Dame i gospodo, uvaženi poslanici, uvaženo predsedništvo, u ekspozeu predsednika Vlade gospodina Zorana Đinđića ovom problemu posvećeno je više prostora i više pažnje. Ali se mora primetiti da njegovo izlaganje, vezano za ovaj problem i Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, predstavlja dve materije dijametralno suprotne jedna drugoj.
U svom ekspozeu gospodin Đinđić iznosi da jedno od gorućih problema, koje se mora rešavati, jeste nezaposlenost i nizak životni standard. Po zvaničnim rezultatima u Srbiji zaposleno je oko 2,2 miliona ljudi, uz oko 820.000 nezaposlenih, što je oko 27%. Međutim, ne samo što je ogroman broj nezaposlenih, nego i u strukturi zaposlenih imamo problema. Oko 500.000 ljudi radi u preduzećima koja su trajno nelikvidna, pa te zaposlene možemo tretirati kao ljude koji faktički nemaju posao. To je dodatnih 15%. Ukupno preko 40% nezaposlenih. Od ukupnog broja zaposlenih, iz državnog budžeta platu prima oko 400.000 ljudi. To je nesumnjivo preteran broj za format naše privrede, jer svemu treba dodati obavezu redovne isplate oko 1,3 miliona penzija mesečno. Nije ni čudo što se sistem raspao.
Namera nove vlade je da se rekonstruisanjem privrede prekomponuje i struktura zaposlenosti, pa da dva miliona zaposlenih imaju stabilna i kvalitetna radna mesta. Smanjiće se broj zaposlenih u državnoj administraciji za početak najmanje 20%. Međutim, nije dovoljno poboljšati strukturu postojeće zaposlenosti. Naš zadatak je da privlačenjem investicija omogućimo otvaranje novih radnih mesta.
Zato je potrebna obnova tehnologije i obnova kvalifikacione strukture. Tehnologija će doći tamo gde ljudi znaju i hoće da rade. Dakle, strateški prioritet je edukacija radne snage za novu ekonomiju. Ne treba da žalimo za starom tehnologijom, treba da se okrenemo izazovima budućnosti. Za njih moramo biti spremni, a to znači, kvalifikovani i obučeni.
Zato su potrebna velika ulaganja, ali to su najopravdanija ulaganja, ulaganja u ljude. To je naša šansa za mlade ljude, za sve ljude koji su po godinama mladi, ili duhom i energijom mladi. Takođe, nastojaćemo da poboljšanjem uslova života i poslovanja vratimo što više naših stručnjaka koji su napustili zemlju, to smo se uverili vraćanjem Božidara Đelića, sadašnjeg ministra za finansije. Pokušaćemo da odlučnom akcijom zaustavimo dalji odliv naših mozgova, naši vrhunski stručnjaci bi se odmah vratili čim bi imali pristojno radno mesto.
Dame i gospodo, šta reći posle ovoga, sve je suvišno. Donošenjem ovakvog zakona ekspoze gospodina Zorana Đinđića pada u vodu. Vlada želi da se oslobodi viška radne snage, uz što manju nadoknadu radnicima, uz što manju odgovornost. Opet se pokazalo da su predizborna obećanja DOS-ovske vlasti prepuna velikih laži i prevara.
Uvek ističem za ovom govornicom da svaki zakon koji se tiče zaposlenih i njihove sudbine nije konsultovan sa socijalno interesnim organizacijama građana - sindikatima.
U Zakonu o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, prema dosadašnjem rešenju, nezaposleno lice koje je bile osigurano trideset i više godina ostvarivalo je pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Sadašnjim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najduže 24 meseca.
Ovo je ozbiljan problem kojim treba da se pozabavimo. Gospodo iz DOS-a, vi insistirate na tome da do sada ljudi koji su bili na Zavodu do penzije nisu bili stimulisani da traže posao. Pitate li se kako čovek pred penzijom može da ima optimizma i volje da traži posao, prati oglase, ide na razgovor sa poslodavcem. U zemlji u kojoj većina preduzeća ne radi i gde postoji armija nezaposlenih mladih lica ko je taj poslodavac koji će pre zaposliti čoveka koji je nekoliko godina pred penzijom, nego onog koji ima 20 godina.
Novim zakonom o privatizaciji društvenih preduzeća mnogo ljudi će ostati bez posla. Kod mene u fabrici mineralnih đubriva, sa najnižim stažom je radnik sa 15 - godišnjim stažom.
Najveći deo su oni sa najnižim obrazovanjem. Da li će se oni više ikada i igde zaposliti? A među njima će sigurno biti i lica sa stažom osiguranja preko 20 i preko 30 godina.
Ali, ne morate se brinuti.
Kad svi ovi zakoni od 1. juna stupe na snagu u Srbiji, sem u državnim službama, ionako više neće biti zaposlenih.
Svi koji su radili u preduzećima biće na tržištu rada.
Sistematko opredeljenje ukupne rekonstrukcije fiskalnog sistema i uvođenje sistema bruto zarade zahtevaju promene i u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja. Po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja zaposleni ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Princip na kome je zasnovano obavezno osiguranje je da obim prava zavisi od obima ulaganja svakog zaposlenog. Takođe, u ovom sistemu mora biti prisutan i princip solidarnosti. Kao što smo videli, najniža osnovica je 3.000, a najviša je 12.724 dinara.
Uvođenjem bruto sistema uspostavlja se jedinstvena bruto osnovica za plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz zarada.
Sada se u bruto zarade uključuju i druga lična primanja koje poslodavac mora da isplaćuje po osnovu radnog odnosa, kao što su naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i terenski dodatak, čime se šire obaveze poslodavca, a smanjuje stopa doprinosa.
Gospodin Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje, kao metalac i student pred završetkom studija, nije sposoban da obradi i odbrani ovaj zakon. To mogu lično da vam kažem jer sam pred završetkom doktorske disertacije i osećam veliku slobodu da mogu oceniti Draganove mogućnosti i sposobnosti oko rešenja ovog problema.
Zato predlažem Skupštini i predsedniku Skupštine da se ovaj zakon povuče iz procedure, da na ponovnu doradu i da ga obrazloži kvalifikovana ličnost, jer smatram da je ovaj zakon nepravedan, restriktivan i kao takvog ga ne treba prihvatiti.
Na kraju, otići ću malo od teme, danas naši predstavnici vlasti preplaviše čitav svet, kao velike demokrate, oni muče svoj narod obećanjima i uništavaju privredu, prodaju svoju zemlju Srbiju. To se zove DOS-ovska demokratska vlast. Kod mene u Šapcu kažu - promenila se kera, a lanac je ostao isti. Pre neki dan sam pročitao da je ministar za prestrukturiranje privrede i privatizaciju, Aleksandar Vlahović, najavio i prodaju fabrika za jedan dolar. Ne znam, nije li mu to očevina ili dedovina. Hvala.
