Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan zakon kojim se usaglašavaju pojedine odredbe ovog zakona sa izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u pogledu redefinisanja kategorije zarade. Pošto je na taj način uvećana osnovica koja služi za utvrđivanje cenzusa i visine prava u oblasti društvene brige o deci, neophodno izvršiti umanjenje parametara koji služi za obračun cenzusa i visine prava, kako bi se postiglo neutralno dejstvo zakona u finansijskom pogledu.
To piše u obrazloženju ovog predloga zakona. Takođe se u obrazloženju kaže da se ovim zakonom ne povećavaju prava koja se finansiraju iz budžeta Republike, već samo vrši njihov proračun, s obzirom na promenu osnovice za utvrđivanje prava. Ne povećavaju se prava, slažemo se sa tim.
U nominalnom iznosu možda su ta prava čak približno i ista, ovako kako to ministar Matković tumači. Međutim, u realnom iznosu to je znatno manje prava, jer ako je materinski dodatak bio oko 1.300 dinara ranije i toliko ostao još uvek, može li se za tih 1.300 dinara kupiti ista količina robe danas, kao recimo pre dva ili tri meseca. Zaboravili smo da ste oporezovali sve i svašta, od igle do lokomotive. Izostavili ste igle i izostavili ste lokomotive. Dečiju garderobu, što je nedopustivo, knjige, školski pribor, lekove, hranu i to sve podjednako. Time ste pokazali koliku brigu imate prema deci.
Ako smo poreze povećali, ako smo doprinose povećali, ako je budžet tri puta veći nego prošle godine, onda je bilo za očekivati da se u tom budžetu nađe nešto malo više sredstava za decu i za majke. Čini mi se da je uopšte materija brige o deci toliko osetljiva, obzirom na natalitet kojim ne možemo da budemo zadovoljni, apeli stižu sa svih strana, da zaslužuje jedan suptilniji prilaz i mogli smo da očekujemo da je Vlada imala vremena za ova tri meseca da se malo podrobnije pozabavi tim problemom, iskoristi priliku i da u okviru ovog predloga zakona da još neke izmene koje bi išle u prilog tome da motivišemo natalitet.
Sigurna sam da materijalna davanja i materijalna potpora roditelja nisu jedini stimulans roditelja da se odluče za veći broj dece, ali je to upravo materija kojom se Vlada mora pozabaviti, znači pronaći neka od rešenja kako da se izborimo sa belom kugom, a to je u biti predmet ovog zakona. Tačno je da se kasnilo sa isplatom mnogih prava, ali prava ostaju, ona ne zastarevaju, ona se moraju kad-tad isplatiti. Ono što nije bilo isplaćeno i nije bilo iz objektivnih okolnosti. Sada su se te okolnosti znatno promenile, obećanja vaša su bila da će para biti dovoljno za rešavanje mnogih socijalnih problema, tako da smo s pravom očekivali da ne ostanete na istom nivou davanja, već da ta davanja prema korisnicima budu znatno veća.
Brinuti o deci znači brinuti o deci i porodici, od njihovog rođenja, pa do završetka redovnog školovanja dece. Znači, mnoga ministarstva bi morala da budu zainteresovana za ovu problematiku. Doduše, vaše sada najviše, jer u okviru vašeg ministarstva je bivše ministarstvo za brigu o porodici, ali i Ministarstvo prosvete. Međutim, kada znamo ko se nalazi na čelu Ministarstva prosvete, onda možemo da zamislimo koliko se to od njega uopšte može očekivati i koliko se njega taj problem uopšte tiče, sem da izvršava naloge svojih mentora, prekrajajući školske programe, onako kako to Zapadu odgovara.
Borba protiv sekti, koje su svojevrsno zlo, takođe bi trebalo da bude predmet interesovanja ove vlade i vašeg ministarstva uopšte. Ono što sam primetila to je da će se smanjiti broj korisnika dečijeg dodatka, imajući u vidu izmenjeni član 27. stav 1. tačka 2. i, ukoliko sam pogrešila, molim da me demantujete, ali mislim da nisam. A argument koji ste dali kolegi Zlatanu Jovanoviću, koji je vrlo dobro primetio da su obrazloženja različita kada je ovaj zakon u pitanju u odnosu na Zakon o braku i porodici, neodrživ je, jer je rzlika između prosečne plate u privredi Republike i prosečne zarade u Republici svega nekih stotinak dinara.