I kod ove dopune i izmene zakona, dame i gospodo, postavlja se jedno pitanje - koliko je realna ova osnovica, a koliko je realno procenjena od strane Vlade? Realna u onom delu da će privreda, kakva je sada, moći da izdvaja i plaća stopu doprinosa koja se obračunava na ovu ili u ovoj osnovicu. Do sada nismo dobili precizna tumačenja da li je stopa obračunata "u ovoj osnovici" ili se obračunava "na ovu osnovicu". To uslovno rečeno je manje bitno, koliko je bitno da smo čuli od ministra, (resornog ministra koga smo čekali, uz obrazloženje kada se odlagala ova tačka dnevnog reda, da ministar dolazi i čeka se prisustvo ministra), iskreno govoreći mi, srpski radikali, smo očekivali ministra da kaže: jeste, gospodo, ova stopa je realna, na osnovu nekih parametara ili simulacije situacije kako će se odvijati u privredi moći će da se budžet puni, odnosno fondovi da se pune u visini tolikih i tolikih sredstava. Ta sredstva će poslužiti da se trenutno reše gorući problemi koji su u zdravstvu.
To bi bilo normalno što smo mi, srpski radikali, očekivali od jednog ministra. Međutim, nažalost, uz puno razumevanje da smo mi svi ljudi, svi možemo da grešimo, ali ministar je čovek koji svojim učešćem u Vladi, koji svojim radom, a pogotovo u javnim nastupima, mora da nosi određeni stepen odgovornosti. Ne može ministar zanemariti ovaj predlog izmena i dopuna zakona, da bi sa ove govornice iskoristio priliku da, izbacujući političke pamflete, optužuje prethodnu vlast i političke partije koje su učestvovale u toj vlasti, a u pomoć mu pritrčavaju članovi DOS-a, ovlaš, blanko, na neviđeno, što bi se reklo, optužuju pojedince.
To je najlakše. Izaći za ovu govornicu, prozvati nekoga ko je učestvovao u vlasti, pa taman to bio i Milovan Bojić, koji je i dan-danas na slobodi, a reći sa ove govornice da je okrivljen, da je u bekstvu, da treba da odgovara za kriminal. Svi mi znamo da reči izgovorene sa ove govornice ne povlačke nikakvu odgovornost. Odgovornost je i dalje na ministru, jer pomoć koja mu pristiže iz DOS-a može da se tumači kao parlamentarno nadmetanje.
Iskreno govoreći, manje-više većina je razočarana sa obrazloženjem koje je dao ministar. Zar ne bi bilo normalno da je ministar rekao, trenutna materijalna situacija u zdravstvu je takva, ako bude ovo osnovica i ako Parlament usvoji ovu osnovicu, materijalna situacija, kada su u pitanju zdravstvene ustanove, poboljšaće se na taj i taj način. Ili, materijalna situacija samih zdravstvenih radnika, koji jedva čekaju da čuju od ministra kakva im je budućnost, kakva je perspektiva, ili onih koji su direktno vezani kao pacijenti za ovu oblast, da čuju koliko će ovo izdvajanje i ova osnovica doprineti da se pojeftine lekarske usluge. To bi bilo nešto što je normalno očekivati, da ministar da odgovor. Međutim, ministar zanemaruje sve to. Kreće u obračun, kreće u prozivku, započinje priču oko snabdevenosti sa lekovima i ne dovršava tu priču.
Ostavlja sve nas u nedoumici. Ono što je život, ono što je stvarnost, ono što je realnost, a to je kada je već resorni minstar pokrenuo to pitanje, da su lekovi poskupeli - zbog čega su poskupeli? Nijednog logičnog, nijednog normalnog obrazloženja. Obrazloženje je, nije kriva Republička vlada, Savezna vlada je donela takvu odluku. Nijedno obrazloženje, nijedna reč, a šta je to sa deficitarnim lekovima, koliko će ovo poboljšati situaciju u snabdevanju lekova, koliko je ukupno ili celokupna situacija i sve ono što se odigravalo kod "Galenike" uticalo na snabdevanje sa medikamentima.
