DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.05.2001.

13. dan rada

OBRAĆANJA

Borislav Pelević

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, moj amandman je gotovo identičan kao i amandman mog prethodnika. Na žalost, za jedan glas nije prošao i nadam se da ćemo sada biti malo svesniji i da ćemo izglasati ovaj amandman. Radi se o tome, da je zaista veliko pitanje, ko će zaposliti onog ko ostane bez posla ako taj ima 55 godina života. Njemu će, ukoliko je prosek jednog životnog veka u Srbiji 75 godina, ostati još 20 ili 25 godina života bez ikakvih prihoda. Ovde se radi isključivo o principu solidarnosti i o principu humanosti. Ukoliko se ovaj zakon usvoji, to znači da će taj radnik zaista ostati bez ikakvih prihoda, iako on gotovo nikada nije kriv zbog toga što je ostao bez posla. Oko 50.000 radnika je do sada primalo ovu pomoć. Do kraja godine ko zna koliko će ih još biti. Jedan deo poslodavaca će zbog prevelike osnovice za plaćanje doprinosa, morati dalje da otpušta radnike. Dakle, ovaj će broj sigurno biti uvećan.
Predstoji i privatizacija. Predstavnici vlasti su svesni i sami potvrđuju da će privatizacija i velika osnovica za doprinose prinuditi poslodavce da otpuštaju radnike i da će se broj otpuštenih radnika znatno uvećati do kraja ove godine. Izlaz iz ove situacije Vlada vidi na dva načina. Prvo, da niko neće ostati bez socijalne zaštite, jer će doći sredstva iz inostranstva, i da će sistemom donacija svi oni biti zbrinuti, jer se nalaze u stanju socijalne potrebe. Veliko je pitanje koliko će donacija doći i da li će uopšte doći i u koje će svrhe ići donacije? Prema tome, nije ubedljiv ovaj argument Vlade Srbije. Drugi argument je, prekvalifikacija za one koji ostanu bez posla. Molim vas, teško je zamisliti da ljudi od 50-55 godina ponovo sednu u klupe, u svojim godinama. Zaista nije humano i zaista nije u redu i sasvim je sigurno, da ovaj argument Vlade ne stoji.
Vlada u obrazloženju tvrdi, da će se ovim članom sprečiti da se nezaposleni bave radom na crno, a istovremeno primaju plate, istovremeno im se uplaćuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Ti radnici, sasvim sigurno, ne rade na crno zbog želje da budu kriminalci ili šverceri, već zato što ih je na to naterala potreba da prehrane svoju porodicu. Osim toga, Vlada tvrdi da prethodni Zakon, koji je sadržao ovaj član, jednostavno nije stimulisao radnike da nađu zaposlenje. Iluzorno je o tome pričati, jer sam već obrazložio, a i moj prethodnik, da je vrlo teško naći zaposlenje sa 55 godina života. Zato vas molim i apelujem, da iz razloga humanosti i solidarnosti, glasate da se ovaj amandman usvoji, gde stoji da se nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina, novčana naknada isplaćuje do njegovog zaposlenja ili sticanje uslova za starosnu penziju.Zahvaljujem na pažnji.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodin Jovanović, pa gospodin Nikolić.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo pitanje, pitanje humanosti. U suprotnom bi oni koji ne podržavaju ovaj amandman bili ljudi koji su nehumani. Ne smatram se takvim. Vi, prosto, morate razumeti da nema onih koji mogu to pravo konkretizovati. Dakle, ko će ostvariti ta sredstva kojima će se ispuniti to pravo radniku koji je ostao bez posla, koji bi mogao u skladu sa postojećim Zakonom da uživa pravo do sticanja penzije ili novog zaposlenja.
Najviše kritike u privredi bilo je onog trenutka, kada je uvedena dnevnica solidarnosti. Oni koji rade smatrali su da nisu dužni da u ovako teškom vremenu sopstveni teret uvećavaju teretom nekoga ko ne radi. Mi smo tu napravili jedini mogući kompromis. Rekli smo - 24 meseca smo sposobni da ispunjavamo takvu obavezu i očekujemo da ćemo u naredne dve godine i mi promeniti atmosferu u društvu i privredni ambijent u toj meri da ćemo moći da vratimo ovu zakonsku odredbu. Ali, u ovom trenutku mi ne možemo lagati Srbiju, ne možemo varati svoje društvo i reći - vi ćete uživati prava, a za mesec, dva ili tri bežati od radnika sa šaltera, kao što se to danas čini. Ni o čemu drugom se ne radi. Nije to pitanje humanosti. To je onda jeftin politički trik. Recite ko su ti radnici koji će u ovakvom vremenu sticati sredstva i za sebe, i za svoju porodicu i za one koji ne rade. Njih nema. To je naša realnost. Država je pronašla mogućnosti i ima kapaciteta da 24 meseca izdrži takav teret. Mi se nadamo da ćemo u naredna 24 meseca pokrenuti privredu u toj meri, da ćemo imati i uvećani kapacitet na takav način da pokrijemo u potpunosti ta prava radnika. Ne onako kako se to činilo do sada, ne sa dugom od gotovo milijardu dinara, već do poslednjeg dinara isplaćene obaveze prema svakom građaninu u ovom društvu. Ali, danas to nije moguće.
