Pa ko je mogao, ili gospodin Čeda....

Ima reč gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da se u članu 113. preciziraju okolnosti pod kojima se obavlja glasanje, uz upotrebu kartica, ali gospodine, nigde ne piše u članu 113. da poslanik mora da sedi u stolici u kojoj je kartica. Dakle, gospodin sedi pored svoje kartice i glasa sve vreme, i molim vas, uverite se lično, i na takav način iskažite elementarno poštovanje prema nama, jer kontinuirano nas optužujete za nefunkcionisanje Skupštine. Mi divno radimo, ima nas 160, ne dovodi se u pitanje kvorum i bilo bi dobro da tako nastavimo.
Dakle, pogledajte ovu karticu i vidite da li je neko zloupotrebio pravo glasa.

Ima reč narodni poslanik Branislav Ivković, po Poslovniku.

Samo želim da Vas zamolim da pogledate ekran.

Ja sam više puta i sam zamolio sa govornice da poslanici, koji nisu u sali, svoje identifikacione kartice ponesu sa sobom. Razlog je potpuno jednostavan - ne samo što piše u Poslovniku, nego dajte da ispoštujemo neko osnovno demokratsko načelo. Jednostavno, ne dobija se valjan rezultat glasanja, ukoliko narodni poslanik zaboravnošću, ili hotimično, ostavi svoju karticu. Jednostavno, mi možemo doći u situaciju da jedan glas bude odlučujući kod nekog glasanja, kod neke suštinske stvari, i zaista je obaveza svakog narodnog poslanika da pri izlasku iz sale ponese identifikacionu karticu, a pri ulasku da se identifikuje ubacivanjem.
Pretpostavljam da to narodni poslanici i rade, a sve narodne poslanike molim da one koji to zaborave, opomenu, ili njihovu karticu izvuku iz uređaja. To je, jednostavno, nešto što mi sami sebi ne smemo dopuštati.
Na član 25. amandmane, po suštini u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Živanko Radovančev i Arsen Kurjački.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Ima reč narodni poslanik Živanko Radovančev.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na predlog ovog zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, na deo koji se odnosi na poreska oslobađanja, u petom delu ovog predloga,  odnosno predloga ovog zakona o porezu na registrovano oružje. Predložio sam da se u članu 25.  doda tačka 3. koja glasi: "Lovačka puška, jedan komad, lovački karabin, jedan komad".
Znači, da budem sasvim jasan, predložio sam da se vlasnici oružja oslobode plaćanja poreza za jednu lovačku pušku i jedan karabin. Jedno kratko obrazloženje samo: lovstvom se u Republici Srbiji bavi (a taj podatak sam čuo i danas) negde oko 80.000 građana, a lovci imaju svoju aktivnost od izuzetnog značaja, u svakom slučaju, za zaštitu šumskog, životinjskog sveta, i pre svega zaštitu zdravlja. Jednom broju stanovnika ove naše Republike, koji žive u planinskim vrletima, lovačka puška i karabin su neophodni za njihovu ličnu zaštitu i bezbednost, kao i zaštitu stočnog fonda.
Znači, lovačka puška i karabin za njih nisu ni luksuz, ni od prestižnog značaja, već vrlo često sredstvo preživljavanja, odnosno opstanka. Da budem jasan, ja sam za jednu lovačku pušku i jedan karabin. Predlog je da se oslobode poreza, a od druge pa nadalje, da bude onako kako je u predlogu. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Arsen Kurjački.

