Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Jovan Deretić.

Uvažena gospođo predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, moram prvo da se osvrnem na govor gospođe ministra. Došla je sa zakašnjenjem, a nije bila prisutna kada je profesor Pelević, predsednik SSJ, jednom preciznom matematikom dokazao da se prava smanjuju i to u srazmeri 50%.
Preračunajte se vi ponovo. Matematika je matematika.
Što se tiče ovog zakonskog predloga, nažalost, samo gori od goreg predloga od ove vlade dolazi ovde pred nas. Lično hoću da izjavim da nemam ništa protiv predsednika Đinđića, nijednog od ministara, ali mi savest nalaže da kažem da je njihova politika pogubna za Srbiju, da nijedan od zakona koji su doneli pred Skupštinu nema prelaznu ocenu.
Ovaj zakon danas je katastrofa. Ako se usvoji ovaj zakon, znači tiho umiranje Srbije. Mi imamo negativan natalitet. Mi imamo problem sa raseljavanjem stanovništva. Mi ćemo u roku najdalje od 25 godina biti manjina u našoj zemlji. Svaka odgovorna vlada u takvoj situaciji preduzima mere na podizanju nataliteta, na sprečavanju raseljavanja stanovništva i sve one mere koje će sprečiti širenje bele kuge.
Šta radi ova vlada sa ovim zakonskim predlogom? Ona radi obratno. Pa, ona je gora od NATO-vskih bombi. Posledice politike ove vlade biće gore po Srbiju od samih NATO-vskih bombi.

Gospodine Deretiću, opominjem vas da ne vređate, nego da se vratite na temu.

Ne vređam nikoga. Ovo je tema. Kažete da ćete vi isplaćivati redovno dečiji dodatak. Tričavih 6% od prosečne zarade nije teško isplatiti. Sigurno nećete pocrveneti da to isplatite. A, šta je ovo drugo - do trećeg deteta ima nešto, a posle nema ništa. Da li se na taj način borite protiv bele kuge? Da li na taj način vi hoćete da ohrabrite natalitet u Srbiji?
Ne gospodo, mora vam se reći istina. Vi ste zaista nešto što Srbija nije zaslužila.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani članovi Vlade, stavljanjem na dnevni red Predloga zakona o društvenoj brizi o deci shvatio sam da Vlada želi samo da izvrši određena usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o radnim odnosima, da sadašnji sistem neto zarada usaglasi sa principom bruto zarada, gde se uključuje topli obrok, regres za godišnji odmor, naknada za prevoz preko određenog iznosa, terenski dodatak i drugo.
Međutim, kada se temeljitije sagledaju podaci o iznosima naknada koje su do sada isplaćivane korisnicima brige o deci, vidi se da su ta davanja znatno umanjena. To se odnosi na materinski dodatak, na pomoć za opremu novorođenčeta i na dodatak na decu. U stanju pada nataliteta i tzv. bele kuge pitanje obezbeđenja materijalne potpore porodica sa malom decom moralo bi da bude strateško pitanje zemlje.
Bilo bi logično da se uradi studija i da se na dnevni red ove skupštine stavi pitanje demografskih kretanja i utvrdi demografska politika Srbije. Uzimajući u obzir sadašnji nivo životnog standarda, a da bi podstakli natalitet, bilo bi normalno da je Vlada predložila povećanje naknada korisnicima brige o deci.
Nažalost, nije predložila povećanje, već naprotiv, predložila je znatno smanjenje. Ovde je gospođa ministar rekla da se zadržava isti nivo. Videćete sa računicom, ja ću dokazati da to nije tako, i nažalost, to smanjenje iznosi oko 30%, a za to ću prezentirati podatke, pa će biti svima jasno. To smanjenje iznosi oko 30% za sve kategorije ovih korisnika, koji su primali naknadu za brigu o deci.
Na bazi raspoloživih podataka, uradio sam odgovarajuće preglede i biće jasno, zaista, koliko je to umanjenje. Pri vrešenju preračunavanja iznosa koji su do sada isplaćivani, koji treba da se isplaćuju po donošenju ovog zakona, držalo se obećanje Vlade da se zadržava sadašnje fiskalno opterećenje. Znači, stanje poreza i doprinosa biće smanjeno, stope, zbog povećanja osnovice, ali fiskalni iznos, bar sam tako shvatio, sve vreme je Vlada objašnjavala da će zadržati na dosadašnjem nivou.
Evo tog primera - imamo zvanično objavljene podatke za mart mesec. U privredi je neto zarada iznosila 4.199 dinara, i to je do sada služilo kao osnovica za isplatu ovih naknada. Po novom zakonu predlaže se - plata u Srbiji je iznosila u neto iznosu 4.262 dinara. Ako smo prihvatili da će biti isto fiskalno opterećenje, znači dodajemo 1:1, do sada je bio taj iznos, znači na ovaj iznos dodajemo 4.262 dinara, dodajemo 1.050 dinara topli obrok za mart mesec i 350 dinara regres za godišnji odmor, to je 9.924 dinara.
E sada, to su nam osnovice. Materinski dodatak za majke koje nemaju pravo na naknadu zarade, znači koje nisu u radnom odnosu, do sada su imale 30%, na 4.199 dinara to je 1.260 dinara, a sada je predlog 9% na ovu bruto osnovicu od 9.924 dinara, a to je 893 dinara. To je manje za 367 dinara, ili 29,13%.
Dalje, ako pogledamo pravo na pomoć za opremu novorođenčeta, do sada je bila jedna prosečna neto zarada. To je, znači, za mart mesec 4.199 dinara. Sada se predlaže 30% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici, ove bruto zarade, to je na 9.924 dinara iznos od 2.977 dinara, ili manje 1.222 dinara, odnosno, za 29,10% manje.
Pogledajmo istu situaciju kod dodatka na decu - za prvo dete, do sada je bio iznos 20% na 4.199 dinara, a to je bilo 840 dinara, sada je predlog na bruto 6%, dobijamo iznos od 595 dinara, manje za 245 dinara ili 29,17%. Znači, isto smanjenje.
Za drugo dete bilo je 25%, to je bio iznos od 1.050 dinara, a sada je 7,5% na bruto, to je 744 dinara, odnosno manje za 306 dinara, ili 29,14%.
I za treće dete, do sada je bilo 30% na ovaj iznos od 4.199. Dobijali smo iznos od 1.260 dinara. Sada je predlog 9% na bruto osnovicu, dobijamo iznos od 893 dinara, manje za 367 dinara, takođe manje za 29,13%.
Prednji pregledi se odnose na isplate, gde osnovicu čine podaci o isplaćenim zaradama za mart mesec, pod ovim pretpostavkama zahvatanja, znači da ostane isti iznos fiskalnog zahvatanja.
U julu će možda sva ova davanja biti povećana, ako ukupno porastu zarade. No, ipak će to značiti smanjenje u odnosu na prosek zarada, prema sadašnjim važećim zakonima. Ako Vlada smanji fiskalna zahvatanja (mislim na poreze i doprinose na zarade), onda će ova naknada imati relativno još veće smanjenje. Jedino ako Vlada poveća fiskalno zahvatanje, znači ako poveća stope poreza i doprinosa, onda će se povećati i ovo davanje.
Bilo bi prirodno da zbog navedenih razloga Vlada izmeni svoj predlog i da se zadrži bar sadašnji nivo naknada za korisnike brige o deci.
U svakom slučaju, pitanje demografske politike zemlje moralo bi, bez velikih odlaganja, da se nađe na dnevnom redu ove skupštine. Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Matković, ministar za socijalna pitanja.

