Poštovani narodni poslanici, kao narodni poslanik ove skupštine podneo sam amandman i podneo predlog da se ne menja član 14. stav 1. tačka 6. Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. Izmenama i dopunama ovog člana svi radnici koji su posle 25 i više godina rada, sa plaćenim penzionim i invalidskim osiguranjem, a koji su bez svoje krivice ostali bez posla zbog stečaja, likvidacije, tehnološkog viška, faktički usled prestanka poslovanja preduzeća i drugih slučajeva, prema namerama predlagača i u duhu ovog zakona, ostaju na tržištu rada bez realnih mogućnosti da obezbede radom egzistenciju za sebe i nezaposlene članove svoje porodice do ispunjenja jednog od uslova, sada jedinog, za odlazak u penziju i to starosnu od 60 godina muškarci i 55 godina žene.
Predlagač je dosadašnje rešenje, da nezaposleno lice koje je bilo osigurano 30 i više godina, primao novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarenja prava na penziju, predložio da izmeni. Predlagač je kao obrazloženje istakao da je ova kategorija lica primala novčanu naknadu, da im je uplaćivan doprinos za penziono i invalidsko osiguranje, da su radili na crno i da nisu bila stimulisana da traže zaposlenje. Bilo bi bolje da je predlagač zakona odmeravao obrnuto postavljene argumente. Radi se o starosnoj strukturi sa akumuliranim stručnim znanjem i iskustvom između 45 i 60 godina starosti, sa već narušenim ili načetim zdravljem, odnosno zdravstvenim stanjem zbog dosadašnjih uslova i načina življenja, ali i zbog delovanja raznih faktora na radu ili povodom rada.
Motivacija poslodavca da primi ovakve radnike je slaba. Ova kategorija radnika u ovom starosnom dobu je uglavnom kategorija izdržavalaca nezaposlenih članova porodice, bilo da su učenici, studenti ili nezaposlena lica, a situacija je još teža kada se pretpostavi da njihova nezaposlena deca imaju decu i slično.
Kada je u pitanju penzionisanje ovih lica prema dosadašnjem sistemu, u obzir dolazi samo penzionisanje po osnovu invaliditeta. Kada se ima u vidu, sa jedne strane, da se radi o kriterijumu lica sa narušenim zdravljem, ali ne na granici invaliditeta, i sa druge strane, kriterijumi, merila, standardi i normativ i zdravstvene službe i invalidskih komisija, onda se može, ako ne zaključiti, onda pretpostaviti da će mali broj moći da bude penzionisan. Kada se sučele mogućnosti zaposlenja ili penzionisanja kategorije radnika sa stvarnošću, a naročito sa činjenicom da će se zbog stečaja, svojinske transformacije, ili iz drugih razloga na tržištu rada naći oko 200 do 250 hiljada sadašnjeg viška radne snage, od kojih je jedna četvrtina sa godinama staža i starosti o kojoj je reč, onda sa postojećim stanjem iz evidencije Republičkog zavoda za tržište rada, može se pretpostaviti da je sada najmanje preko 50.000 radnika u radnom odnosu, ali budućih nezaposlenih lica. U vreme kada budu nezaposleni, do isteka roka od 24 meseca, koliko će primati novčanu naknadu, od dana prestanka zaposlenja do navršetka 60 godina života muškarci i 55 godina žene, odnosno do penzije, što praktično znači da tri godine neće imati nikakva sredstva za egzistenciju.
Pitao bih sada gospodina ministra, da li je razmatrao situaciju kada je radio ovaj predlog zajedno sa svojim saradnicima, da li će se i on naći u takvoj situaciji o tome razmišlja, da tri godine posle tolikog radnog iskustva, toliko godina rada, da bude u situaciji da se nađe na ulici? Smatram da sva dosadašnja rešenja koja su ovde data u paketu zakona o finansijskoj politici u pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, nisu bila neka rešenja o tome da se kritikuju ona rešenja koja su postojeća, nego u sistemu izmena i dopuna, a koje smo mi ovde imali proteklih dana, to je samo modifikovano da bi se oduzelo od građanina, da bi se budžet napunio i da se na osnovu toga stavi još jedan teret, jedan malj na svakog građanina, na svakog radnika. Nadam se da će se sve vrlo brzo vrati kao bumerang. Smatram da je ovaj predlog najnehumaniji u odnosu na sve dosadašnje predloge i zato se zalažem da ako ne usvojite ovaj amandman od strane predlagača, onda Vlada da povuče svoj Predlog.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima gospodin Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, cenjeni ministre, svojim amandmanom predložio sam da se zadrži dosadašnje pravo na isplatu naknade za lica koja ostanu bez posla, a imaju preko 30 godina radnog staža.
