Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom bih završio svoje današnje izlaganje, pa molim za malo strpljenja. U članu 21. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, dosta toga je rečeno, međutim, nije rečeno onako kako ja uvek želim da kažem, narodnim jezikom, da bi razumeli i moji seljaci i svi drugi radnici širom naše Srbije, pa se stiče utisak da se pojedini zakoni više pišu za inostranstvo, nego za naše ljude ovde.
Želim samo u vezi toga da se u članu 21. doda novi stav 2, koji bi glasio: "U slučaju da naslednik, odnosno poklonoprimac iz stava 1. tačka 1. ovoga člana nije živ, porez ne plaćaju njihovi naslednici prvog naslednog reda." Evo šta želim u vezi toga da kažem. Predloženim amandmanom oslobađaju se poreza na nasleđe i poklon naslednici drugog naslednog reda samo u slučaju da naslednici, odnosno poklonoprimci prvog naslednog reda nisu živi. Naime, u praksi je dolazilo do problema tumačenja ovog člana od strane izvršioca poreskih organa, pa je posle nepotrebnog gubljenja vremena poreski obveznik ipak ovo pravo ostvario. Naime, o čemu se tu radi, kako sam već nešto unapred rekao. Dobija se utisak - i ono što poreskom obvezniku zakon daje pravo da ostvari, raznoraznim zavrzlamama taj poreski obveznik se dovodi dotle da on u stvari ne može da to ostvari. Znači, nije naodmet, kao što kažemo u našem srpskom jeziku, imamo razgovetne reči, hvala Bogu, da se našim narodnim jezikom ovo uprosti i kaže. Već je predviđena, ovo što sam govorio, jedna vrsta olakšice.