Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci, koji je danas na dnevnom redu, je još jedan u nizu loših zakona koje je Narodna skupština već usvojila. Da ovo nisu tragični i pogubni zakoni po građane Srbije, ovi bi se zakoni mogli tretirati kao neki zabavni park, koji prolazi kroz tunel strave i užasa, pa nas tu dočekuju pojedini ministri sa svojim projektima, straše nas. Odjednom se pojavi ministar Đelić, pa se pojavi ministar Milovanović, pa se pojavi ministar Obren, i tako se ministri izređaju, i na kraju tunela vidimo samo jednu kukastu oblinu i ne znamo šta nas tu čeka. Možda seča glava.
Dakle, ovaj predlog zakona koji je danas na dnevnom redu jeste još jedan od zakona koje SRS, tj. njeni poslanici moraju napasti kao lošiji zakon od zakona pre ovog zakona. Sada se vidi da smo sasvim opravdano napadali budžet koji je bio nerealan i reči poslanika većinske poslaničke grupe, grupe DOS-a, koji je ovde priznao da više nema para za ono što se ovim zakonom predviđa, odnosno koja se prava daju, za korisnike ovog zakona, u stvari govore da smo mi bili potpuno u pravu.
Kaže - nema više para. Nema više para jer je vlada odredila da budžet koristi uglavnom na one stvari koje nisu u interesu građana i Srbije. Briga o građanima se pokazala kroz ove dosadašnje zakokne, a najveća nebriga se pokazuje ovim zakonom koji danas predlažete.
Znači, ako nemamo više od jednog dinara, evo jedan dinar daćemo deci, pa šta mogu da kupe za taj dinar - šta nas to briga. Dakle, zato bi danas bilo dobro da ministar ovde kaže šta se može kupiti za taj dinar koji im nudi, onim korisnicima koji treba da imaju pravo po ovom zakonu. Po ovome procenti koji su ovde izneseni, a koji se opravdavaju usaglašavanjem i redefinisanjem kategorija zarada, u stvari nam samo bacaju prašinu u oči.
Nas ovde interesuje koliko je to novaca. Kolika je to ukupna suma novca koja je bila ranije, a koja će biti sada u odnosu na iste korisnike. Takođe, ovim zakonom smatram da se umanjuju, baš zbog tih redefinisanih procenata, prava na materinski dodatak, pomoć na opremu novorođenčadi i dodatak za decu.
Dakle, ako te procente ministar ovde pretvori u ukupnu sumu i ovde argumentovano iznese da nije umanjenje, da je čak ostalo na osnovu ove osnovice ista suma, onda možemo biti zadovoljni. Međutim, mi smatramo da ona to ne može opravdati. Prvo, zbog toga što se pored redefinisanja osnovice, odnosno procenta dogodilo mnogo toga. Dogodilo se to da su one stvari za koje će korisnik sredstva koristiti otišle do neba visoko. Dakle, cene su otišle do neba visoko i taj procenat više nije adekvatan stvarnoj i realnoj vrednosti, za koju može korisnik ovih sredstava da iste stvari, isto što je ranije mogao, kupi.
Zbog toga smatramo da ministar trebalo da donese jedan kompaktniji prečišćen tekst zakona i da takav zakon predloži poslanicima Republičke skupštine. Takođe, ovde je veoma uočljivo, u članu 20. da pravo na pomoć za opremu novorođenčadi ima svaka majka koja ima troje dece, odnosno da se više ne računa nijedno dete koje će kasnije biti rođeno, što znači da roditelji koji posle trećeg deteta, sem u izuzetnim slučajevima, kaže se ovde - četvrto dete, u nekim delovima opštine gde je negativna stopa prirodnog priraštaja.
Šta to znači? To znači da će svaki roditelj svoje dete koje je rođeno posle trećeg ili četvrtog deteta smatrati kao trinaesto. To ni u kom slučaju vlasti DOS-a ne služi na čast i zbog toga smatramo da ova briga koju sada vi brinete o našoj deci biće veoma opasna, tim pre što i svi ovi zakoni, koji su pre ovoga doneseni, uticaće da čak ni na papiru ovi predlozi neće moći da opstanu, a kamoli u realnosti.