DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.05.2001.

17. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč od predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Prvi prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Jovan Deretić.

Jovan Deretić

Poštovana gospođo potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je još jedan Predlog zakona, u stvari ukida se jedan zakon koji je ukinut dok je nova garnitura došla na vlast, sa nekim podzakonskim aktom.
Neko se žurio da taj zakon o sredstvima solidarnosti što pre skine sa dnevnog reda, da ga ukine. Gospodo, radi se o žrtvama rata, o jednom delu srpskog naroda koji je neprijateljska agresija ostavila bez zaposlenja i bez krova nad glavom. Kakvo smo mi društvo, kakva smo mi država, da jedan deo našeg naroda koji je nastradao usled ratnog dejstva ostavimo na ulice. Da li to Srbija može dozvoliti? Ne, gospodo. Ovo je nacionalna sramota. Zašto se gospoda na vlasti nije obavezala da preuzme ove dužnosti koje hoće navodno da skinu sa tereta građana. Treba to skinuti sa tereta građana, to nije bilo popularno, građani su to prihvatali kao jednu nacionalnu dužnosti. Sada, evo neka obećanja koja mi liče na čistu demagogiju.
Vlada će se pobrinuti tamo kroz neke donatorske projekte, kojih nigde nema, da pomogne onima koji su nastradali u ratnoj agresiji. To je jeftina demagogija, a s druge strane se kaže da se što pre stavi tačka na ovo, da se više nikada ne desi, kao da smo mi krivi, kao da su žrtve krive što ih je agresor napao i ostavio bez sredstava za život.
S druge strane, ove žrtve treba da se obezbede iz sredstava ratne štete. Gde je ratna šteta? Ova vlada ne samo što je ne traži, nego o njoj ni ne govori, jer to je nepopularno u odnosu na agresora koji je iza njih došao, koji je finansirao njihov dolazak na vlast. Kolika je materijalna šteta? Samo materijalna ratna šteta je 32 milijarde dolara, popisano i to je donja granica, jer na Kosmetu nije bilo moguće popisati sve objekte koji su uništetni. Kolika je nematerijalna ratna šteta? Jedan američki institut je tu štetu izračunao na 140 milijardi dolara. Verujem da su oni imali u vidu sve posledice koje je ta agresija nanela, kao i upotreba nedozvoljenog oružja, atomskog otpada i municije sa nuklearnim punjenjem.
Koliko će biti posledica bolesti, koliko pretrpljenih stresova kod naših građana i dece zbog te agresije? O tome se ne govori. Ovde se izjašnjavaju i opozicione grupe - glasaćemo za taj zakon, koji je već inače i ukinut. Ja vama kažem da je to nacionalna sramota. Glasajte svi, ja neću.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dajem reč narodnom poslaniku Radiču Jokoviću, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik gospodin Ljubomir Kragović.