Ovaj predlog je dobio podršku velikog broja poslanika, kao što smo čuli, prilikom rasprave u načelu u toku današnjeg dana i u prošli četvrtak, što smo imali po predlogu ovog zakona. Naime, za sada važećim članom 14. Zakona, predviđeno je da se nezaposlenom licu sa preko 30 godina radnog staža isplaćuje novčana naknada i to sve do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Ta novčana naknada isplaćivana je preko tržišta rada i sada Vlada predlaže da se ovim licima obezbeđuje novčana naknada samo 24 meseca. Kao razlog za ovakvu restriktivnu meru prema ovim licima, Vlada navodi sledeće:
Prvo, ovim licima, citiram: nisu bila, odnosno nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje: "nisu bila stimulisana da traže zaposlenje" i drugo ta su lica "najčešće radila na crno".
Teško je oteti se utisku da ovakva objašnjenja imaju prizvuke cinizma, kada se zna koliko sada ima mladih i stručnih lica koja traže posao, a na drugoj strani da se ovde radi o starijim radnicima, koje zaista malo ko želi da primi u radni odnos. Znajući da će uskoro doći do velikog talasa otpuštanja radnika, zar ima smisla ovu kategoriju starijih radnika prepustiti ulici? Oni posle ta 24 meseca ostaju bez ikakve materijalne sigurnosti, bez penzije i drugog.
Izmenama Zakona o radnim odnosima, koji smo pre nekoliko dana usvojili, ovoj kategoriji radnika umanjen je iznos otpremnina, koje su isplaćivali poslodavci. Naime, umesto 12 mesečnih zarada, sada samo 5, doista 5 bruto mesečnih zarada. No, bez obzira što se radi o bruto zaradama, videli smo da je to ipak znatno manje u odnosu na dosadašnje iznose koje je radnik imao pravo da ostvari, ako ostane bez posla.
Vlada je rekla da se opredelila za pomoć socijalno ugroženima. Da li je naglasila da teret socijale želi da isključi iz preduzeća i da obezbedi sredstva za socijalnu sigurnost i zbrinjavanje nezaposlenih i onih koji ostaju bez posla.
Ova opredeljenja su sasvim na mestu i za sve prihvatljiva, ali su prihvatljiva samo ako se zaista tako i sprovode. Međutim, u zakonskim rešenjima koja Vlada predlaže, pa i u ovom zakonu, koji sada razmatramo, vidimo da se odstupilo od datih obećanja. Očigledno je da radnici koji ostanu bez posla dolaze sada u mnogo teži položaj.
Ranije, Vlada Socijalističke partije Srbije mnogo je više pažnje poklanjala ovoj kategoriji radnika. Zbog napred rečenog mislim da amandman ima puno humano, ekonomsko i socijalno opravdanje da bude prihvaćen, da se zadrži dosadašnje pravo radnika koji ostaju bez posla, a imaju preko 30 godina radnog staža. Zahvaljujem.

Više nema predlagača, ima reč ministar Milovanović. Izvolite.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi predsedniče, vrlo je lepo zalagati se za radnička prava, posebno zalagati se a nemati nikakve obaveze. To je opozicija kada je bila bivša vlast radila sve vreme, brinući se o radnicima, i onda ih dovela u situaciju u kakvoj se sada nalaze.
Ova vlada nema nameru da bilo koga laže, nego ima nameru da govori istinu i ova vlada ima nameru da ono što obeća i sprovede. Lepo je obećavati nekom dodatnu penziju, da nekom obezbedite da sa 30 godina ode u penziju, pa onda nastavi. To jeste lepo, ali nije izvodljivo u praksi, jer za tako nešto nema novca.
Vi vrlo dobro znate zašto nema novca, jer ste vi, na kraju krajeva, krivi za to što novca nema. Ali, činjenice su vrlo jasne kada je u pitanju ovaj vaš amandman. Vi ste do sada obećavali da će radnici dobijati nadoknade sa biroa, odnosno tržišta rada, međutim, to u praksi nije tako.
Ovo su podaci sa tržišta rada: prosečan broj korisnika novčane naknade u 2000. godini iznosio je 47.393 radnika. Po osnovu prestanka radnog odnosa, kao tehnološki višak, novčanu naknadu koristilo je 24.417 lica, a po osnovu stečaja 13.984. E, sad, vi ste njima obećavali da će dobijati uredno te nadoknade, i šta se sada dešava. Neizmirene obaveze prema Zavodu za tržište rada sa 31. 12. iznosile su 921.500 dinara. Znači, obećavali ste nešto što niste mogli da ispunite i na kraju se svodi na sledeće - da ti radnici, koji su sada na Zavodu, nisu dobili ono što ste im obećali.
