Kada sam pročitao kaznene odredbe ovog zakona, u prvom trenutku sam pomislio da je ovo tehnička greška. Znajući kakvog sekretara Skupštine imamo, nisam se ni začudio. Međutim, kada sam pogledao i ostale predloge zakona, u kaznenim odredbama isto tako stoji da je, u slučaju neizmirenja poreskih obaveza, kamata na kašnjenje 0,2%, onda sam se zamislio, jer podsetio bih vas da je gospodin Đinđić u svom pristupnom govoru u ovoj skupštini rekao, tvrdio, da je projektovana inflacija u ovoj godini 30%. To je ponovio ministar Đelić ovde  bar jedno 50-tak puta u prethodnim danima, i svi dokumenti koji govore o javnoj potrošnji u ovoj godini, baziraju se na tome da je projektovana inflacija 30%.
Znači, imao sam dilemu - ili tehnička greška ili neko laže. Meni je drago da je izgleda bila tehnička greška, pa Vlada nije htela da interveniše u tom smislu da su tehničke službe zakazale, i da je Vlada i svojim amandmanima, pored toga što su poslanici SRS na ovaj član Zakona dali desetak amandmana, prihvatila to i napravila ispravku.
Međutim, gospodine Đeliću, nije mi jasno, ako tvrdo stojimo iza toga da je projektovana inflacija 30% za ovu godinu, zašto niste izašli sa apsolutnim iznosom i rekli - kamata za kašnjenje po osnovu izmirenja poreskih obaveza je toliko i toliko. To se lako preračunava na bazi 30% inflacije, nego ste rekli - rast troškova života plus 0,5%.
Znači, definitivno ova vlada i vi, gospodine ministre, planirate da će inflacija biti daleko veća od 30% i zato ste ugradili, odnosno čuvate državni budžet kroz ovu klauzulu rasta troškova života.

Hteo bih samo da napomenem da imamo dva pojma. Jedan su troškovi života, a drugi rast cena na malo. U saveznom zakonu se radi o rastu cena na malo, to nisu uvek iste cifre.
Drugo, što se tiče godišnjeg ili mesečnog iznosa, projektovana inflacija je 30%, kao što smo već videli u prvom tromesečju, takva će biti i u drugom tromesečju. Rast inflacije neće biti jednak svakog meseca. Znači, projektovati unapred i podeliti na 12 ne bi bila dobra mera, jer u nekim mesecima će biti viša, u drugima manja. Nekada ljudi kasne samo mesec dana. Nema nikakve intencije da inflacija bude veća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonskim projektima inače se suviše zadrlo u nadležnost savezne države. Neki porezi su i propisani, a nisu mogli u skladu sa saveznim zakonom, koji reguliše to pitanje.
Kada je reč o parametrima kojima ćemo se služiti i koji se ovde najviše upotrebljavaju, mislim da je bitno naglasiti razliku između rasta cena na malo i rasta troškova života. Sadašnja Vlada i ministar finansija mnogo veću pažnju poklanjaju pitanju rasta cena na malo, kao da to nešto nama govori o ukupnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji u društvu. Ministar je u stanju i da dokaže pad cena na malo, jer su ukinute carine ili su veoma smanjene za čitav niz luksuznih roba, npr. za viski ili neku tehničku robu.
Mi ćemo imati pravu poplavu roba strane proizvodnje zbog tog obaranja nivoa carinskih stopa, ali će to dovesti do pada životnog standarda, smanjivanja kupovne moći stanovništva i to će ovu našu tradicionalnu potrošačku korpu zapravo da učini iluzijom, nedostupnom prosečnom građaninu. Troškovi života rapidno padaju i troškovi života padaju i zbog toga što je carinska stopa smanjena za sve robe linearno. To gde nam vi dokazujete ... (glasovi: to je i cilj da padne). Ne, ne sme carinska stopa da padne za sve robe, to ne sme da bude cilj. Znam da je to vama cilj, ali onda to ne doprinosi ekonomskom ozdravljenju, nego daljem stropoštavanju naše ekonomije.
Moramo da budemo zatvoreno tržište za sve one robe koje mogu i kod nas da se proizvedu, i ako nismo potpuno zatvoreni da budu takve carinske barijere da kod nas podstiču proizvodnju, da podstiču građane da kupuju domaću robu, a samo tamo gde preti opasnost da domaći proizvođači budu suviše razmaženi u pogledu kvaliteta, da im se interventnim uvozima stavi do znanja da tako ne mogu da se ponašaju.
Dakle, u pitanju je ceo koncept ekonomske politike, koji DOS-ovska vlast sprovodi i na saveznom i na republičkom nivou. On je pogrešan, vi ćete uništiti domaću proizvodnju. Već je gotovo i nema, a suviše liberalnom politikom uvoza vi ćete nas pretvoriti u tržište spoljnih ekonomija, zapadnih ekonomija. Kod nas će sve moći da se kupi, ali neće imati ko da kupuje. To je problem vaše ekonomske politike.

