Ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospodine ministre, dali ste i dijagnozu da bolujem od nekakve bolesti, pa ne znam, da vas pitam, da li vam dugujem nešto za to? Što se tiče građevine kuća, znam dobro kako se kuća pravi,  svoju pravim već trinaest godina. Trinaest godina pravim i živim još uvek u podrumu. Ne znam kako ste vi vašu napravili.
A što se tiče onog drugog dela, koji sam rekao, a koji nije vezan za armaturno gvožđe, kada sam izašao posle svog izlaganja u hol, imao sam par poziva iz Petrovca, gde su građani davali podršku meni i rekli da sam u pravu.
Vi možete i da tražite i da vam se izvinim, to je vaše pravo, i moje, da li hoću ili neću, ali kako ćete vi tim ljudima, koji su kod vas došli za pomoć, a vidite kako ste zloupotrebili i njihovu nesreću, i njihovu situaciju, i nemojte nama da pričate, više, ni Srpskoj radikalnoj stranci o tom poštenju. Za svojih 30 godina mnogo toga sam prošao u životu, tri rata, gospodine ministre, imam još jedan vojni rok koji se zove - učešće u ratu. Nisam ni od koga ništa uzeo.
U Požarevac sam se doselio 1980. godine, tako da deca nisu mogla da me zovu "Bućko". Gde sam živeo ranije, saznajte. Nikada nisam imao takav nadimak. Možda sam imao nadimak zato što sam imao klempave uši, možda sam imao nekakav nadimak zato što ne vidim dobro, ali takve gluposti, gospodine ministre, vama ne priliče, vi ste ministar. Može neki poslanik da lupi neku glupost, ministar ne sme.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju u celini.

Za 126, protiv 55, uzdržanih nije bilo, nije glasalo četiri, ukupno 185 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Prelazimo na 19. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRUŠTVENOJ BRIZI O DECI

(Narodni poslanik Aleksandar Radosavljević traži reč, po Poslovniku.)

Ima reč narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, u skladu sa članom 88. stav 1, u kome kaže da vreme izlaganja narodnog poslanika iznosi 10 minuta, ukoliko Narodna skupština u početku pretresa pojedine tačke dnevnog reda ne odluči drugačije, predlažem da po predstojećoj tački, odnosno 19. tački dnevnog reda, vreme za izlaganje narodnog poslanika iznosi pet minuta.

Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam, zbog slične intervencije predstavnika vladajuće većine, izašao za ovu govornicu i pokušao da utičem na vas i da zamolim, ako hoćete, ljudski je, da ovo ne činimo. Vidimo da je Centralni komitet doneo odluku da ne bude ni prenosa, pitanje je kada će ta odluka da počne da važi, naravno, bez Narodne skupštine. Videli smo juče da je usvojeno i da je rešno da diskusija ne traje 10 minuta, već pet minuta.
Pozivam vas da dalje to ne činimo, doneće se odluka da ne moraju ljudi da prisustvuju u sali, dakle, može da izađe gospodin Jovanović, mogu da izađem ja za govornicu, bilo ko, i da nikoga živog ne bude u sali, i rasprava može da se odvija, i takve ste odluke spremili.
Molim vas da se dalje ne ide sa restrikcijama poslaničkih prava, da se dalje ne ide na uskraćivanje prava poslanicima da iznose svoje političko mišljenje, svoje političke stavove, i bilo bi potpuno razumno i potpuno normalno da im se dozvoli da govore u skladu sa Poslovnikom.
Nije ovo neka izuzetna, ili posebna situacija, zbog koje bi trebalo primeniti neko drugačije vanposlovničko rešenje. S druge strane, smatram da za to nema ni potrebe, prethodnih dana smo svakog dana prosečno usvajali, ako hoćete, po dva ili tri zakona. Čini mi se da nikakvih problema ni vi tu niste imali, ne mogu da razumem odakle vam ta potreba da na svaki način pokušavate, određenim, rigidnim restriktivnim merama, da utičete na narodne poslanike i da im uskraćujete pravo.