Radič Joković

Poštovana gospođo potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, cenenji članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja dolazim iz opštine Lučane, tačnije iz samog Lučana, koji su za vreme NATO agresije stravično oštećeni i iz tih razloga nisam mogao da preskočim i da se ne javim za diskusiju. Moram da kažem da je stradao "Milan Blagojević", kao hemijska industrija, koja u svom sastavu ima dva preduzeća, i to preduzeće Namenska proizvodnja i preduzeće Hemija. Nažalost, pored Namenske proizvodnje, nama su stradali i najvitalniji pogoni u preduzeću Hemija, kao što su proizvodnja karboksimetil celuloze, koja je bila i izvoznog karaktera i proizvodnja PVC cevi sa armaturama. Da ne pričam o štetama koje su nanete u preduzeću Namenska proizvodnja, gde je 29 objekata sravnjeno sa zemljom, a preko 40 objekata je oštećeno iznad 50%, tako da je praktično poslovna aktivnost tih preduzeća svedena na nulu.
Ekonomsko-socijalnim merama i programom Vlade Republike Srbije interventno je nešto učinjeno, međutim na dugoročnom planu, ovo što je već rečeno, nije završen taj ciklus. Javljam se iz tih razloga i tražim na neki način da Vlada preuzete obaveze, koje su na neki način odobrene od strane prethodne Vlade, uzme i izvrši u što kraćem roku, jer ovih dana, zahvaljujući velikom entuzijazmu, kako izvođača radova, tako i samih radnika u Preduzeću Namenska proizvodnja, bazični pogon za proizvodnju nitro celuloze je obnovljen, revitalizovan i sa umanjenim kapacitetom prilagođenim novim potrebama, pušten je ovih dana u rad.
Međutim, to je samo jedna od, tako da kažem, tehnologija koje treba podići na lokaciji u Lučanima, iz razloga što je namenska porizvodnja u Lučanima jedna bitna karika u proizovdnji namenskih artikala za potrebe Vojske Jugoslavije i da ostali finalizeri u okviru vojnoprivrednog sektora ne mogu da rade bez te proizvodnje ili će biti orijentisani na uvoz. Znači, od te ogromne štete samo je deo štete nadomešten što se tiče privrede.
Što se tiče društvenih objekata, društvenog standarda, tu smo nekako uspeli uz pomoć donatora, a pre svega bih pohvalio Švajcarsku humanitarnu organizaciju SDR, uz čiju pomoć smo uspeli da saniramo štete koje su nanete...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Gospodine Jokoviću, ako možete samo da se vratite na temu.