A, da ova vlada radi ono što obeća pokazali su rezultati baš sa tog tržišta rada. Povećao se broj slobodnih radnih mesta u odnosu na prošlu godinu za 21,2% ili u brojkama trenutno ima slobodnih radnih mesta 122.931. U toku prva tri meseca zaposleno je 96.709 novih radnika, što znači povećanje u odnosu na prošlu godinu za 20,6%. Sa Zavoda je zaposleno 66.163 radnika. Što znači povećanje od 20,7%. Tako da, dragi moji poslanici opozicije, vidite da ova vlada radi vrlo uspešno i da je povećan broj novozaposlenih lica i ova vlada će sve ono što obeća i izmiriti. Zahvaljujem se.

Izvolite gospodine Ivkoviću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, mi razmatramo izmene Nacrta (Predloga) zakona o zapošljavanju koji treba da važi od maja 2001. godine. Ne razmatramo nikakve izmene zakona koji treba da važi u 2000. godini.
Međutim, uvaženi gospodin ministar, u svom stilu, izbegava da kaže suštinu. Ovde imam stenograme gospodina ministra, dva njegova izlaganja. Oba izlaganja su bila u zaštićenom vremenu, znači u vremenu kada posle njegovog izlaganja ne može niko da se javi da bi porekao ono što kaže. U oba svoja izlaganja je gospodin ministar ustvrdio da se nikakva prava radnicima ne umanjuju.
On ovde nije ponovo želeo da kaže direktan odgovor na direktno pitanje, gospodine ministre direktno vas pitam pred svima - da li se radnicima, izmenama Predloga zakona o zapošljavanju, umanjuju prava ili ne. I, tvrdim ovde za govornicom da se umanjuju i da to upravo radite vi koji ste predsednik Unije nezavisnih i slobodnih sindikata. Da radnici znaju ko im zastupa interese.
Međutim, gospodine ministre, vi zaštićeni u posebnim izjavama, znači na televiziji, kada gostujete u Beogradskom programu ili ovde dajete izjave, govorite dosta pežorativno o opoziciji ali nikako nećete da kažete istinu, da ste i prethodnim Zakonom o radnim odnosima i sada zakonom o zapošljavanju drastično umanjili prava radnika iz radnih odnosa, a ta prava se umanjuju, što su podnosioci amandmana već rekli, zato što ste im zakonski onemogućili pravo da neko ne može putem suda da to svoje pravo ostvari.
Ako hoćete da govorite o uspešnosti Vlade koja toliko zastupa radnike ja ću pomisliti da će uskoro da mi zakucaju članovi Vlade na vrata Socijalističke partije Srbije pa da se upišu u našu partiju. Rezultat rada vaše Vlade je da je u decembru 2000. godine i januaru 2001. godine 50.850 radnika ostalo bez posla. To je rezultat rada vaše Vlade.
Ako hoćete rezultate rada vaše Vlade i vas ministra za rad i zapošljavanje onda moram da kažem podatak da je guverner Narodne banke Jugoslavije, gospodin Mlađan Dinkić, otpustio u petak preko 400 zaposlenih stručnjaka visoke stručne spreme u Narodnoj banci Jugoslavije. Možda vas kao ministra za rad i zapošljavanje gospodine ministre interesuje na bazi čega ih je otpustio. Otpustio ih je tako što je smislio test. Test kojim je ljudima koji već imaju diplome fakulteta proveravao znanje.
Znate li koje im je znanje proveravao? U Narodnoj banci Jugoslavije, gde se obavljaju dinarske i devizne transakcije, ključno pitanje je na testu bilo - šta je to klonirana ovca. E, na bazi tog testa, gospodin Dinkić, dok ste vi ministar i predsednik Unije nezavisnih i slobodnih sindikata, je otpustio više od 400 ljudi. Pozivam vas da direktno odgovorite - da li umanjujete prava radnicima ili ne umanjujete.
Podsećam vas da ste već izjavili da ne umanjujete, a tvrdim da umanjujete.

Izvolite.

Sada kada smo saslušali i predstavnika Vlada i predstavnika vladajuće većine, koji su osetili potrebu da povodom ovog amandmana govore u Narodnoj skupštini, sve postaje jasno, postaje jasno da su naša upozorenja bila upozorenja zabrinutih ljudi zato što je očigledno da će biti mnogo nezaposlenih, čiji predstavnici vlasti kažu da ne mogu da obezbede onakva prava kakva su do sada bila garantovana.