Meni se samo čini da to ne vodi nigde i da će to samo dovesti do još većeg nezadovoljstva građana, koji gledaju sednice Narodne skupštine Republike Srbije, više nego ikada, zaista, zato što nemaju gde drugo šta ni da čuju, ni gde drugo šta da pročitaju. Ne mogu bar drugačije mišljenje, od mišljenja vladajuće većine.
Zato vas pozivamo da ovaj predlog poslanika vlasti ne prihvatite i da se ne ograničava diskusija, bez obzira što sam siguran da ona, u svakom slučaju, neće previše trajati, posebno zbog same prirode zakona i usaglašavanja sa ostalim zakonima, koje smo već doneli. Hvala.

Nadam se da nećemo više otvarati raspravu o stvarima koje po Poslovniku nisu za otvaranje rasprave. Očekivao sam neki drugi predlog, uskraćivanje ili produžavanje, ali dobro. Išli ste u raspravu, a nije po Poslovniku rasprava o ovom pitanju.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika, gospodina Radosavljevića, da se u okviru tačke 19. rasprava u načelu vodi u dužini od pet minuta.
Za 117, protiv 57, uzdržana četiri, nije glasalo 5, ukupno 183 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Branislav Blažić, Srboljub Živanović, Hranislav Perić, Predrag Mijailović, Dragan Čolić, Gordana Pop-Lazić, Borislav Pelević, Toma Bušetić, Božidar Vujić i narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici poslaničkih grupa žele reč?
Ima reč gospodin Pelević.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, želim da izrazim svoje žaljenje što prilikom razmatranja ovog veoma važnog Zakona o društvenoj brizi o deci među nama nije i resorni ministar.
Nadam se da to ne pokazuje i stav nadležnog Ministarstva za društvenu brigu o deci. Pre svega bih želeo da kažem da sam, proučavajući ovaj predlog zakona i upoređujući ga sa već usvojenim Zakonom o budžetu, došao do evidentnog saznanja, da se ova dva zakona nalaze u koliziji.
Mi smo ovde usvojili Zakon o budžetu za ovu godinu. U obrazloženju ovog zakona, koji je sastavni deo Zakona o budžetu, stoji da pravo na materinski dodatak ima svaka majka i da materinski dodatak iznosi 30% od prosečne neto zarade u privredi Republike. Takođe stoji da pravo na pomoć za opremu novorođenčeta ima svaka majka sa prvo troje dece i da se ova pomoć isplaćuje jednokratno i iznosi jednu prosečnu neto zaradu po zaposlenom u privredi. Kada se radi o dečijem dodatku, odnosno pravu na dodatak za decu, stoji takođe da se za prvo troje dece u porodici, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice, redosleda rođenja deteta, a nezavisno od materijalnih uslova, pravo na dodatak za decu ima porodica sa troje dece, odnosno treće dete u opštinama, odnosno delovima opština sa negativnom stopa priraštaja stanovništva.
Kada uporedimo Zakon o budžetu koji je već usvojen, sa ovim predlogom zakona, dolazimo do saznanja da se ovim novim zakonskim projektom, praktično, smanjuju izdaci za društvenu brigu o deci i to materinski dodatak se smanjuje, smanjuje se pravo na pomoć za opremu novorođenčeta i smanjuju se dečiji dodaci. To je regulisano članom 2., gde umesto 30%, koliko je trebalo da se dobije od prosečne neto plate, sada se smanjuje na 9%. U članu 3. za opremu novorođenčeta umesto jedne prosečne plate, sada je predviđeno da to bude 30% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici. I u članu 5. znatno se smanjuju dečiji dodaci u odnosu na već usvojen Zakon o budžetu.
Zakonom o budžetu su određena sredstva koja bi pokrila ove rashode budžeta. Znam da će neko iz Vlade, odnosno iz Vlade neće niko, jer nikoga nema, ali njihov portparol će sigurno reći da se ovo odnosi na bruto plate i to je meni sasvim jasno, jer o tome razgovaramo već više od nekoliko meseci. Radi se o tome da je trebalo ovaj zakonski projekat usaglasiti sa već usvojenim Zakonom o budžetu, odnosno Zakon o budžetu tako napraviti da u obrazloženju stoje ove cifre, ovi procenti koje je Vlada predvidela za društvenu brigu o deci.