Samo dve stvari. Prethodnik je rekao ... (Vojislav Šešelj: koji prethodnik? Nisam ja za tebe prethodnik, ja sam za tebe gospodin Vojislav Šešelj.)
Prof.dr Vojislav Šešelj je rekao i može se razumeti da rast cena na malo nema nikakve veze sa troškovima života. To nije tačno. Ako pogledate pondere kako se meri rast cena na malo, naravno da to nije odeljeno od onoga kako ljudi žive. Kako se to dešava? U onome što se meri svakog meseca, mere se svi proizvodi, ali oni koji su važni za život imaju veći ponder. Zbog toga veoma često imamo korelaciju, znači troškovi života i cene na malo idu zajedno. Ima manjih odstupanja od toga, ali uglavnom to ide zajedno.
Što se tiče carina, pogledajmo konkretan predlog koji je Savezna vlada predložila Saveznoj skupštini. U tom predlogu se dobro vidi da u stvari u mnogim segmentima ono što je bilo, da ga nazovem uvoznički lobi, je nekim akciznim proizvodima skinuto, čak se može govoriti o tome da neke nelogičnosti, koje su još postojale u prelaznoj vladi, sada su skinute. Pogledajte šta se dešava npr. sa uvoznim cigaretama. Ako govorimo o toj industriji, ljudi koji rade u Vranju i Nišu, danas smo dobili dopise, izuzetno su zadovoljni sa novom ravnotežom koja je postignuta u tom domenu. Tako je, mogao bih reći, i u domenu automobila. Istina je da oni koji proizvode automobile, traže još veće protekcije, ali su oni već danas na jednom normalnom nivou.
Kada sve uporedimo, vidimo da imamo nešto uravnoteženo. To nije ingerencija republičkog nivoa, ali pošto već pričamo o tome, želim samo da kažem da taj zakon o carinama ne samo da je urađen kroz dosta veliku javnu raspravu, da je dostavljen komorama i prošao je veliku raspravu i danas ide prema Saveznoj skupštini koja će glasati o tome na sednici 9. maja i nadam se da će biti usvojen u toj formi. (Poslanik Šešelj traži repliku.)

Ima pravo jer je pomenuto ime, ali nema pravo jer ništa nije pogrešno protumačeno.

Kad god neko uvodi ponderisanje, on želi nešto da zamagli. Ponderisanje je uvek subjektivna kategorija, nemate objektivne kriterijume kojima ćete određivati pondere.
Drugo, kod nas su sada akcize iste i za domaće i strane cigarete. Fabrika duvana Vranje ima na zalihama sedmomesečnu proizvodnju. Problem je i u fabrici duvana u Nišu, ne znam tačno kolike su zalihe tamo. To je ono što je realna posledica ovakve vaše politike. Ne možete vi da izjednačite potpuno domaće i strane cigarete. To niko na svetu ne radi. Vi ste liberalizovali uvoz viskija. Pametna vlada bi potpuno zabranila uvoz stranih alkoholnih pića. Zašto? Ko ovde pije viski? Piju samo DOS-ovci i njihovi sateliti, niko više. Čemu uopšte obaranje carinske stope za uvoz viskija? Vi imate lobi koji vas je pomagao u predizbornoj kampanji i sada mu vraćate dugove. Ako želite da ukinete monopol, zašto ste onda zaveli monopol za uvoz nafte i naftnih derivata? Ne može niko da uvozi osim onih koji su vama bliski, kojima vi date dozvole.
... koji su morali da zatvore benzinske pumpe. Na kraju, ovo što ste vi dobacivali i ova vam je knjiga svedočanstvo da nisam nikakav bivši, nego aktuelni, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Ovo je separat iz časopisa "Srpska slobodarska misao", pod naslovom "Ministar prosvete Gašo Knežević kao intelektualna mizerija i moralna nakaza". Ovo su ...
(Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas da birate reči.)
... svedočanstva vaše vlasti, a da se ne bi ljutio predsednik Narodne skupštine, ja ću mu svečano pokloniti taj separat.

Hvala lepo.

Ako se niko više ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.

Za 58, protiv 117, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, ukupno je prisutno 189 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 112. stav 3. i stav 4. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Odbor za finansije i Zakonodavni odbor su prihvatili ovaj amandman, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Vlada Republike Srbije podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 112. dodaju novi članovi 112a i 112b.

Odbor za finansije i Zakonodavni odbor su prihvatili ovaj amandman, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 117. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Odbor za finansije i Zakonodavni odbor su prihvatili ovaj amandman, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Time smo završili pretres Predloga zakona, u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima. Da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne želi.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća u celini.

Za 124, protiv 55, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 188 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća.

Pošto je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća u celini, napominjem da će se prilikom pripreme Zakona za objavljivanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" u tekst Zakona uneti predlog Zakonodavnog odbora koji se odnosi na pravno-tehničku redakciju u članu 33. stav 1. koji je sadržan u izveštaju Zakonodavnog odbora, a sa kojim se saglasio predstavnik predlagača na sednici Odbora.

Pre nego što pređemo na 6. tačku dnevnog reda, uz izvinjenje, podsetili su me da vas nisam obavestio o nastavku sednice, o ishodu sastanka koji je bio zakazan u pauzi zasedanja, pa ću vam pročitati saopštenje koje je sa sednice izašlo.

Na sastanku predsedništva Narodne skupštine Republike Srbije, sa predstavnicima poslaničkih grupa DOS-a, SPS-a i SSJ-a, kao i narodnim poslanicima sa Kosova i Metohije usvojeno je saopštenje sledeće sadržine: Narodna skupština Republike Srbije oštro osuđuje postavljanje carinskih punktova od strane UNMIK-a na administrativnoj liniji Kosova i Metohije sa Srbijom. Ovakvi jednostrani postupci UNMIK-ove administracije čine još težom ionako dramatičnu situaciju na Kosovu i Metohiji i mogli bi dovesti do još većeg stradanja i iseljavanja srpskog i drugog nealbanskog stanovništva. Narodna skupština Republike Srbije smatra da je ogorčenje Srba na čitavoj teritoriji severnog Kosova opravdano i zato zahteva od UNMIK-a da što hitnije ukloni nelegalne carine, jer su one u suprotnosti sa Rezolucijom 1244.

To sam vam ostao dužan.