Radič Joković

Evo odmah... dečijem vrtiću, školama, kao i domu zdravlja. Mi smo takođe pretrpeli ogromne štete i na privatnim objektima. Direkcija za obnovu zemlje preuzela je na sebe obavezu da izgradi osam porušenih kuća i rok je bio 5. decembar 99. godine. Do današnjeg dana su završene samo tri kuće, a ostalih pet nije završeno. One su u jednom stepenu gotovosti urađene, ali nedovoljno da bi se ljudi mogli useliti u te kuće. Takođe, Direkcija za obnovu zemlje je preuzela na sebe obavezu da izvrši sanaciju 18 značajno oštećenih kuća, međutim i taj posao još nije urađen. Zato apelujem na Vladu da te preuzete obaveze izvrši u narednom periodu.
Takođe, postavlja se pitanje ratne štete. Mi moramo na neki način znati i utvrditi tačno kolika je ratna šteta. Imam utisak da se u zadnje vreme to prećutkuje. Mislim da je u našem interesu da utvrdimo kolika je ratna šteta, jer je ona po meni ogromna. Procene su različite. Direktna materijalna šteta se pominje od 35 - 36 milijardi dolara, a ide čak preko 150 milijardi. Mi moramo svetu reći kolika je ta šteta i mislim da po važećem zakonu, formirane su komisije po opštinama, rokovi su prošli, trebalo je iskazati tu štetu i niko za to ne pita i mislim da taj posao nije odrađen.
Trebalo bi da zna ceo svet koliku je štetu NATO agresor naneo ovoj državi i neko bi to ipak morao da nadoknadi. Iz tih razloga predlažem da Vlada Republike Srbije pod hitno odobrena sredstva, koja su ranijim ekonomsko-socijalnim programima odobrena, doznači oštećenim firmama, da bi mogli da izvrše svoje obaveze i da vrate na posao ljude, radnike koji su ostali bez posla, da preuzmu obavezu direkcije, pošto ne znam da li direkcija uopšte postoji, da li radi, znači da preuzmu obavezu direkcije za započete radove, da se završe i da se konačno utvrdi tačan iznos ratne štete koja je naneta od strane NATO agresora našoj zemlji.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik gospodin Ljubomir Kragović, a sledeći prijavljeni za diskusiju je gospodin Srboljub Živanović.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Republike je za vreme ratnog stanja doneo ovu uredbu, kojom je želeo da se reguliše za one zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava i ovde je taksativno nabrojano koja su to preduzeća najviše oštećena, zatim koja su sredstva pobrana, to nam je ministar izneo, ali nije zano ni cifre lepo da pročita i ostalo su nerealizovan iznos na računu dnevnice solidarnosti na dan 2. februara u iznosu od 2.172.345 dinara. Zatim, postoje neka potraživanja, neki krediti neke pozajmice koje treba vratiti.
Ono što sam želeo najviše da ukažem ovde je problem koji niko ne pominje, a to je baš problem privrede Kosova i Metohije, jer svedoci smo da svi oni koji su postavljeni primaju platu, koji su na budžetu ili primaju platu iz budžetskih sredstava su koliko-toliko zbrinuti, bez obzira da li trenutno rade ili ne rade, ipak primaju određena novčana sredstva koja su neophodna za preživljavanje, odnosno za golu egzistenciju.
S druge strane, imamo jedan veliki broj i to mnogo veći broj koji je zaposlen u privredi Kosova i Metohije, a znate da ne postoje nikakvi uslovi trenutano za rad i ti radnici nisu zbrinuti, pa sam želeo da ukažem da su sredstva ovim programom obezbeđivana baš za one koji su najugroženiji, a po meni trenutno najugroženiji su baš upravo ti radnici i te porodice koje su svoje prihode ostvarivali u privredi Kosova i Metohije, pa bih predložio nadležnom ministarstvu da sve ono što je preostalo od ovih dnevnica solidarnosti, što će se ubrati na ime povraćaja ili na ime kamata i dnevnica, da se delom plasira baš za potrebe ovih zaposlenih radnika u privredi Kosova i Metohije.
Jer, bilo bi i nehumano i nesolidarno da se ova sredstva, kako je predviđeno zakonom, koriste za rešavanje viškova zaposlenih, budućih viškova, što znači onih viškova koji će se javiti nakon usvajanja Zakona o privatizaciji. Taj višak zaposlenih koji će se javiti posle usvajanja ovog zakona predlažem da se iz nekih drugih socijalnih programa rešava, a da sredstva koja su namenjena za, kako samo ime kaže, sredstva solidarnosti za najugroženije, za zaposlene koji ne mogu da obavljaju svoju funkciju, da se ta sredstva plasiraju radnicima koji su bili zaposleni u privredi Kosova i Metohije, a koji trenutno ne mogu da privređuju i da ostvare svoja prava.