Kada se ovi podaci, ovi procenti koji su predloženi uporede sa današnjim prosekom ličnog dohotka, onda dolazimo do saznanja da se zaista radi o drastičnom umanjenju svih ovih davanja i prava na opremu novorođenčeta i prava na materinski dodatak, a takođe i dečiji dodatak. To je vrlo jasno. Ukoliko predstavnici Vlade kažu da je plata bila pre 5. oktobra 80 maraka, a jeste bila, a to je onda iznosilo 24 marke. Ako je danas prosek 4.270, a to je po Zavodu za statistiku, to je znači danas 140 maraka i to iznosi 12,6 maraka. Dakle, umesto 24 marke sada će se primati 12,6 maraka.
Dakle, radi se o prepolovljavanju sredstava koja su određena za pravo na materinski dodatak. Pravo na pomoć za opremu novorođenčeta, ranije je bilo kod proseka od 80 maraka plate, bilo je, a danas je to 140 maraka i danas to iznosi 42 marke. Ranije je bilo 80 maraka jedna plata i 80 maraka je bila jedna prosečna plata koja se dobijala za pravo na pomoć za opremu novorođenog deteta. Ovde smo došli do umanjenja od 50%. Takođe se radi i o ovom trećem, gde su drastično umanjeni dodaci za decu, za sve tri kategorije dece.
(Predsednik: Vreme.)
Zaista drastično umanjenje od preko 50%, a iako će verovatno neko reći da ovo nije umanjenje, onda samo treba pogledati prosek koji smo primali pre 5. oktobra i prosek koji primamo sada izražen, u dinarima ili u markama, sasvim svejedno. Hvala. (Aplauz SSJ.)

Gospodine Nikoliću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovih skoro 10 godina kako sam narodni ili savezni poslanik, bilo je dosta sednica kojih bih želeo da se sećam, a bilo je i onih kojih ne bih želeo, zbog svog učešća u jednim ili drugim. Sednice Narodne skupštine na kojoj smo usvojili izmene i dopune Zakona o društvenoj brizi o deci rado se sećam, zato što je sada važeći zakon donet na moj predlog. Posle višemesečnog usklađivanja sa tada vladajućom SPS koja je na kraju ipak prihvatila da u društvenoj brizi o deci, u dotadašnjem zakonu mnogo toga mora da se promeni, da bismo mi u Srbiji pokazali da brinemo o svojim naslednicima ili da bismo želeli da ih imamo. Ja sam ovaj predlog zakona posmatrao sa tog stanovišta. Uvek sam spreman da prihvatim da nešto što sam ja svojevremeno pisao treba da bude menjano, ako se menja na bolje. Ovakvu primedbu sam vam uputio i kada ste menjali Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije i pokvarili i neka rešenja koja možda nisu ni bila dobra, a vi ih dodatno pokvarili.
Evo sada u Zakonu o društvenoj brizi o deci, koji donosi prava, a ne kažem da donosi isplate, ali donosi prava, vi umanjujete iznose po pravima koja donosi Zakon o društvenoj brizi o deci. Ne mogu ni da kažem više predlagač zakona, moram da kažem izmenjivač zakona ili kako da vas nazovem, pošto ste vi samo usklađivač zakona, pošto vi samo nešto usklađujete sa EU, svestan je toga. Postoji mogućnost da je opozicija u pravu kada tvrdi da ovako preračunatim procentima u stvari predviđate za trudnice, porodilje i za decu manje dodatke. Mislim da ste imali dovoljno vremena da se malo preračunate i da shvatite da je ovoj zemlji mnogo toga krenulo naopako. Da, ako se već družiti sa tim Nemcima, treba da odgovorite na njihovo pitanje, kako to da u ovoj našoj zemlji za ovih 6 meseci u kojoj skoro ništa ne radi, u kojoj se skoro ništa ne proizvodi, dinar vredi isto kao i marka u Nemačkoj, u kojoj se radi 24 časa dnevno.
