DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.05.2001.

18. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, kao predstavnik poslaničke grupe SRS, drugo javljanje.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, moram samo da primetim da neću upotrebljavati ni zloupotrebljavati ovu govornicu. Izašao sam da govorim, a nisam poneo ni sekiru, ni testeru, pa neću iseći ovo što je pored mene, već govoriti o onome što mislim da treba da govorim, a građani su ti da procene ko na koji način predstavlja njihove političke interese.
Naime, zaista sam bio siguran da će ministar Matković, za razliku od svojih prethdonika, doći na vreme, posebno za razliku od gospodina Joksimovića, zbog koga smo odlagali nekoliko dana raspravu o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, a onda, kada nas je udostojio svojim prisustvom, bolje bi bilo da nije, bolje da smo bez njegovog prisustva tu raspravu obavljali.
Što se tiče samog zakona, ministar Matković je u pravu u jednom: nadležne službe Vlade Republike Srbije su relativno dobro izračunale i radi se o sličnim nominalnim iznosima. Dakle, oni bi trebalo da budu isplaćeni po pravima i obavezama iz ovog zakona. Ono na šta mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo primedbu suštinske prirode, jeste tačno da su slični nominalni iznosi, kada uporedite bruto zaradu i neto platu, dakle ono što vi nazivate danas bruto zaradom ili što ćemo svi morati da nazivamo otprilike isto, ali je velika stvar, odnosno velika razlika u tome što je ogromna razlika u potrebama životnim i u cenama danas, iako je nominalni iznos onaj koji će Vlada isplaćivati gotovo istovetan. To zato, što ono što ste za 380 dinara mogli da kupite pre 6 meseci, danas vam je potrebno oko 800 dinara. To je ona ključna razlika i zbog čega mi danas govorimo da u stvari, ova prava koja će ostvarivati lica koja imaju prava na to, pravo na materinski dodatak, pravo na opremu novorođenčeta, pravo na dečiji dodatak, da će biti ta prava znatno manja nego što su bila u ranijem periodu.
Dakle, čini mi se da je tu Vlada trebalo da obrati pažnju i na tu vrstu usaglašavanja, zato je tu trebalo da bude veći procenat i da je to vrsta usaglašavanja sa onim što je bilo ranije, ako već nije postojao veći broj, veći deo finansijskih sredstava, to je trebala da uradi pri samom predlogu zakona. Dakle, da se ne vrši samo nominalna zamena, da li će biti 9 ili 30%, odnosno bruto zarada jednako neto plata, već da se izvrši usaglašavanje sa povećanjem troškova života koji je enorman u prethodnom periodu. Kada kažem enorman, u svakom slučaju preko 100%. To je ono što suštinski zameramo.
Možete da pogledate čak i na primerima za pravo na pomoć za opremu novorođenčeta, jer danas, videli smo po zakonima koje smo donosili, nema više oslobađanja od oporezivanja dečije garderobe, školskog pribora, na sve to mora da se plaća veliki porez, sve ostale fiskalne dažbine. To odmah vuče cene i od ovoga što će dobiti u skladu sa pravima i obavezama iz Zakona o društvenoj brizi o deci, neće moći da se kupi, siguran sam, ni 50% onoga što je moglo ranije, bez obzira na to što je nominalan iznos, gotovo istovetan, ako se to dobro izračuna.
Sa druge strane, ukazao bih na nešto što je interesantno, o čemu bismo mi kao Narodna skupština, kao narodni poslanici, morali da vodimo računa, a to je, u članu 20a se kaže - da pravo na pomoć i opremu novorođenčeta ima svaka majka za prvo troje dece u porodici, a u opštinama, odnosno u delovima opština sa negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovništva, i za četvrto dete.
Zašto se to uopšte ograničava, zašto bi postojalo, mi više nismo u situaciji, ranije su možda i postojali određeni razlozi koji su takvo rešenje nametnuli. Ali, danas više nismo u takvoj situaciji. Zašto ne bi bilo svejedno i zašto na četvrto dete neko ne bi imao pravo, ili na peto dete, ili na šesto dete. Tu mogu i sebe da kritikujem, očigledno da nisam sposoban, samo jednog sina imam, nisam sposoban. Svaka čast ministru Matkoviću, trudiću se da je stignem, ali, u svakom slučaju, čini mi se da bi ta prava trebalo obezbediti svima. I onima koji će imati i četvrto i peto i šesto dete, ako bog da, a neko i više, i sposobnih i pametnih ljudi koji će da se bave izdržavanjem dece, nema lepšeg i pametnijeg posla. Dakle, mislim da je tu trebalo napraviti te izmene i dopune i trebalo je ovome pristupiti, čini mi se, na malo ozbiljniji način, da ne bude isključivo usklađivanje sa prethodnim zakonskim projektima koje smo već donosili, da ne bude ono o čemu smo već govorili povodom Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o radu i zapošljavanju i svim drugim zakonima.
Ipak, da se neke izmene donesu, da ne bude to isključivo usklađivanje, već da postoji nešto što se ozbiljno može predložiti narodnim poslanicima. Sa druge strane, postavlja se jedno vrlo ozbiljno pitanje sa stručne strane: imamo u nominalnom iznosu a neki kažu i u realnom iznosu, trostruko veći budžet. Tri puta veći budžet.
Zar iz tri puta većeg budžeta nije moglo da se izdvoji makar nešto. Ovo su sitna finansijska davanja. Kažem sitna, nisu sitna, jer kada se radi o plaćanju policije, plaćanju zdravstva, školstva i o svemu drugom, ovo su ipak mala budžetska izdvajanja, i moglo se izdvojiti makar 1,5 puta više u odnosu na ono što smo imali ranije i onda bi imali da to bude neuporedivo veći procenat i da pare u realnom iznosu mogu da se isplaćuju nešto više od onoga što je isplaćivano ranije.
Tačno je da je država u krizi. Tačno je da ima mnogo problema. Ali, makar je na istom nivou, realno istom nivou moglo da se sačuvaju obaveze države prema korisnicima ovih socijalnih davanja i tu država ne bi bila mnogo oštećena, posebno što ste to uspeli u izbornoj kampanji i prelaznoj vladi da pokrijete iz nekoliko donacija koje su došle iz inostranstva. Zato što to u ovim uslovima zaista nije veliki novac.
Mislim da bismo ovim uspeli, ne previše, ali koliko toliko da podstaknemo natalitet kod našeg naroda, kod Srba. Imamo ogroman broj opština u kojima je mortalitet veći od nataliteta, gde je prirodni priraštaj ispod nule. Čini mi se da smo se jedino po tome približili zapadno-evropskim zemljama, skandinavskim zemljama i gotovo ni po čemu drugom.
Osim ove akcije i ovoga što je trebalo da se učini možda je trebalo preduzimati i neke druge akcije ranije. Ministarstva su ranije radila neke reklamne i propagandne kampanje, pokušavala da to čine, a sad vidim da postoje neka nova istraživanja. Možda ste i vi sa tim upoznati, šta bi sve na planu mas medija trebalo da učini da bi se to popravilo. Neki predlažu i neke druge vrste filmova koji su doskora bili zabranjeni...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Vučiću, opominjem vas zbog prekoračenja vremena.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Evo, završavam. Neću uzeti testeru, neću zloupotrebiti govornicu, ne brinite. Dakle, mislim samo da bi trebalo ... a šta ste vi ovde, izvinite (obraća se poslaniku).
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Možete kao treće javljanje da sastavite gospodine Vučiću.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Što ne izađete za govornicu i ne kažete šta imate.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Molim vas da ne dobacujete. Gospodine Vučiću, možete da sastavite ovo sa trećim javljanjem.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Evo, imam još jednu rečenicu. Ne mogu da shvatim da je njemu najveći problem u životu to što govorim dva minuta duže. Jedino što zna to je - prešao si dva minuta, prekoračio si minut. Nisam vam rekao nijednu jedinu reč ni o politici DOS-a ili bilo šta drugo.
Dakle, očekujem i nadam se da ćete u predstojećem periodu i neke suštinske izmene predložiti Narodnoj skupštini zbog čega bi eventualno mogli da se nadamao i da pokušamo da izlečimo belu kugu i popravimo položaj lica koja danas zaista imaju najmanja prava. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima ministar Gordana Matković.

