Ima reč gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih želeo da današnju opoziciju, a nekadašnju vlast, kritikujem po pitanju realizacije zagarantovanih prava Zakonom o društvenoj brizi o deci. Mislim da bar u tom delu vaših aktivnosti ne mogu da vas osporim kao ljude koji ste imali dobru nameru prema deci. Ali, možemo zajedno da razgovaramo o mogućnosti našeg društva da zaista primeni prava koja država mora da primeni, s obzirom da je na to obavezna zakonom.
Zakon o društvenoj brizi o deci je menjan 1992. godine jedanput, 1993. godine tri puta, 1994. godine je menjan dva puta i 1996. godine je promenjen još jedanput. Izvinjavam se ako je u međuvremenu došlo do još neke izmene. Ovo su informacije koje sam dobio od skupštinskih službi. Dakle, zakon je prilagođavan stvarnosti. Unapred želim da vam kažem da mi nastojimo da ovim promenama ne umanjimo prava onih koji su ostvarivali svoja prava na osnovu ovog zakona i da mi posebnu pažnju poklanjamo realizaciji obaveza koje imamo prema deci.
U okolnostima u kojima je postojala i funkcionisala prethodna vlast, možda je bilo i logično što su se javile izvesne docnje po pitanju isplate sredstava na osnovu materinskog dodatka, odnosno sredstava materijalno ugroženih porodica. Želim da vam kažem da smo mi nasledili obaveze koje su iznosile 24 meseca po pitanju materinskog dodatka i 26 meseci po pitanju dodatka koji se isplaćuje ugroženim porodicama. Mi te obaveze sada izmirujemo. Nemoguće je u Srbiji, koja je ovakva kakva je, preduzeti u potpunosti na sebe poštovanje zakona koji sam po sebi nikada do sada i nije mogao biti u potpunosti primenjen. Ovaj zakon je finansijski obezbedio neutralnost u odnosu na ono što jeste bila karakteristika odnosa države prema onima kojima se ovim zakonom garantuju prava.
Predviđeno je veoma jasno članom 6. da se vrši usklađivanje sredstava koja će se izdvajati za decu sa troškovima života. Dakle, niko nema nameru da već iovako uska prava dodatno ograničava. Ali vas molim, kada govorimo o ovom zakonu, da govorimo iz onog aspekta iz kog smo mi kao država dužni da donosimo zakone koje možemo da primenimo. Mi možemo da donesemo kakav god hoćemo zakon. Onda se postavlja pitanje zašto donosimo zakone koji su sami po sebi već i u osnovi sporni, jer su neprimenjivi. Inače, možemo da donesemo zakon da, recimo, Kosovo i Metohija jeste suvereni deo Srbije, da idemo i dole organizujemo skupštine, ali nećemo u tome daleko stići. Možemo da ignorišemo stvarnost, ali takođe time nećemo rešavati probleme.
Mi moramo opteretiti našu privredu i one koji proizvode, u meri u kojoj oni takvo opterećenje mogu da izdrže. Puno je tih opterećenja i stalno se spotičemo u kritikama i argumentima u kojima se ona obrazlažu. Po ovom pitanju mislim da ne možemo ostvarivati partijske programe i da ne možemo nastojati da ostvarimo neku, recimo, opozicionu korist. Dakle, veoma jasno insistiramo na finansijskoj neutralnosti, veoma jasno u članu 6. kažemo da ćemo usklađivati sredsdtva koja izdvajamo sa troškovima života i veoma jasno smo pokazali da smo spremni da se staramo o svom društvu, pre svega kroz izmirenje obaveza koje smo nasledili.
Pri tome, nikog ne optužujemo za nešto tako. To nije naš posao. Naš posao je da kažemo da smo 24 meseca docnje imali, da tu docnju umanjujemo, da smo imali 26 meseci docnje i da to takođe umanjujemo. Takođe, moramo ovde da kažemo da za ovih 100 dana Vlada nije zakasnila u izmirenju svojih obaveza prema deci, da je Vlada izdvojila velika sredstva za sanaciju ustanova u kojima se nalaze nezbrinuta deca, da su pokrenuti brojni programi. Vi ste svedoci takve aktivnosti.
