraćati krediti.
    Očigledno da predlagač zakona nema nameru da svojim zakonskim rešenjem podrži novostvorena preduzeća, a posebno u oblasti proizvodnje, poljoprivrede i usluga. Mi smo ponudili u jednoj od narednih tačaka i predlog zakona iz te oblasti, gde se jasno vidi neophodnost podrške malim i srednjim preduzećima. Ova zakonska rešenja koja nudi predlagač, sigurno u ovoj oblasti nisu dobra i mislim da ne donose ništa dobro ni proizvođačima ni ljudima koji pružaju usluge, a posebno će imati problema, jer gotovo svi u ovoj državi nemaju veliki gotov novac da bi stvarali preduzeća, već moraju da prodaju imovinu ili da uzimaju kredite kod banaka, a ti krediti nisu jeftini. Znači, neće imati ni daha da održe nivo proizvodnje i svoju želju da se bave određenim delatnostima. Meni je žao što Vlada i Odbor za finansije nisu imali razumevanja za ovaj moj predlog, i ne samo moj-meni je više udruženja i građana tražilo da ovakav amandman predložim. Pri tome, mislim da poslanici u Narodnoj skupštini treba da imaju sluha za ovaj amandman i da ga usvoje. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 56, protiv 110, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 16, ukupno 182 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 44. stav 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona na dobit preduzeća podnela sam na član 44. koji reguliše pitanje poreskog oslobađanja, tako da se iza tačke 3. doda još jedna tačka 4., koja bi glasila: "Novoosnovana preduzeća na dve godine od dana osnivanja". Zbog čega? Zbog toga što smatram da je novoosnovanim preduzećima ovo prevelik namet ako se uzme u obzir koje sve još namete imaju, da prilikom registracije već moraju da obezbede osnivački ulog, a znamo da je taj osnivački ulog oko pet hiljada dolara u dinarskoj protivvrednosti, da moraju da nabave osnovna sredstva i opremu, da moraju da zaposle radnike, a znamo koji su sada doprinosi na svakog zaposlenog radnika.
    Verovatno će biti opterećen i kreditima, a sadašnja kreditna politika banaka je izuzetno nepovoljna za korisnike kredita. Ako hoćemo da pomognemo preduzećima, onda treba da im pomognemo na samom startu, onda kada se osnivaju i onda kada počinju sa svojom delatnošću. Onda kada stanu na svoje noge, lako im je uzeti od poreza na dobit, ali u trenutku osnivanja, bez obzira na koju se delatnost odnosi, treba im pomoći. Zbog toga bi država trebalo da ima malo sluha za one koji se odlučuju na ovakav vid osnivanja novih preduzeća.
    Doduše, vidim da u samom zakonu ima izvesnih olakšica, ali onda kada se radi o osnivanju poslovnih jedinica, u područjima koja su nedovoljno razvijena. Nema razloga da pravimo jako veliku razliku, čitava Srbija je nerazvijena u ovom smislu. I ako bi trebalo da se da neka olakšica novoosnovanim preduzećima, onda bi trebalo da bude svejedno da li su u područjima koja su nedovoljno razvijena ili na nekim drugim područjima koja su navodno razvijena.
    S obzirom na samu situaciju u zemlji, verujte, zastrašeni ovim poreskim zakonima, građani razmišljaju na ovaj način - neću ni da krečim ove godine, sačekaću sledeću pa ću da vidim šta ću da radim. Znači, postoji jedna nesigurnost, postoji jedan strah. Ako postoji kod nas u kući, ako građani kao individue imaju takav osećaj nelagodnosti, nesigurnosti i straha, kako je onda kod onih koji treba da osnuju nova preduzeća. Verovatno se ni oni neće odlučivati jedno izvesno vreme da krenu u takav posao, a od toga ćemo trpeti svi mi, odnosno sama država, i budžet neće moći da se puni. Treba im dati pogodnosti te dve godine, da stanu na noge, da počnu da privređuju, a onda u poresku kasu i u budžet dolazi novac sam po sebi. Toliko.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Povodom ovog amandmana, koji je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, bitno je značajno naglasiti još jedan važan momenat. Tvorci ovog zakonskog projekta nisu vodili računa, kod poreskih oslobađanja, da olakšice daju firmama sa velikim brojem zaposlenih i da su one u prednosti u odnosu na firme sa malim brojem zaposlenih. Koliko god neko preduzeće ima nezaposlenih radnika, plaća isti porez na dobit, uz eventualno, ove olakšice koje se prema svima podjednako primenjuju.
    Ovde bi bilo veoma pametno da se preduzeća sa većim brojem radnika oslobađaju u većem procentu od poreza na dobit, na primer preduzeće koje ima 1.000 radnika, da se oslobodi sa 50% poreza na dobit i više od toga. Preduzeća koja imaju samo nekoliko radnika da se ne oslobađaju od poreza na dobit, da se podstakne zapošljavanje. Da svako ko je vlasnik preduzeća ima taj faktor u vidu, da vodi računa ako ne želi da plati neki preterani iznos državi, onda da poveća broj radnih mesta. Država opet od toga ima koristi - za svakog zaposlenog, odnosno za svaku platu, plaća se porez državi. Preduzeće koje ima stotinu, ili hiljadu ili deset hiljada zaposlenih radnika, najveći iznos državi plaća kroz porez na zarade. Preduzeće koje je na minimalnom broju zaposlenih radnika, tu ne plaća mnogo državi, tu plaća minimalno i zato ne bi trebalo da ima drugih olakšica u pogledu poreza na dobit. Vidim da ministar Đelić, po ovom pitanju, zapravo nije ušao u problem i nije tražio varijantu koja bi bila primerena našim ekonomskim i socijalnim uslovima.