Gospodin Nikolić je pitao za kineski paket, odgovor je decidan i jasan, napravili ste velike profite i zato ste u dva maha išli i pravili kineski aranžman. To je paket koji košta 18 miliona dolara, na tome se neko bogato ovajdio. Hoćete li sada da neko drugi za to bude odgovoran? (Iz sale: Hoćemo.) Ne može, dame i gospodo, ne može nikako.
Pazite, vi ste napravili privilegovane u zdravstvu, a sada pričate i bunite se kako je ministar zdravlja najavio participaciju. Naravno da sam najavio participaciju, zato što će zdravstvo umreti ako se hitno ne interveniše. Mora hitno da se interveniše da bi zdravstvo živelo. Zakon koji je predložen nije zato da biste se vi smejali, gospodine Nikoliću, nego je predložen da bismo koliko toliko stekli i stavili novca u fond, a odatle možemo da kupimo osnovne lekove.
Od participacije, gospodine Nikoliću, biće izuzeti oni bolesnici koji su i do sada bili izuzeti od participacije. Dakle, neće plaćati trudnice, neće plaćati deca, neće plaćati dijabetičari, bubrežni bolesnici, neće plaćati one najugroženije kategorije stanovništva. Vi gospodo, vi ćete plaćati, vi ćete morati da platite, ne samo participaciju u zdravstvu, platićete vi još štošta. (Aplauz.)
Zato vas upozoravam, molim vas za razumevanje, da lepo izglasamo ovaj zakon koji nije dobar. Jedan moj kolega, mislim da je moj kolega, a poslanik SPS, kazao je ovde da je najbolji dokaz da je taj zakon dobar, što ga mi sad popravljamo. Nije dragi moj kolega, taj zakon ne valja ništa. Taj zakon mi popravljamo da bi potrajao, jer mi smo znate legalisti, pa poštujemo i najgore zakone, za razliku od vas koji ste pravili zakone, a niste ih poštovali. Radili ste šta ste hteli. Dakle, mi ćemo poštovati taj zakon dok ne donesemo drugi.
Drugi zakon o zdravstvu, zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju i lekarskim i farmaceutskim komorama su već napravljeni. On je gotov. Uputićemo ga na javnu proveru. Biće javna rasprava. Svi će o njemu moći da kažu svoju reč, pa će onda taj zakon doći ovde pred vas, pa ćete i ovde moći da kažete svoju reč. Usvojićemo sve te zakone, ako bog da. Tako će nam biti lakše da ulazimo u tranziciju, da promenimo sistem zdravstvene zaštite i celo zdravstvo da promenimo na bolje. Sa ovim zakonom i sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji nas u svemu limitira, mi nismo u stanju ništa da uradimo.
Možemo da krpimo i krpimo na parče, jer drugog izlaza u ovom momentu nema. Mi ćemo svojim trudom i zalaganjem i iz tog ničega, i iz tog malog gubera pod koji sad moramo da stanemo, napraviti veliki guber za naš narod. Vi ste ga saterali pod tako mali guber, vi ste ga doveli u ovu sadašnju situaciju. Narod jeste nezadovoljan, naravno da treba i nas da grdi, treba da menja ministre, treba da menja vlade, sve dok mu ne bude bolje. Ali, treba da bude odgovoran i treba malo i da propati što je trpeo toliko godina takvu vlast.

Gospodin Nikolić, replika.

Dame i gosodo narodni poslanici, pošto je ministar kod jednog broja poslanika, koji imaju izvesnih zdravstvenih tegoba, izazvao zdravstvene tegobe, povadiše na brzinu da izabere ministar za ovo svoje stanje, da sam odabere šta će da popije i da se malo smiri. Mislio sam da je Vladan Batić najgori ministar u Vladi Srbije. Najgori je ovaj. Najgori ministar je ministar zdravlja.
Gospodine ministre, niste prisustvovali sednicama. Vi ministri nemate običaj da poštujete ovu narodnu skupštinu, ali rekao bih da ste sve lepo govorili. Mitingaški to dobro deluje, samo ste uputili poruku poslanicima Skupštine Srbije, niste nas razdvojili na vlast i opoziciju, ali ste rekli da smo pljačkali, da smo uzimali novac, da smo putovali u Kinu da bismo tamo zaradili novac. Ne znam ni kako se ide za Kinu, da li preko Bugarske ili preko Rumunije.
Obren Joksimović, sa mesta: Što se vi osećate prozvanim?
Moram da se osetim prozvanim.