Znate, da se ne predviđa veliki broj nezaposlenih napisali biste vi u zakonu svakakva prava za one koji ostanu bez posla. Ali, pošto znate da će ih biti mnogo vi im smanjujete ta prava. Pogledajte sada, ministar je 100 dana u ministarskoj fotelji i već se opametio. Kaže - lako je pričati o pravima radnika kad nemaš nikakvu odgovornost. Deset godina si to radio ministre. Evo, sad tri meseca brineš o tome hoće li biti plata, penzija, nezapošljavanja i odmah se sve sručilo na glavu.
Nije lako vršiti vlast, ali ne možete da vršite vlast i da se ponašate kao opozicija. Nema više, šta je bilo bilo je, to ste ispričali u kampanji, to ste nam ispričali u ovih 100 dana, sve smo upropastili, sve smo srušili, ne postoji više država, vi sad nama odgovarate za ono što radite u Vladi. Ne odgovarate nam uopšte za situaciju koju ste zatekli. Samo za ono što radite.
A šta radite? Upozoravate Narodnu skupštinu da mnogo novaca dugujemo Zapadu. A, mi vas ovde neprekidno upozoravamo da nama taj zapad duguje ogroman novac. Duguje nam ljudske živote.
Zamolio bih vas, gospodine predsedniče, da ne ispadne da sam ja nekulturan čovek, da ne ispadne da ja imam nešto protiv ovog ženskog lobija, opomenite ovu damu, evo, i sada izjavljujem da je dama, ja nju ničim ne izazivam, ne gledam u njenom pravcu, da mi ne dobacuje više dok sam za govornicom. Imam mnogo narodnih izraza, primenjivih za takve osobe, neko će ih možda protumačiti, jer ne znate te izraze, pa ćete me možda čak i izbacivati sa sednice. Mnogo je lakše da jednog krvoloka vas 176 ukrotite, nego da se ja ovde sa njim borim, sa ove govornice. Ispašće da nemam preča posla. Zaista imam prečih poslova, nego da se obraćam nekome ko mi dobacuje dok sam za govornicom.
Nema smisla, nema razloga. Evo, kad god izađe ženski lobi, ja neću reč da progovorim, da ih ne bih ometao u njihovim diskusijama.
Znači, ta dugovanja, taj rat, agresiju, razaranja, minimum 50 milijardi dolara štete nanete Srbiji, ne pominjete. Vi pominjete kako mi njima nešto dugujemo, po osnovu kredita koji su uzimala preduzeća pre više godina, ili po osnovu učlanjenja u razne međunarodne organizacije. Morate da razmislite - hoćete li ispostavljati te račune Zapadu, ili nećete, hoće li Zapad neprekidno da drži na uzici ovu vlast, time što će Karla Del Ponte da obećava dan De, kada dolazi po Miloševića, kada dolazi po Mladića, kada dolazi po Šljivančanina, kada dolazi po mnoge Srbe (glas iz sale: i po Nikolića), i po Nikolića, što, pa još ću mnogo da živim, bio bih srećan da me odvedu tamo, bolje nego sa vama ovde da se preganjam u Skupštini. Ja vam to istinu kažem. Jer, tamo idu samo čestiti Srbi. Još nijedno đubre nije otišlo u Hag, samo čestiti Srbi.
Šta je tu osnovno? Ministar je rekao, kad je prvi put govorio o ovom zakonu, kaže - neće niko da otpušta ljude koji imaju 25-30 godina staža, to su, kaže, iskusni, a oni mogu tamo da daju najviše saveta. Znate, u jednoj firmi vam treba jedan ili dva takva iskusna, koji će da daju savete i treba vam na hiljade onih koji će da poture leđa. Ne možete da očekujete od čoveka koji ima 32-33 godine radnog staža da potura leđa. Ministar kaže - nisu im isplaćivana prava u 2000. godini. Ali ministre, po tom zakonu, svi su mirno čekali godine koje im stižu za penziju. Po ovom zakonu ne čekaju. Po ovom zakonu imaju samo pravo ... možete vi ministre da se smejete koliko god hoćete, to je vaše pravo, vi ste bili čovek bez ikakvih obaveza, do pre 100 dana. Sada ću da vas pitam, kada ponovo odete u "Zastavu" - kako to izgleda kada odgovaraš za neki segment u društvu?
Ali ti ljudi su čekali penziju, a sada ne čekaju ništa, od 1. juna ne čekaju više ništa. Dobiju otkaz kao neko za čijim je radom prestala potreba, 24 meseca mu se isplaćuje nadoknada i šta ga onda čeka, šta ga onda čeka u jednom levičarskom društvu, humanom, socijalnom, koje vodi levičarska vlada? Čeka ga jedan surovi kapitalistički sistem, u kome će morati da se veša, da skače sa mosta, ili na drugi način sebi da prekraćuje muke.

Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović, replika.