Meni je žao što moram da se vratim na pitanje bruto i neto plata, odnosno šta su sada zarade po zakonu. Niste pažljivo izračunali, jer niste u tu računicu uračunali ono što je sada po zakonu zarada. Zato vam procenti nisu dobri. Evo, sada da kažem kako ste vi računali, a da vam kažem šta je sada po zakonu. Šta je po zakonu zarada, šta po zakonu sada ulazi u zaradu, po bruto principu - znači, ne govorimo  o osnovicama za oporezivanje, što je nešto drugo. Govorimo o tome šta je zarada.
U zakonu koji je donet prošle nedelje, zarada je sada ono što je nekada bilo neto zarada, plus ono što ste dobijali kao platu, plus topli obrok, regres itd. i plus porezi i doprinosi koji padaju na teret zaposlenog. To je sada zarada. A vi ste računali ovako - neto zarada je 4.000 dinara (da zaokružimo), pa ste na to dodali 100% opterećenja, znači neto na neto, pa ste na to dodali topli obrok, ali ste prvo dodali sva opterećenja. To ulazi u osnovicu za osiguranje, u osnovicu za osiguranje ulaze sva opterećenja, ali ne ulaze sva opterećenja u zaradu.
Znači, to su dve različite stvari. U ovu zaradu, sada, da bismo dobili ukupno šta je zarada, moramo pažljivo da čitamo u zakonu šta je sada zarada - zarada je ranija neto zarada, plus topli obrok, i regres, plus porezi i deo doprinosa koji padaju na teret zaposlenog, a vi ste dodali sve ono što pada na teret poslodavca, pa vam je zato sada ispala ta zarada, kako ste je vi formulisali, mnogo veća, pa naravno da onda ovi procenti daju druge računice.
Znači, to je razlika. Molim vas, imamo zakon. Nekoliko puta sam čitala šta je zarada sada. Kada tako računamo, dobićete drugu računicu. Sada izračunajte tako. Imamo "Službeni glasnik", pa to možemo lako da vidimo.
(Poslanik traži pravo na repliku.)
Pa nema ovde replike, morate prvo onda da izračunate ponovo, jer niste dobro računali.
A druga stvar, neće se smanjiti, jer smo za tri meseca predvideli da se indeksira troškovima života. Znači, možemo da govorimo o tome, da li je to malo ili nije malo, potpuno se slažem, možemo o tome da govorimo, ali ne možemo da govorimo o tome da će se smanjiti prema ovome, jer, predviđeno je čak i to da se za svaki slučaj indeksima troškova života u tom periodu indeksira, a onda ćemo da se pogledamo u oči, pa ćemo da kažemo šta je bilo. Hvala.
(Poslanik Radojko Petrić traži pravo na repliku.)