O tome se ćuti ili se dolazi do pola priče ili se daju poluzvanične, odnosno nezvanične, kako kasnije kažu informacije. Da li je "Galenika" konačno vraćena pod ingerenciju Vlade? Da li je u "Galenici" normalizovana situacija? Šta je sa onim repromaterijalom koji je u velikim i ogromnim količinama zatečen, koji je uvezen iz Kine? Gde je taj repromaterijal, ako je u "Galenici", da li se ugrađuje u lekove? Zašto se ne proizvode lekovi u "Galenici", koji su obavezni na osnovu ugovora koji je nekada sa Vladom Srbije potpisao Milan Panić.
Od toga ili od odgovora nema ništa. Ne samo za skupštinskom govornicom, nego svaku priliku koriste i u sredstvima javnog informisanja, trude se i nastoje da ovakvu situaciju, kakva je trenutno u zdravstvu kada je u pitanju položaj ustanova, a i samih zaposlenih u zdravstvu, a pogotovo kada je u pitanju snabdevenost sa lekovima, još više zamute, da ne bude nikome jasno šta se to zbiva, šta se to sve dešava u Srbiji po pitanju zdravstva, po pitanju snabdevenosti lekova.
Znamo mi kako je bilo. Ne treba se pozivati na to. Bilo je loše. Zato je narod i kaznio one koji su bili na vlasti. Ali, narod je glasao za DOS nadajući se da će biti bolje. Ta nada je potkrepljena sa predizbornim obećanjima. Rečeno je, biće otvorene granice, snabdevanje lekovima, biće normalizovano, položaj medicinskog osoblja i radnika biće poboljšan, uslovi u zdravstvu biće podignuti na viši nivo. Od toga nema ništa. Osim onog dela gde direktno je uslovljena humanitarna pomoć na ulaganje u zdravstvu, a ne ulaže niti se trudi ova vlada da poboljša to stanje. Nećemo valjda, gospodo, da se molimo i da čekamo da nam iz inostranstva pomognu, kako bi mogli lekari da nabave osnovna sredstva za njihov rad. Ima jednim delom opravdanja za onaj period, kada su pacijenti sami morali da kupuju zavoje i lekove, i konce, i instrumente čak neke, kada je u pitanju hirurška operacija.
To vreme delom je opravdano sa međunarodnom blokadom. Šta je sada? Sada nema međunarodne blokade. Kakva je situacija u zdravstvu, kada se porede na osnovu uslova u kojima živi i funkcioniše ova vlada u odnosu na protekli period, mnogo gore je realno stanje. Gde god hoćete i gde god vršite poređenja, ali ne služi to vladajućoj koaliciji da bi ovde možda i tražila od svog minsitra da sasvim odgovorno, zrelo sa ove govornice razgovara ili da predoči situaciju kakva je u zdravstvu. Ili, viđenje njegovo kao resornog ministra, već se služi, već to DOS-u služi da pojedinci izlaze ovde za govornicu, iznose sramne primere, navodeći primere koje nijedan normalan čovek, humanista, ne bi sebi dozvoli da govori sa ove govornice.
Možete misliti koliko ide svest pojedinaca koji i posle demantija sa ove govornice, od strane srpskih radikala, ne nađe za shodno da se izvini. Zar je to veliki greh ako je slučajno napravio grešku, ako mu je neko dao pogrešnu informaciju o čoveku koji se fiktivno vodio da je zaposlen, zar je to neka velika greška da izađe i da se izvini, ne poslanicima SRS-a, nego onom momku o kome se razgovaralo, nego mora šef poslaničke grupe da vadi vruće kestenje, a i dalje pojedinci u DOS-u misle da su uradili sve, da su dominirali ovom govornicom, ako su naveli jedan primer i to baš onaj koji ne treba. Ima možda mnogo više primera koje treba sa ove govornice govoriti, ali treba uvek nastojati da to bude istina, bez obzira o kome se radi, bez obzira ko će da snosi odgovornost.
Još jednom apelujem i pozivam kolege iz većinske koalicije da ubuduće utiču na svoje ministre, kad budu izlazili sa ove govornice, bar elementarno nek urade, nek onaj tekst u obrazloženju predloga izmena zakona nauče, ako ništa drugo, onda bar napamet. To će biti dovoljno. Mi radikali ćemo biti zadovoljni, ne u potpunosti, ali znamo o kome se radi, dovoljno je i to.