Recimo onda građanima istinu. Nemojmo se kriti iza činjenice, da neko ima 14 ili jedan glas manje u trenutku odlučivanja. Recite ko su oni koji će platiti takvu obavezu? Izađite pred radnike koji protestuju zbog dnevnice solidarnosti, koji su je ukinuli prvog dana kad su tako nešto mogli. Zakoni se moraju donositi odgovorno i u skladu sa situacijom u društvu. Naša situacija je, na žalost, takva da mi ne možemo prihvatiti takvo opterećenje, jer nemamo koga da opteretimo. Više nemamo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Osnov svake države je u tome da oni koji rade i zarađuju, finansiraju mnoge koji ne rade i ne zarađuju. Ako bi postojala takva država da u njoj oni koji rade finansiraju samo svoj rad, država bi propala. U najmanju ruku je nemoralno, ako je ovo zaista stav Vlade, da Vlada traži da joj se prizna da neće moći da servisira neke obaveze koje je dužna da servisira, a istovremeno, nigde ovde ne kaže da će odustati od nekih svojih zahteva zato što je jasno da oni koji rade mogu sve da finansiraju. Znate, ubeđujete nas da oni koji rade neće moći da finansiraju one koji ne rade, ali će finansirati državu i njene potrebe. To je onda nešto nad čim treba da se zabrinemo.
Onda je mnogo optimistički obećavati uopšte ovoj državi da će ova vlada nešto isplaćivati 24 meseca. Onda se postavlja pitanje, koliko će još dana ova vlada biti na vlasti, a ne meseci, a ne godina. Vi tako jasno, otvoreno za ovom govornicom kažete da ćete sve naplaćivati, a da nemate od čega da naplatite ono što treba drugima dati, da je to čak i za one koji su bili najverniji do sada, kao šamar po glavi. Ovo nije priča kojom ste došli na vlast. Ovo je potpuno nova priča. Ubedljivost ove priče i njeno uporište treba proveriti među biračima. Ali, ovde se igra jedna igra koju Srpska radikalna stranka nije zaslužila, a dovoljno smo mudri i dovoljno smo iskusni u Skupštini da svaku igru ocenimo.
Vi ste ovde imali dva amandmana Srpske radikalne stranke. Većina je glasala protiv njih. Pojavio se amandman jedne stranke koja je na vlasti, istovetan kao naši amandmani. Odjednom postoji većina da bude usvojen taj amandman. Sada vas pitam, ako vam je želja bila da bude bolje, zar nije svejedno ko je podneo amandman. Izgleda da je vama bila želja da Vlada ostane uporna u tome da nema da plati, a da onda poslanici donesu amandman i to zanimljiv, poslanici Socijalističke partije Srbije znali su da će deo opozicije glasati za ovaj amandman. O čemu se ovde radi? Kakve su to igre. Radi se o sudbini, možda stotina hiljada ljudi. Zašto gledate ko je podneo amandman, da biste znali kako da glasate za njega. Zašto za, tako se desilo, prvi smo predali amandmane, zašto za amandmane Srpske radikalne stranke nije glasala većina, a za amandman koji je podneo predstavnik partije koja je na vlasti, usuđujete se da glasate, umesto da Vlada kaže - prihvatamo ovaj amandman, završen je posao. Ona dozvoljava da poslanička većina neke amandmane ovde prihvata.
Ovo nisu korektne igre, ovaj zakon je mnogo opasan, mnoge ljude će ostaviti gladnima, i na ulici. Vi se igrate kako će biti usvajani amandmani. U čemu je razlika, objasnite mi molim vas, u čemu je razlika između amandmana koje podnose poslanici opozicije i poslanici vladajuće stranke. Da bi u novinama pisalo da je na predlog tog i tog koji pripada toj i toj stranci, da su poboljšani uslovi za one koji ostaju bez posla. Vi još uvek imate vremena da se time bavite, a država u ovako teškoj situaciji. Ima sredstava za ovo ostvarivanje. Nemojte da blindirate kabinete, nemojte da vozite blindirane automobile, nemojte da snimate porno filmove u Vladi, biće para, biće para za radnike.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodin Pelević, zatim gospodin Ivković.