Nemate pravo replike, ministar je lepo objasnila, svi su pogrešno tumačili, pogrešno su računali, niste spomenuti. U skladu sa članom 96. stav 3. ne dajem vam pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom se bavila Skupština i Vlada 1992, 1993, 1994, 1996. godine, i danas je na dnevnom redu. Glavni zakon je ovaj koji neguje budućnost, budućnost može da se neguje ako je sadašnjost sita. Da bi deca danas bila sita mnogo toga treba da se uradi. Nije dovoljno samo obezbediti mleko kojeg danas ima dosta jer nema ko da ga kupi. Nemaju majke pare da to kupe kao proizvod.

Ovim zakonom se niveliše prethodno stanje u neko nulto stanje. Mislio sam da će Predlog novog zakona biti konačno rešenje, a ne samo delimično i formalno. Treba ovde rešiti sistem zarada, zarada je sve. Kako da idemo dalje, da nam se sadašnje i buduće majke malo i nasmeše, kad im dolaze poštari. Moj stav o ovom zakonu je da on mora u celosti hitno da se revidira i da država odnosno DOS krene da prati naše porodice i majke koje odgajaju tu našu decu, i to stručno i naučno. Majke su u našoj državi nepriznate u ekonomskom smislu. Valjda će neko jednom shvatiti da su majke bitan faktor ovog našeg društva.

Zamena ovih načela može da donese samo mali pomak. Nivo prava po ovom zakonu ostaje isti kao kod prethodnog zakona. Kako da idemo dalje kad znamo da inflacija i potrošačka korpa svakodnevno rastu i po starom i po novom zakonu. Oprema koju majka treba da dobije ne predstavlja progres u društvu. Tu i na tom mestu kao država dozvoljavamo da nam se uklinjavaju razne sekte, koje tada nastupaju kao dobrotvori.

Svi kao ljudi pamtimo iz mladosti ljude i scene kad nas je ko tada nagrađivao, odnosno nagrđivao. Kada bi zakon o materinskom dotatku imao želju da dejstvuje, ne bi bilo ovih napred navedenih sekti, koje deluju putem novca. Natalitet naše populacije zavisi i od ovog zakona. Znamo da nam je natalitet negativan, a ništa ne činimo osim samo formalno menjamo neke članove. Evropska unija se zalaže za našu mladost projektovano odnosno ciljano, ali po nas negativno.

Društvena briga o deci mora doživeti reformske odnose jer smo sada na ivici da nam deca kao populacija dožive još negativniju sliku o njima. Stopa za poljoprivredna domaćinstva od 7% je mala. Selo treba tretirati kao ambijent gde država mora da ulaže. Poslednjih 50 godina iz sela se samo iznosilo. Valjda je sada vreme da država u selo i ulaže, jer zamislite selo gde država ne ulaže polako se gasi život u njemu i zamire. Derogiranjem naših sela derogiraćemo i gradove.

Obećavali ste kao DOS da ćete u ovoj oblasti poboljšati stanje, ali ništa od toga. To se vidi iz ovog predloga zakona. Predlažem neke od elemenata kako bi se populaciona politika poboljšala. To je samo delić predloga. Država, kad se rodi dete, treba da izvrši svoje obaveze na vreme i redovno, da poveća materijalnu pomoć, da obezbedi kredit za stan ili kuću.

Po nekim analizama od doktorke Ane Gavrilović došlo se do sledećih kriterijuma, odnosno četiri osnovne kategorije koje su neophodne da država sprovede kako bi se populaciona politika poboljšala: mere poreske politike, mere socijalne politike, mere materijalne pomoći i podrške, mere za izgrađivanje svesti o potrebi rađanja. Mama i tata, hoću sestru ili brata.

Iz ove studije može se izvući još mnogo toga. Mene je zaintrigiralo i to posebno ističem: poreskom politikom treba regulisati samačka domaćinstva fertilnog doba i porodice bez dece. Uvesti porez na kućne ljubimce, pse i mačke, ako se drže u stanu, a ta sredstva usmeriti ka deci. Suština sistema društvene brige o deci može se izraziti sledećom definicijom: sistem društvene brige o deci jeste društveno-istorijski determinisana, javno regulisana, garantovana i finansirana pomoć, koju država pruža porodicama sa decom i deci, radi obezbeđivanja socijalne sigurnosti, zadovoljavanja razvojnih potreba dece, ujednačavanja uslova za njihov razvoj, kao i radi pružanja pomoći porodici u ostvarivanju njene reproduktivne, zaštitne, vaspitne i ekonomske funkcije. Hvala.