Gospodine ministre, sve ste vi u pravu, podržao bih svaku vašu meru ako biste rekli - Sima Simić je išao u Kinu i tamo je oteo ovom narodu pet miliona dolara zato što je kupio ovaj lek po ovoj ceni, a prodavao ga narodu po ovoj ceni. Kad tako nastupi nova vlast za ovom govornicom, imaće podršku opozicije. Nešto ne vidim u ovoj sali da bilo ko od nas, koji smo na bilo koji način učestvovali u vlasti, može da se oseti prozvanim.
Gospodine ministre, ovaj vaš oglas za nabavku lekova koje domaći proizvođači ne mogu da proizvedu u dovoljnim količinama, pisan kao u vreme kada je JUL nabavljao lekove za Srbiju, pa kaže: "Od momenta kad izađe oglas ponuđači mogu da preuzmu materijal u roku od tri dana, a posle toga mogu da podnesu ponudu u roku od tri dana, a Ministarstvo, (znači, ministar) zadržava sebi pravo da ne izabere finansijski najjeftinijeg ponuđača, nego da izabere najpovoljnijeg ponuđača." Da li je to tačno sve? Da li tako izgleda vaš oglas? Šta je to gospodine ministre? Za tri dana da se jave zainteresovani, za tri dana da dostave ponude od svetskih proizvođača, a onda ministar da se opredeli koja je ponuda najpovoljnija. To je već viđeno, ministre. To vas vode isti oni savetnici koji su i dosadašnje ministre vodili. Svi oni sede i dalje u ministarstvima. To je bilo i u vreme Leposave Milićević i u vreme onog što ste ga uhapsili i držite ga u zatvoru, iz Onkološkog instituta.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam.
Znači, sviđaju mi se vaši govori. Ministre, vama mikrofon ne treba uopšte. Sviđaju mi se vaši govori, jaki su, bučni, delujete dosta muški, samo bih vas zamolio, gospodine ministre, da kažete u ovoj sali - evo, tebi se obraćam Simo Simiću, ti su ukrao novac od pacijenata koji su bili bolesni, tebi se obraćam Lazo Laziću, ti su kupovao neispravne instrumente. Ovako, da svi mi poslanici trpimo vašu viku sa govornice, ja to ne dozvoljavam. Ako ste vikali na poslanike, recite mi na kog ste poslanika vikali, a ako imate običaj da vičete bez razloga, ponovo vam preporučujem lekove iz ove desne šake, ima i dijazepama, ali ovo je plaćeno ministre i ne bih smeo da vam dam.

Gospodin Ivković, prvo javljanje.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poslanici SPS-a su apsolutno izneli stavove SPS-a povodom zakona koji je na dnevnom redu. Želim nešto drugo da kažem - funkcija ministra je izuzetno visoka funkcija. Funkcija ministra je funkcija koja podrazumeva da svakoga trenutka građani Srbije gledaju šta radi i kako govori ministar njihove vlade u njihovoj državi. Ministar je promoter oblasti za koju se zalaže. Ministar ima obavezu da o toj oblasti govori najmanje onako kako jeste, a uvek malo bolje nego što jeste, da bi postavio ciljeve i stvorio uverenje kod građana Srbije da su poslenici u toj oblasti pravi i da rade korektno svoj posao.
Sigurno se grešilo u oblasti zdravstvene politike ranije. To je tačno. Ali, draga moja gospodo, već osam meseci neki drugi ljudi vode Ministarstvo zdravlja, već osam meseci neko drugi odlučuje, a ne oni što su bili do tada u Ministarstvu. Šta se od tada do danas uradilo? Građani Srbije vole da čuju ministra kako ocenjuje ono što je bilo, ali još više njih interesuje i vole da čuju kako je danas i kako će biti sutra, da objasni zašto je Vlada sa tri i po puta manjim budžetom ipak uspevala neke stvari da obezbedi i da zdravstvo u određenoj meri funkcioniše, a zašto ova vlada sa tri i po puta većim budžetom uzima participacije i najavljuje još veće participacije? To ministar treba da objasni i da kaže zbog čega se to događa.
Ovde sam izašao da odbranim zdravstvo i zdravstvene radnike. Ja sam svedok koliko puta su zdravstveni radnici reagovali i radili sa velikim znanjem, sa velikom savešću, promptno. Ovo je zemlja koja je primila 650 hiljada izbeglica, nijednu epidemiju nije imala, nijednu zdravstvenu nesreću nije imala, zato što su radnici dan-noć radili. Ako je trebalo u roku od dva sata organizovati specijalne autobuse, specijalne ekipe hitne pomoći, i ovde i u Republici Srpskoj, da se pomogne, ljudi su sedeli i radili svoj posao, ostavljali svoje porodice i radili. Tvrdim da mi imamo vodeće zdravstvene stručnjake u mnogim oblastima, i u Evropi i u svetu, od koloprotologije, pa nadalje. Imamo izuzetne stručnjake.