Borislav Pelević

 Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nikakvih iluzija da će moj amandman biti prihvaćen, s obzirom da nije prihvaćen prethodni amandman gospodina Luneta, koji je u Demokratskoj stranci Srbije, pa njegov amandman na žalost nije prošao.
Mislim da je moj prethodnik potpuno u pravu i da nije bitno ko podnosi amandman. Mislim da ni jedan od ovih poslanika, koji je podneo ovaj amandman nije imao lošu nameru, a najmanje, da sam ja to uradio, zbog jeftinog političkog trika, kako je to malopre rekao šef poslaničke grupe DOS-a. Mislim da ta njegova rečenica govori više o njemu, nego o meni. Neka o tome, na kraju krajeva, građani Srbije sude. Nije korektno da naša želja da se ovaj zakon popravi, poboljša, naiđe na takav otpor i na takve reči gospodina Čede Jovanovića, koji na žalost, sada nije tu, otišao je, ali to je njegov problem. Mislim, da smo svi mi hteli da se ovaj zakon poboljša.
Još jednom ću da pročitam moj amandman: "nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina, novčana naknada isplaćuje se do njegovog zaposlenja ili sticanja uslova na starosnu penziju".
Ako je ovo jeftin politički trik, onda gospodin Čeda neće moći da spava mirno, ali ću ja moći da spavam mirno, kao i svi oni poslanici koji su glasali za prethodni amandman. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodin Ivković, izvolite.

Branislav Ivković

Ovde smo nekoliko puta u ovoj Skupštini bili u poziciji da razumemo i shvatimo da neki poslanici imaju pravo na posebne informacije, u zavisnosti od toga koliko su blizu izvori informacija ili nekom posebnom inkvizitorskom - žbirovskom štabu, koji se bavi aktivnostima dokazivanja, korupcijom, malverzacijom i tako dalje, sve sa ciljanim selektivnim izborom kadrova koje treba onemogućiti da učestvuju na budućim izborima, koji se očigledno približavaju, brže nego što drugi žele. U svakom slučaju, istine radi, bilo bi u redu da ministar za rad i zapošljavanje, izađe za ovu govornicu i informiše poslanike koji treba da odlučuju, ali i javnost da je Republički fond za tržište rada u pogledu ranijeg rešenja koje branimo ovde svi, i poslanici Srpske radikalne stranke sa dva amandmana, poslanici Socijalističke partije Srbije sa dva istovetna amandmana, i poslanik Demokratske stranke Srbije, a sada i poslanik Stranke srpskog jedinstva, da je na bazi tog rešenja u Beogradu isplaćen januar mesec, da 2.415 korisnika tog prava u iznosu od 10,5 miliona dinara danas u Leskovcu dobija te pare. Prema tome, nije toliko kašnjenje. Znači, ipak se to moglo da radi i ta prava treba zadržati.
Više puta sam za ovom govornicom tražio od ministra da izađe i da prizna, da u uvodnom izlaganju nije rekao istinu i da prizna da se smanjuju prava, prava se smanjuju, a amandmani koji se predlažu, pokušavaju da zadrže prava i to prava koja se ostvaruju. Znači, Republički fond za tržište rada je u Beogradu završio januar mesec. Danas u Leskovcu, završava 10,5 miliona dinara za 2.415 korisnika. Znači, ta prava je moguće ostvariti, čak i u momentu kada pod DOS-ovskom vlašću privreda potpuno zastaje. Što se tiče glasanja, mi smo principijelno za to rešenje i predstavnici Socijalističke partije Srbije su imali dva amandmana koja nisu imala većinsku podršku, ali smo podržali poslanika Demokratske stranke Srbije i sada ćemo podržati poslanika Stranke srpskog jedinstva, jer, smatramo, da je to za radnike u privredi najvažnije, jer očigledno, kada razmišljam još o zakonu o privatizaciji, tek onda će biti važno. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 82, protiv 79, uzdržan je jedan, nije glasalo 10, a ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Toma Bušetić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.