Dakle, kada govorimo o ovom zakonu, dajte da razgovaramo samo o činjenicama. One su veoma jasne. Dolazi do promena koje su posledica prelaska sa neto principa na bruto princip i veoma jasno je u članu 6. rečeno da će sve disproporcije, koje eventualno u ovom trenutku prate prelazak sa neto na bruto princip, biti otklonjene usklađivanjem sa troškovima života. Dakle, ako se primeni ta jednostavna matematika, nema logike po kojoj 9% bruto može biti veće od 30% neto. Ali, mi računamo, s obzirom na porast zarade koju je pratio period naše vlasti od 5. oktobra do danas, da će ta bruto plata krajem godine biti mnogo veća nego što je to sada slučaj, i da će primenom tog prava, bruto ostvarena zarada 9%, sasvim sigurno biti obezbeđena veća sredstva od onih koji su bili garantovani neto principima.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, dajte, ako možemo, bar po ovom pitanju da ne budemo toliko nekorektni, koliko se može biti ukoliko se sve na takav način posmatra. Mislim da deca ne smeju biti tema naše politike na takav način.

Gospodin Pelević, drugo javljanje.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, koliko Vlada brine o deci pokazuje činjenica da nijedan ministar nije prisutan dok razgovaramo o Zakonu o društvenoj brizi o deci, a naročito ne resorni ministar. Toliko o brizi Vlade.
Ne bih se složio sa mojim prethodnikom da Kosovo i Metohija nije suvereni deo Srbije i Jugoslavije. Ona jeste suvereni deo Srbije i nadam se da će tako uvek i biti. Mi trenutno, zbog okupacije i stranog protektorata, nemamo one ingerencije koje moramo da imamo. Ali, ako mi kažemo, kao predstavnici Vlade, da Kosovo i Metohija nije suvereni deo Srbije, onda su to za mene veoma teške i neprihvatljive reči.
Ako sam dobro shvatio gospodina Čedomira Jovanovića, on je u svom izlaganju rekao, u stvari, priznao da su ova davanja mnogo manja od davanja koja su bila po prethodnom zakonu. To je rekao upravo zbog razloga da mi možemo danas da donesemo neki zakon koji jednostavno nije primenjiv. Ne bih tako rekao. Jednostavno, prostom računicom smo već došli do zaključka da su ovim zakonom drastično smanjena primanja koja ostvaruju deca, odnosno majke, po ovom zakonu. Ako je već tako i ako hoćemo da usvojim ovaj zakon, član 6, kao što je i rekao gospodin Jovanović, kaže da to moramo da uskladimo sa porastom troškova života. Onda, hajde da to uradimo već danas. Troškovi života su već toliko narasli da prostom matematikom izlazi da je ranije jednostavno primano 24 marke, a danas 12,6 maraka, za materinski dodatak.
Za opremu novorođenčeta umesto 80 maraka, koliko je iznosila jedna prosečna neto zarada, sada umesto to da bude recimo makar toliko, 80, sada je 42 marke. Ovo nije matematika, ovo je život, ovo su činjenice i o tome se radi. Potpuno razumem težnju gospodina Jovanovića da u nedostatku resornog ministra ili bilo kog drugog člana Vlade on zastupa Vladu i to je u redu, nemam ništa protiv toga, ali neka se kaže jasno da je gospodin Čeda Jovanović portparol Vlade Srbije, jer ministri ne žele da prisustvuju sednicama Narodne skupštine kada se odlučuje o njihovim preldozima, o njihovim zakonima. Molim vas da i vi, gospoda iz DOS-a to shvatite kao činjenicu. To je omalovažavanje ne samo nas iz opozicije, nego i vas iz vlasti. To su vaši ministri, to je omalovažavanje svih građana Srbije, celog ovog visokog doma.
Možete vi da ukinte prenose, ukinite ih, možete to da izglasate. Kao što ste i primetili, Stranka srpskog jedinstva ovu govornicu nikada nije zloupotrebila, niti je koristila za propagiranje svog programa. Mi samo vrlo ozbiljno razmatramo sve zakone. Ukinite vi prenose, dajte da raspravljamo bez ijednog poslanika ovde, bez kvoruma i onda ćemo verovatno ostati samo mi koji radimo, pričaćemo jedni drugima, a vas to neće interesovati.
To je vaše pravo, ali vas molim kada se radi o zakonu o deci svi ovde imamo veliku odgovornost i dajte danas da se dogovorimo, s obzirom da su troškovi života već toliko narasli i da je plata porasla u odnosu na razdoblje pre vašeg dolaska na vlast, da se danas dogovorimo da upravo te kriterijume i primenimo. Nije to problem, ali je logično i da li je dobro da majkama i deci ukinemo, odnosno prepolovimo njihova primanja? Mislim da nije u redu.