Gordana Matković

Samo bih htela da dodam jedno preciziranje. Znači, kada upoređujemo ono što je do sada davano u ovom domenu i ono što se sada daje, jeste, tačno je da je obim prava ostao isti ali, za razliku od prethodnog perioda, mi ta prava i isplaćujemo. Tako, u realizovanom budžetu udeo za ove namene će biti mnogo veći ako nastavimo da ih isplaćujemo onako kako smo ih isplaćivali ova tri meseca. Znači, redovno.
Jeste činjenica da se obim prava po zakonu ovim ne povećava, ali je i činjenica, vi znate, vi ste u Skupštini doneli obveznice da bi se rešio problem zaostalih dečijih davanja. Činjenica je da se to nije isplaćivalo. Ta prava jesu postojala, ali se nisu isplaćivala.
Znači, sada će u tom realizovanom budžetu udeo u strukturi onoga što su socijalna davanja, biti znatno veći, a inače mislim, i to je jedna dilema koja ostaje da se razreši, i nadam se da ćemo uspeti kada budemo sa kompletnim zakonom izašli, da ova prava kada se sagleda šta bi ona trebalo realno da nose i koji deo zapravo da zaštite, da bismo onda trebali sa indeksima i troškovima života uopšte da ih vezujemo, jer je to način da ona ostanu realno na tom nivou.
Mi smo to predvideli za ova tri meseca. Mislim da će to biti pravac u kome ćemo ih predvideti kada budemo radili kompletne izmene. Inače je ovo jedan jako osetljiv i obiman skup prava koja zaista moramo dobro izbalansirati. Prošlog puta sam rekla da zakon za suštinske izmene još nije na dnevnom redu po onom planu koji je vlada napravila, a nadam se da ćemo imati prilike da svi sarađujemo na izradi tog novog predloga zakona. Hvala.