Jedan od poslanika je ovde izneo da ovim zakonom ujedno treba da se stavi tačka na neku istoriju koja više ne sme da se ponovi. Ne vidim kakva je to tačka. Ta istorija ne da se ponavlja, nego je i dalje aktuelna, u trendu je, i ne smemo da zaboravimo probleme koje imaju Srbi na Kosovu i Metohiji, ne smemo da zaboravimo probleme koje imaju Srbi na jugu Srbije.
Svakodnevno dolazi do masakriranja i uništavanja, što znači da nema stavljanja nikakve tačke na istoriju, sve do onog momenta dok se okupatori sa teritorije Kosova i Metohije ne proteraju.
Ovde se nameće još jedno pitanje. Ono što je veliki problem, što su mnogi ostali baš bez uslova za život, a to je usled ove agresije i usled svakodnevnih agresija, koje se dešavaju nad Srbima na Kosovu i Metohiji i nad Srbima na jugu Srbije, šta je sa temom ratne štete. Izgleda da je za našu vladu ratna šteta tabu tema, koju ne sme nikako ni da pomene.
To bi bio jedini realan izvor prihoda, kojim bi se nadomestile muke i patnje svih onih koji su ostali kako bez posla, tako i bez svoje imovine. Toliko. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, u samom naslovu ovog zakona se vidi koliko je njegovo značenje, odnosno dnevnica solidarnosti.
Sredstva ostvarena na ime dnevnica solidarnosti usmerena su na isplatu novčane naknade zaposlenima, obezbeđivanje kredita za rad u poljoprivredi, preuzimanje zaposlenih iz porušenih preduzeća u cilju vraćanja zaposlenih na radno mesto, isplatu garantovanih zarada, nabavku namirnica za zaposlene iz ratom razrušenih preduzeća, socijalno-humanitarne aktivnosti i pozajmice.
Prvo što je DOS-ovska Vlada uradila ukinula je dnevnicu solidarnosti, jer su se navodno stvorili uslovi za veći boljitak, tako da se dnevnica solidarnosti mogla ukinuti. Verovatno se mislilo na velike donacije iz inostranstva. Međutim, njih nema. Sve što se započelo graditi i raditi u funkciji ovih izdvajanja je prekinuto. Ova vlast je predizbornim obećanjima koje je dala građanima prevarila birače, jer Vlada deklarativno i bez skupštinskog zasedanja ukida solidarnost. Taksu na TV preko brojila i dnevnice solidarnosti ukida na brzinu, verujući u donacije od 6 milijardi dolara, blokira sve projekte koji su bili predviđeni tim sredstvima da se ostvare.
Verovatno bi Vlada nacionalnog jedinstva, kada se steknu uslovi, ukinula ovakav vid finansiranja u investicione poslove i u ove delatnosti.
Sredstva za humanitarne aktivnosti uplaćivana su za stvaranje uslova za smeštaj i zbrinjavanje izbeglih, prognanih i raseljenih lica. Ova sredstva uplaćivana su opštinama, Komesarijatu za izbeglice, Crvenom krstu, boračko-invalidskim organizacijama i drugim socijalno-humanitarnim organizacijama i institucijama, a posebno humanitarnim organizacijama na Kosovu i Metohiji.
Za 300.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije potrebno je obezbediti uslove za njihov život u ostalim delovima Srbije. Takođe je potrebno obezbediti 70% novčanih primanja od republičkog proseka za sve one koji su radili u kosovo-metohijskim preduzećima.
Dame i gospodo, vidi se da je dnevnica solidarnosti, u prethodnom mom izlaganju to sam rekao, najviše bila namenjena izbeglicama i raseljenim licima. Potrebno je za ta prognana i raseljena lica obezbediti kakav-takav smeštaj i ishranu. Svima je teško, privreda ne radi, tako da su i građani Srbije postali socijalni slučajevi. Tako reći celokupno stanovništvo je na ivici bede i nemaštine.
Sankcije zatvoriše mnoga preduzeća. Pojedinci u prethodnoj vlasti, kao i u ovoj novoj, imali su pravo na uvoz određenih sirovina, rezervnih delova, poljoprivrednih komponenata za stočnu hranu i oni su u vihoru sankcija i ratnog stanja profitirali i stvorili ogroman kapital. Nije mi jasno kako su oni mogli, a država te poslove nije mogla obavljati.
Dame i gospodo, za preduzeća koja su imala najveća ratna razaranja, kao što su: "Zastava" Kragujevac, "Krušik" Valjevo, MIN Niš, "Milan Blagojević-Namenska" Lučani, "14. oktobar" Kruševac i druge, Vlada je donela posebne ekonomsko-socijalne programe njihove sanacije i zapošljavanja radnika. U ovim preduzećima je realizovan najveći broj programa i obezbeđeno je da veliki broj zaposlenih u tim preduzećima nastavi da radi.
Ovim načinom Vlada DOS-a je priznala da je Vlada nacionalnog jedinstva, u cilju sprovođenja ekonomsko-socijalnog programa i sanacije ratne štete porušenih objekata koje su zlikovci NATO pakta uništili, uspela da izvrši revitalizaciju objekata i da ih vrati na upotrebu.
Napomenuo bih još jednu neugodnu aktivnost ove vlade donošenjem Rezolucije o Kosovu. Svi smo je jednoglasno izglasali jer smo želeli da se ispoštuje Kumanovska deklaracija.