Tačno je, nemamo jaku materijalnu bazu, kupovalo se mnogo istih stvari na različitim mestima, i gde ne treba, i skenera i svih ovih čuda. To je tačno. Ali, imamo ono što je najvažnije, imamo izuzetno obrazovane i kvalitetne lekare koji na međunarodnim skupovima postižu izuzetne reference i uvek bilo gde u svetu mogu da se zaposle. Zdravstveni radnici su odlični radnici. Rade u teškim uslovima. Dajte da vidimo viziju, zašto kada je tri i po puta veći budžet moraju da budu participacije? Zašto onaj koji ne prima platu po ovom zakonu mora da da pare za zdravstvo? Zbog čega?

Reč ima gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, teško da po ovoj tački dnevnog reda možemo da se ponašamo drugačije nego kao u svim prethodnim. Možda Srbija nije imala nijednu epidemiju, ali je imala Milovana Bojića, Leposavu Milićević, Tomislava Jankovića, koji su za sobom ostavili takve posledice koje su po periodu sanacije mnogo duže od posledica bilo kakve epidemije. Među vama ima lekara, recite koliko traje karantin. Ja vam kažem da nema takvog karantina koji će trajati onoliko koliko će trajati nadoknada štete koja je ostala za takvom politikom u oblasti zdravstvenog osiguranja.
Mi smo ovde predstavljajući budžet za 2001. godinu, jasno pokazali da su uvećana sredstva namenjena prosveti i zdravstvu, ali niko od nas nije rekao da su ta sredstva dovoljna. Zbog toga je potrebna participacija. Pitajte pacijente da li pristaju na participaciju ili na zatvorena vrata i poruku - idite u privatnu ordinaciju. Nije samo materijalno opustošeno naše zdravstvo, ono je profesionalno degradirano i to su tragične posledice sa kojima se mi danas suočavamo.
Dva glasa su falila da Milovan Bojić postane akademik. Ispostavilo se da danas, ne da nema osnova da bude akademik, već nije položio ni specijalizaciju. Ratko Krsmanović nije bio na platnom spisku Jugoslovenske levice, nego je bio na platnom spisku Instituta za kardiovaskularne bolesti - Dedinje. Danas naravno da to nema nikakve veze sa prethodnim režimom, sa prethodnom vlasti, nema veze sa onima koji sa govornice dele bensedine, ali otvorite ordinacije na ulici, pa tamo delite lekove. Ako niste mogli 10 godina to da radite, radite ubuduće. Niko vas u tome neće sprečiti. (Aplauz.)
Samo mi se čini da, po pravilu, mi ne možemo da ostanemo na nivou argumenata i činjenica, već na nivou fraza koje su same po sebi, možda, nekome bliske, ali ta osoba sigurno nije bila ni bolesna niti je imala nekoga ko je bolestan u njenoj porodici. Takvim osobama ne možete pričati priče, koje pričate danas. Naše zdravstvo je sjajno - samo sve što je u njemu ostalo nije dobro, zahvaljujući 10-to godišnjoj vladavini vašeg režima - zahvaljujući neverovatnoj otpornosti tih ljudi. Prevladala je ta moralna dimenzija i osećanje profesionalne etike koja je nalagala tim ljudima da i u takvim okolnostima funkcionišu, ali ništa nije večito. Ni njihovo strpljenje nije večito.
Zato danas, kada vodimo pažljivo kadrovsku politiku u zdravstvu, kada pokušavamo da racionalno trošimo sredstva zdravstvenih osiguranika, mi moramo da ukazujemo na probleme koji su ozbiljni i na probleme koji sami po sebi ne mogu biti rešeni. Nije tačno da je budžet 3,5 puta veći i nije tačno da smo bilo kada rekli da će iz tog budžeta moći da se pokriju svi troškovi koji moraju da se pokrivaju, između ostalog i primenom sredstava iz participacije. Ali, oni najugroženiji imaju mnogo veću brigu i mnogo više strpljenja i pažnje od strane predstavnika vlasti u oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, nego što je to bio slučaj sa prethodnim režimom. Ako nije tako, izađite i na osnovu argumenata recite ovde, recite odmah kako sredstva danas troši Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstvenog osiguranja i kako su trošena do sada.