Shvatimo da se srpski narod nalazi u velikoj krizi pada nataliteta, da bela kuga hara celom Srbijom. Nemam ništa protiv što je porast nataliteta zabeležen kod Albanaca i kod Muslimana. Neka im je srećno, ali moramo da vodimo računa i o svom narodu. Mi ćemo za 25 godina da postanemo nacionalna manjina u sopstvenoj državi i onda ćemo govoriti neki drugi jezik, bosanski ili ne znam kakav drugi, albanski jezik. Molim vas da shvatimo da je ovo nešto što se ne tiče politike i potpuno se slažem sa gospodinom Jovanovićem da ovo ne smemo da zloupotrebljavamo. Ovo su naša deca, ovo je budućnost naše nacije, ali nemojte kao nova vlast da im prepolovite i onu crkavicu koju su do sada primali ili nisu primali. Ovo zaista govorim iz najbolje namere i apelujem i na vas iz DOS-a da ovo prihvatite kao realnost i kao činjenicu. Uzmite digitron, izračunaćete i videćete da su zaista primanja duplo manja nego što su bila po prethodnom zakonu. Zahvaljujem se na pažnji i na razumevanju.

Replika, Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, može opozicija da tumači ono što mi radimo kako želi, ali svoje pravo koristim u skladu sa Poslovnikom kao predstavnik poslaničke grupe DOS-a i komentarišem zakonske  predloge koji se nalaze pred nama. U tim komentarima mi možemo da se razlikujemo, ali ne možemo da se razlikujemo u interpretaciji onoga što se izgovori za skupštinskom govornicom.
Možemo mi danas da donesemo ovde zakon kojim ćemo obavezati, recimo, primenu onih budžetskih prinadležnosti, a tu mislim na ubiranje sredstava i na prostoru Kosova i Metohije, ali da vidimo ko će to ostvariti. Možemo mi zakazati sednicu Skupštine u Gnjilanu, ali tamo ni vi gospodine Peleviću ne idete. To su naše činjenice. Možemo mi reći da su postojala neka prava, ali ta prava nikada nisu bila primenjena. Dve godine niko ta prava nije primenjivao, mi sada moramo vraćati te dugove i moramo pri tom objasniti ovom društvu da je ova država nesposobna da primenjuje takvo pravo. Da li je nesposobna zbog 100 dana DOS-ove vlasti? Ona je pokazala svoju sposobnost u tih 100 dana. Nijedanput nije zakasnila, ali 700 hiljada nezaposlenih ljudi, 770 hiljada ljudi na prinudnim odmorima, 800 hiljada izbeglica, stalni zahtevi da se obezbede sredstva za socijalne programe, to nije ono što mi možemo da uradimo i pri tom da bez ikakvog problema donesemo zakon u Skupštini koji se od svog starta ne može primeniti.
Veoma jasno je rečeno u članu 6. da će biti usklađena izdvajanja sredstava sa porastom troškova života. To je veoma precizno i to će biti učinjeno. Mi ovde ne možemo u Skupštini govoriti koliko će biti taj porast u maju ili u junu mesecu. Možemo reći da je Vlada iskazala svoju spremnost i zbog toga je mi podržavamo, da ispravi tu razliku, da izdvoji sredstva, ali ne možemo reći da će primenjivati zakon koji nije realan. Možda će jednog dana biti realan, mi se nadamo da hoće, ali se takođe nadam da mi nećemo crveneti krajem godine zbog toga što nismo isplatili dečiji dodatak ili što nismo isplatili neku socijalnu prinadležnost koju smo bili dužni da isplatimo. Dakle, to je stvarnost i ništa drugo.
Kakav je stav Vlade prema tom problemu ne može se tumačiti na osnovu njenog prisustva u parlamentu, jer se ponajmanje ovde razgovara o zakonima. Skupštinski prenosi traju i građani su svedoci ispravnosti onoga što mi ovde govorimo. U svakom slučaju, Vlada radi svoj posao koji se u ovom konkretnom primeru može sagledati u obavezama koje ona ispunjava. Nema zaostatka od januara meseca do danas. Baš naprotiv, mi pokrivamo i dugovanja koja smo nasledili. Dajte da razgovaramo o onome što je realnost. Sve drugo može biti pitanje politike, ali bez činjenice i argumenata.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Jovan  Deretić.

Dame i gospodo narodni poslanici, umalo nisam zaplakao kada sam čuo šefa poslaničke grupe DOS-a Čedomira Jovanovića koji samo kaže - nemamo para, mora tako da bude. Toliko mi je bilo žao, a znam da ih narod  nije birao da plaču nad sudbinom naroda, nego da stanje poprave i da im bude bolje.
Srpska radikalna stranka smatra da ne treba na ovakav način umanjivati parametre koji služe za obračun cenzusa i visine prava u oblasti društvene brige o deci. Naročito ne sada kada sve poskupljuje i kada se još teže živi nego pre oktobarske revolucije. O kakvoj mi to uopšte brizi o deci govorimo? Oporezovali smo dečije pelene, dečiju hranu, lekove, sokove, školske knjige, sveske, pribor, obuću i odeću. Oni koji dobacuju - tema, i ne znaju koji je zakon na dnevnom redu, ali to je već njihov problem.