Upravo, ovo je suština ovih stvari o kojima smo razgovarali do sada. Znači, podneo sam amandman, kao i kolege poslanici, na član 25. Predloga zakona, koji govori o porezu na registrovano oružje, da se ne plaća na, pa dodajemo tačku 3) koja glasi: "Jedan lovački karabin i jednu lovačku pušku, a koje su u posedu jednog vlasnika".
U obrazloženju Vlade Predloga zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, u delu stava 2. navodi se - "uvođenjem dodatnih predmeta oporezivanja, na osnovu upotrebe dobara, bitno se proširuje osnovica i pravičnije sprovodi sistem oporezivanja, srazmerno ekonomskoj snazi obveznika".
Znači, ovo se apsolutno ne može prihvatiti kao obrazloženje za oporezivanje lovačkog naoružanja. Jer, lov u smislu hobija upražnjava ogroman broj ljudi u Srbiji. Prosečan lovac, možemo da kažemo, apsolutno deli sudbinu svog naroda. Sigurno je u vrlo nezavidnom materijalnom položaju. Naš sistem lovstva nije elitistički, nego narodni sistem lovstva, još uvek. To potvrđuje cifra od preko 110.000 lovaca 90-tih godina, koja je zvanično egzistirala. Na žalost, sada je ta cifra između 70 i 80.000, baš zbog sveopšteg pada standarda, svih, pa i samih lovaca.
Dakle, zbog sveopšteg siromaštva koje je prisutno, i zakonskih obaveza koje postoje kod lovaca, legalan lov sve više postaje privilegija bogatih, a lovokrađa, na žalost, sve izraženija. Oporezivanjem lovačkog naoružanja, sigurno će se povećati broj nelegalnog oružja, to budimo sigurni, ljudi će se oslobađati tog oružja. Znači, samim tim će biti ugrožena i divljač u lovištima i opšta bezbednost građana. Prosečan lovac u Srbiji poseduje jedan karabin i jednu lovačku pušku. To je neophodan uslov za upražnjavanje ovog hobija. Ko se razume u lov, taj zna da je to minimum. Preko toga, možemo podvesti pod luksuz. Zato je vrlo nehumano da obične, prosečne lovce stavljamo u istu ravan sa kolekcionarima oružja, vlasnicima jahti, letelica i sl.
Još jedan podatak koji je jako bitan a verujem da većina ne zna - za razliku od onih skupih kolekcionarskih pušaka, običan prosečan domaći polovan karabin i lovačka puška kreće se između 100 do 150 nemačkih maraka mesečno. To su vrlo male vrednosti. Stoga je predlog da se oslobode poreza jedan karabin i jedna lovačka puška istog vlasnika, lovca, člana lovačkog društva, a ostalo oružje da se oporezuje po predlogu Vlade.
To je bio amandman koji smo predložili. U međuvremenu, pre 10 do 15 minuta, mi smo obavili razgovor sa ministrom finansija. Obavestio nas je da će Vlada prihvatiti ovakav amandman, s tim što smo se dogovorili da se prihvati da povučemo ovaj amandman, jer nije najbolje definisan. Ja sam ga definisao kao jedan lovački karabin i kao jednu lovačku pušku koji su posed jednog vlasnika, a želja je da zaštitimo prvenstveno lovce, pošto ima naoružanja koje nije u rukama lovaca, a prvenstveno su lovci u ovoj priči bitni.
Dakle, amandman koji je podneo narodni poslanik Kermeci Karolj je identičan onome što je i Lovački savez Srbije podneo. Prema tome, povlačim ovaj amandman samo iz razloga da se preciznije definiše a ministar će obrazložiti ovaj drugi deo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo razmišljali o zakonu kojim se uvodi porez na oružje, mi smo imali razumevanja za one koji se svakako mogu podvesti pod prioritetne naspram potreba države. Uz saglasnost Ministarstva finansija odlučili smo da je najprikladniji amandman amandman gospodina Karolja Kermecija i da ga pridodamo članu 25. na mesto 3. stava koji kaže: "da će jedan lovački karabin, ili kombinovano lovačko oružje ...."
Želim da vam kažem da je u Srbiji registrovano milion i 100 hiljada komada oružja. Ovim amandmanom mi smo budžetu oduzeli 200 miliona dinara. Ali, slažemo se argumentima koji su izneti i u toku ove rasprave i u toku konsultacija, koji idu u prilog potrebe građana, kojima lovačko oružje nije luksuz i nije statusni simbol.
Radi podsećanja, želim da vam kažem, da su u vremenu koje mi kritikujemo, čini mi se argumentovanije nego što to opozicija čini danas, i lovački karabin i lovačka puška bili oporezovani sa 33 nemačke marke i da smo mi sa planiranim porezom u startu za 46% manje opteretili poreske obveznike. Dakle, nastojali smo da uskladimo potrebe budžeta i mogućnosti građana, ali ipak slažemo se sa ovim amandmanom da se na član 25. doda stav 3, po kom će biti oslobođeni poreza lovci na način na koji sam to precizirao i mislim da je to korektno. Zahvaljujemo se Vladi što je uspela da prihvati ovakvu vrstu amandmana kojom su uskraćena poreska sredstva oko 200 miliona dinara.