Svesnim zadržavanjem ovakvog kursa marke, vi u stvari nas ovde u Srbiji oštećujete i pljačkate. Zato nam cene i u markama skaču. Zato sada više za 10 maraka ne možete da kupite nešto što je moglo da se kupi za tri marke, svojevremeno. Zato svi ovi preračuni u markama, a prinuđeni smo tako da ih vršimo, pošto je valjda to neka stabilna valuta, pokazuju da u stvari građani Srbije imaju mnogo manje nego što su imali. Zato nama cene u Srbiji strahovito rastu, enormno rastu, da bi proizvođači pokrili gubitak koji imaju na robi koju izvoze. Sve te faze smo mi koji imamo 50 godina u Srbiji već prošli.
Mi smo prošli fazu kada je automobil u Srbiji koštao 10 hiljada maraka, a u Americi je prodavan za dve hiljade dolara, recimo za četiri hiljade maraka. Tada je sav taj gubitak nadoknađivao potrošač koji je kupovao robu u Srbiji. To se sada dešava ponovo i to je pojava o kojoj neko mora da se izjasni. Džaba nama hvale kako NBJ već ima milijardu dolara u trezorima. Nama sve skuplje. Za šta te Kir Janje skupljaju taj novac ne znam, ako nema za privredu, ako nema za građane Srbije. Tako je i sa Zakonom o društvenoj brizi o deci. Jeste, kažete vi ovde da ćete se preračunati posle tri meseca, ali da ste ubeđeni da zakon je finansijski neutralan.
Mislim da to nije tačno. Ako nešto što je bilo 30% neto, pretvorite u 9% bruto. Tu nešto ne štima: 30% od nekadašnjeg neto nije 9% od današnjeg bruto. Čak ga i ne zovete bruto, nego ga zovete zarada. Toliko smo iskomplikovali ovih dana, samo čekam realizaciju da bismo konačno utvrdili ko je u pravu. Možda je trebalo da još malo uđete u ovaj zakon. U vreme kada sam pisao izmene i dopune, postojale su kod nas opštine u kojima je bilo više od četvoro dece i postojale su opštine u kojima je harala bela kuga.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam.
Mi smo ovim predlogom zakona tada pokušali da to ispravimo i da eventualno podstičemo natalitet u krajevima Srbije u kojima on nije pružao osnovu da će Srbija opstati kao država. Sada je sve manje tih opština u kojima je priraštaj stanovništva iznad proseka u Republici. Možda je trebalo brisati ove odredbe za četvrto dete, koje se odnose samo na opštine u kojima je priraštaj stanovništva ispod proseka. Nažalost, mi više nemamo mnogo opština zbog kojih nismo smeli da osiguravamo podjednaka prava za sve građane Srbije, iako se tu možda malo diralo i u Ustav Republike Srbije.
Mislim da ste samo monetaristički pregledali sve ove predloge zakona, nedovoljno precizno, rekao bih, ali to će praksa da potvrdi. Mislim da je bilo vreme da pokažete da ima i nešto bolje od onoga što je postojalo do sada. Ako tvrdite da sve ostaje na istom osnovu na kome je bilo i do sada, s pravom se postavlja pitanje zašto je uopšte vlast menjana. Zato se nadam da ovo ograničenje vremena, kad razgovaramo o Zakonu o društvenoj brizi o deci, da o njemu nije bilo dovoljno dobro promišljeno. Uopšte neće dugo trajati rasprava o ovom zakonu, ali može vrlo loše da zvuči. Naravno, mi to nećemo koristiti, kad skupštinska većina kaže - o Zakonu o društvenoj brizi o deci raspravljaćemo kraće nego što je Poslovnikom predviđeno da se raspravlja o bilo kom drugom zakonu. Onda se postavlja pitanje kakva je to briga o deci?