Stvarno, svaki zakon koji ovde donesemo ili smanjuje prava budžetskih korisnika ili su posledice toga povećanje cena ili se neke dažbine, koje građani i privreda uplaćuju povećavaju. Ja vas pozivam da razmislite malo o ovom zakonu. Beda je socijalna već prilična i ovako stvaramo još veću bedu.
Potpuno je jasno da se ovim zakonom ne povećavaju prava onih koji se finansiraju iz budžeta Republike. Uvećavanjem osnovice kažete da se postiže neutralno dejstvo zakona u finansijskom pogledu, što će reći da se prava ne povećavaju, ali se i ne smanjuju. Mi mislimo da se prava smanjuju i to je jedan od narodnih poslanika, parethodnika dokazao argumentovano za ovom govornicom, ali čak i da ste u pravu, posle svih poskupljenja i najave novih poskupljenja treba učiniti mnogo više u ovoj oblasti. Naročito treba pomoći majkama, odnosno porodicama, odnosno deci koja žive u toj porodici sa troje, četvoro i više dece u onim opštinama sa negativnim stopama prirodnog priraštaja stanovništva.
Ne vredi pričati o starenju nacije, o potrebi da se rađa više dece, a smanjivati već postojeća prava. Nije nas briga da li ova vlada to može u ovom trenutku da obezbedi. Ona je dužna da obezbedi, ako želi da bude bolja i uspešnija od prethodne Vlade. Zašto je onda menjanja prethodna Vlada ako ostaje sve isto kao što je bilo u prethodnom periodu? Budžet je najmanje tri puta veći nego budžet za 2000-tu godinu. Prelazimo na bruto zarade, oporezuje se i topli obrok, i regres, kažete da će biti mnogo više prihoda u budžetu, poboljšaće se finansijska disciplina.
Kažete da ima puno donacija, puno povoljnih kredita iz inostranstva i nema više lopova i secikesa u Vladi, a smanjuju se postojeća prava. Kako to? Gde su pare? Ko to sada deci krade pare? Ministar je sada došao, a onaj prethodni mislim da i nije ministar, pa je pobegao negde verovatno da skine crvenilo sa lica.
Pitam vas gospođo ministre, Vlada je poštena, budžet je veći, finansijska disciplina biće bolja, kažete, ima donacija, ima svega: Gde su pare, ko to deci uzima pare? Pošto mi je ostalo još malo vremena, moram da konstatujem da je - DOS stvarno najgori.

Reč ima ministar za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković.

Izvinjavam se što nisam bila ovde na samom početku. Sada bih uzela reč samo da kažem par stvari. Reč je o socijalnim davanjima, znači, prava se ne smanjuju, preračunato je da ono  što je nekada bilo neto, da je sada to udeo za bruto, s tim što smo mi u ovom zakonu predvideli, to ćete videti, u ovom članu 6. da se svaka tri meseca preko indeksa troškova života ova davanja usklađuju, da ne bi slučajno došlo do promene iznosa, realnog, onog što se dobija. U tom smislu, postojeća prava se sigurno neće umanjiti, a što kažu, imaćemo prilike da se pogledamo u oči posle ta tri meseca, pa da kažemo, ako se iznos onoga što se dobije umanji, mislim da ni za koga od nas neće biti problem da to konstatujemo, pa da onda procente, ako treba i promenimo.
Znači, ono što ove izmene i dopune apsolutno garantuju, to je da se postojeća prava prema zakonu neće promeniti. Kada je reč o tome, da li će porodice sa decom biti dodatno zaštićene, ukoliko se ostvari sve ono što smo predvideli u smislu boljeg priliva sredstava u budžet, mi smo u okviru Ministarstva finansija, ste sigurno prilikom usvajanja budžeta o tome razgovarali, predvideli fond za jednokratnu pomoć. Pošto znamo da su porodice sa decom u drugim zemljama u tranziciji zaista među onim grupama stanovništva koje su platile najveću cenu, mi smo predvideli da iz tog fonda, ukoliko se bude punilo na način na koji smatramo da će se puniti, znači, jednokratno, više puta u toku ove godine idemo sa dodatnim davanjima prema ovim porodicama.
To je objašnjenje, šta će se desiti ukoliko se, kao što mislimo da hoće, budžet bude punio na bolji način. Mislimo da ako je reč o većim davanjima, u skladu sa mogućnostima, da nas ništa ne sprečava da više damo, ako je u zakonu predviđeno i manje. U svakom slučaju, kada je reč o ovim izmenama i dopunama, ništa se neće promeniti. Hvala.