Recite na osnovu kojih činjenica se mogu pobiti one neverovatne stvari, koje govore o gospodinu Jankoviću, o gospodinu Bojiću. Mi bismo voleli da možemo sa njima da razgovaramo, ali nam nisu dostupni. Jedan je u bekstvu, a drugi je u zatvoru. Ni jedan ni drugi ne zaslužuju da ih posećujemo. U svakom slučaju budite sigurni da ćemo izglasati ovaj zakon i da ovo nije poslednje što smo imali da kažemo u oblasti zdravstvenog osiguranja i zadravstvene zaštite našeg stanovništva. Ovo je samo prvi korak i on je isključivo podsticaj poreskih reformi koje su uvedene u našem društvu i sasvim sigurno, budite ubeđeni, da će vreme koje je pred nama, biti vreme u kome ćete moći da nas kritikujete, ali nikako neće biti vreme u kome ćete moći da argumentovano govorite u prilog činjenica koje mi danas možemo izneti opisujući ono što ste vi radili u prethodnih 10 godina.

Tomislav Nikolić, drugo javljanje.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Nije, nego replika, pogrešno me je protumačio).
Nije vas pomenuo, a jeste, za lekove? Evo, koleginica vas je zamolila, kaže da jeste.

Gospodo narodni poslanici, bensedin nisam pomenuo. Pomenuo sam nekoliko drugih lekova, ali gospodin Jovanović se dobro razume u psihofarmu i u anksiolitike, vidim da već pominje bensedin. Ja ga pomenuo nisam.
Bio sam potpredsednik Vlade Srbije godinu dana i u tom razdoblju tri muškarca i jedna žena su mi se obratili za zdravstvenu pomoć, koja im je bila neophodna, a bila je moguća samo u Beogradu i bila je moguća samo na Dedinju, gde je direktor bio Milovan Bojić. Nisam član JUL-a i nemam nikakvog razloga, nisam bio na platnom spisku ničijem, nemam nikakvog razloga bilo koga da branim, ali bilo je dovoljno da zapitam da li mogu da budu pregledani, bili su pregledani, smešteni, dvoje je operisano, uspešno, Bogu hvala, bez ikakve nadoknade i bez toga da je bilo koji lekar, bilo šta za tu uslugu tražio.
Ali, kako čujem, u međuvremenu situacija se gore promenila. Sada neki predstavnici DOS-a tu smeštaju svoju rodbinu, ili to možda nije tačno, gospodine Jovanoviću, čak i one kojima ništa nije, koji nemaju nikakvih zdravstvenih tegoba, smeste dva ili tri meseca da se gore lepo odmore. Da li je to tačno ili nije tačno? To je jedna stvar.
Druga stvar, budžet iz koga se zdravstvo izdržava, planira se za godinu dana i završi se te godine. Prošla je 2000. godina, a u 2001. godini vi ste dužni da obezbedite sredstva za zdravstvenu zaštitu i da lečite narod. Više ne možemo da slušamo priče da ne možete da lečite narod zato što 1946. godine nije pravilno ulagano u zdravstvo. Kakva god da je bila država, lekari su radili, izuzev kada su štrajkovali, kada ih nagovarate vi, pojedinci. Ti štrajkovi nisu bili dugotrajni, tako da pacijenti nisu imali razloga da se žale. Lekari su uvek radili i narod je uvek bio lečen.
Vraćam vas samo na jedno, ovu materijalu osnovu koju biste vi mogli da stvorite, za nadgradnju i ovih 10 godina kada su uvedene sankcije, ni jedna vlada nije bila u mogućnosti da stvara. Isprsite se, pokažite se, sa onako malim mogućnostima, sa potpuno blokiranom državom, sve vlade koje su postojale do sada obavljale su sve svoje funkcije, a ako su pojedinci bili lopovi, neka idu u zatvor. Vi, pred vama je široko polje.
Vi imate sve mogućnosti, privredi su otvorena vrata, kod vas svakodnevno dolaze pomagači, investitori, strateški partneri, vaši su fondovi puni, budžet je pun, donacije stižu sa svih strana, lekari bez granica ne izlaze iz bolnica, pokažite sada vi, kako vodite zdravstvo, sredstvima koje vi obezbeđujete i vi raspodeljujete. Samo je to bitno. Jeste, kod nas su fabrike lekova bile u izuzetno teškoj situaciji. Sada ste im odobrili, nekim lekovima, poskupljenje i do osam puta. Ima li lekova na tržištu, onih koje onaj koji plaća svoje osiguranje može da dobije besplatno? Tvrdim da nema i tvrdim da ih neće ni biti dok vi ne rasterate lopove....
Predsednik: Molim vas da završite.
... i iz zdravstva i iz farmaceutske industrije. Hvala. Izvinjavam se.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a posle njega narodni poslanik Vitomir Plužarević.