Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ja sam podneo amandman na član 4. iz tri razloga.
Prvo, zbog kršenja saveznog i republičkog Ustava, drugo zbog kršenja saveznog Zakona o osnovama poreskog sistema i zbog suprotnosti ovog člana i ovog zakona sa zdravim razumom.
Mislio sam samo da napomenem činjenice, međutim istupanje druga, odnosno gospodina Čede Jovanovića, šefa poslaničke grupe poslaničke većine u Skupštini, na mene je delovalo frapantno, a verujem i na ceo auditorijum, na sve građane Republike Srbije. Teža politička izjava za ovom govornicom ni na političkom nebu Srbije nije se čula, ja ne pamtim, a možda ovi stari pamte. Drug Čeda izjavi i ostade živ, a možemo da preslušamo snimke, građani Srbije su gledali, da je tačno da je zakon donet suprotno Ustavu, saveznom zakonu, ali zbog toga što Ustav i zakon nisu dobri. Strašna stvar, gospodo. Uvod u pravni haos. Svi vaši lideri, možemo da preslušamo, a građani su slušali, oni će da procene da li je tačno ili nije, čak se vodila polemika i da li jeste ili nije, a ja sam svojim ušima čuo, stenogram postoji, gospodin Čeda je izjavio da je u suprotnosti sa zakonom, sa saveznim Ustavom i sa saveznim zakonima, jer zakoni nisu dobri. To je uvod u pravni haos. Ako mi građanima Srbije uvodimo nove poreze suprotno Ustavu i zakonu, ne znam šta će građani sutra da očekuju na polju pravne sigurnosti.
Gospodine Đeliću, da li je u Evropi, u koju nas vodite vi i gospodin Popović, neko uveo nove poreze suprotno zakonu i Ustavu, a da to lider poslaničke većine javno izjavi? Znači, gospodo, primenjivaćemo savezne zakone kada nam trebaju: ako treba da uhapsimo lidera najveće političke stranke, pozvaćemo se na savezni zakon, a ako treba da uvedemo narodu poreze, onda nam se savezni zakon ne sviđa. Mislim da nije u redu i da poslanička većina apsolutno mora da se ogradi, u najmanju ruku, od izjave gospodina Čede. Inače, građani Srbije ne znaju šta sutra da očekuju, ako bilo ko, bila to i poslanička većina, ima pravo da im uvede porez, novi porez suprotan saveznom Ustavu. Mislim da to niko ne može ni pravno, ni etički da brani. Mene čude pravnici u Skupštini, izuzev gospodina Mamule, svaka mu čast na profesionalnoj etici, glasaju za zakone za koje znaju da su suprotni, a reč kaže i njihov šef poslaničke grupe, da su suprotni, možemo da preslušamo gospodine Čedo. Televizija će to da pusti, ja se nadam, ponovo, građanima Srbije.
Treći razlog zbog koga sam podneo amandman na ovaj zakon je sukob ovog zakona, člana 4. sa zdravim razumom. Zašto sukob sa zdravim razumom? Porez na automobile, starije od 10, 15 i 20 godina, je u sukobu sa zdravim razumom i na jednom prostom primeru ću vam to reći. Ako čovek ima, zatekao mu se, neki stari mercedes, star 20 godina, a svi dizeli su preko 3000 kubika on će da plati porez od 600 maraka, gospodo. Znači, 18.000 dinara, a maksimalni popust je 40% po amandmanu. 30.000 je porez na vozila preko 3.000 kubika. 40% popusta je 12.000. Znači, platiće 18.000. Znači, oko 600 maraka. Platiće više nego vlasnik pet stanova u Beogradu, vlasnik pet stanova u Beogradu koji vrede po 60.000 maraka, 300.000 maraka, a koji ima amortizaciju 50%, to je 150.000 maraka, a 0,4% je 600 maraka. Znači, vlasnik takvog vozila koje ima preko 3000 kubika koje je staro 12, 13, 15 ili 20 godina, po svim računicama platiće 18.000. Neka neko izračuna. Ja bih voleo da me demantuje. Videćete da to nije ni pravičnost, ni ekonomska snaga, ni vrednost.
Predložio sam da se vozila starija od 10 godina ne oporezuju. Vozila starija od 10 godina ne voze bogati ljudi. Vozila starija od 10 godina voze ljudi skromnog imovnog stanja. Vozila starija od 10 godina moraju da se popravljaju, pa onda to prati i ovako visok porez, ljudi neće moći da poprave auto i verovatno će to da utiče na sigurnost u saobraćaju, uticaće možda i na nečiju smrt i na nečiji život. Prema tome, onaj ko ima vozilo starije od 10 godina, taj nije bogat i taj ne treba da plati porez na automobil. Hvala.