Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, za ovom govornicom često smo u prilici da čujemo argumentaciju koja pripada jednoj specifičnoj delatnosti i koja se, nažalost, najčešće koristi tako što sadašnja vlast pokušava da argumentacijom, koja nije dostupna npr. ranijim ministrima koji su vodili ta ministarstva, da tako kažem, da omalovaži i umanji rezultate rada ranijih vlada.
Tema jeste ovaj zakon, koji sada razmatramo, ali očigledno je, iz te teme se izlazi i iznose se podaci o kojima treba reći koju reč. Znači, svi vi ovde u sali, a i gledaoci, treba da znate da je nova Vlada jednu od prvih i svojih suštinskih aktivnosti učinila tako što je pustila jedan veliki broj inspektora, ne iz budžetske kontrole, jer u budžetskoj kontroli je bilo malo inspektora, po njihovoj proceni, nego zaposlenih u ZOP-u, odnosno u NBJ, sa isključivim zadatkom da pronađu pronevere, korupciju, zloupotrebe, tako da bi Vlada mogla čak da napiše sama da je neko nešto proneverio, bez toga da istražni sudija presudi, podigne optužnicu itd.
U tom celom poslu mora se reći jedna nedžentlmenska stvar, a to je da su ljudi, koji su vodili ranije ministarstva, u poziciji da nemaju blagu predstavu o tome šta su ti inspektori, koji su se, uzgred budi rečeno, žalili da su naterani da rade taj posao i više puta da prolaze, da nađu greške, napisali - iako u nalazu inspektora stoji ko je odgovoran za taj posao i stoji 8 dana rok da se ukaže na izveštaj inspektora, gde je ko i šta pogrešio, i da se, eventualno, taj izveštaj izmeni.
Znači, ti ministri o kojima se govorilo i malo pre za ovom govornicom, nisu imali priliku da vide nalaz inspektora, niti da iskoriste pravo da u roku od 8 dana dostave dodatnu argumentaciju i dokumentaciju i da anuliraju nalaz.
Na svom ličnom primeru sam u mnogo boljoj poziciji, jer imam vrlo korektnog gospodina na čelu Ministarstva za nauku i tehnologiju, mogao sam ovako, jednim udarcem prsta, da uklonim 90% pritužbi, jer mi je čovek dostavio nalaz. Prema tome, toliko o tome, koliko ipak treba na jedan poseban način primiti argumentaciju, koja pripada posebnim izvorima, i to toliko posebnim, da ljudi o kojima se radi i o čijem radu se govori, nisu ni imali priliku takvu argumentaciju da vide.
Što se tiče minulih vremena, moramo reći opet, pošto uglavnom argumentacija za nove zakone je bazirana u minulim vremenima, nikako po novom zakonu, a čast izuzetku, gospođi ministru, koja zaista ovde vrlo argumentovano govori o svom zakonu, moramo se ipak setiti da smo imali vrlo teške godine iza nas, ali da smo imali različit pristup politike ove iste skupštine formiranju budžeta.
Ova skupština ovde, u ranijem mandatu, je išla ka što nižem budžetu. A zašto je imala tu težnju - takva je politika bila, društveno-ekonomska, zato da budu manja opterećenja građana i privrede, da bi privreda, pritisnuta embargom i pritisnuta teškim uslovima, mogla da proizvodi i da povećava proizvodnju, i samim tim da poboljšava standard građana.
Znači, mi imamo ovde u suštini sudar dve ekonomske politike - politike ranijeg saziva Skupštine, koja je, izglasavajući tadašnji budžet, insistirala na što nižem budžetu, da bi što manja zahvatanja bila od privrede i od stanovništva, da bi ta privreda mogla da se pokrene i da bi to stanovništvo pokretanjem privrede imalo bolji standard, u užasnim uslovima sankcija, kada ste morali da izvozite sa makedonskom firmom i da Makedoncima plaćate 200 miliona dolara godišnje tu cenu izvoza, ili uvoza repromaterijala.
Evo, daću vam nekoliko primera - ti budžeti su u suštini na prihodnoj strani iznosili 7,6% društvenog proizvoda Jugoslavije, svega 7,6%, a na rashodnoj strani 8,6% društvenog proizvoda Jugoslavije. Ovaj parlament, DOS-ovska većina i ova vlada su se opredelili za drugu politiku, i politika ove vlade i većinski uticaj u parlamnetu je da su sada zahvatanja 14,7% na prihodnoj strani od društvenog proizvoda Jugoslavije, i to samo kroz poreze i akcize, plus ono ostalo.
E pa, građani treba da znaju, možda ćemo uspeti i da stignemo zaostajanja. Meni nije drago, imam četvoro dece, mada moje treće dete ne koristi to socijalno pravo da uzima dodatak, jer sam procenio da nije u redu da jedan čovek koji toliko dobro radi i zarađuje, uzima novac. Ali, mi jesmo kasnili sa isplatama u socijalnim davanjima i nemojte da vam objašnjavam zašto smo kasnili.
Morali smo, jer smo pokušavali da pokrenemo proizvodnju, jer smo morali da popravljamo zemlju od NATO agresije, 19 milijardi dinara je otišlo u vreme kad je budžet bio 32 milijarde, 19 milijardi je otišlo za rekonstrukciju zemlje, za zemljotres i ostale kategorije.
Prema tome, politika ove vlade je da se duplo povećaju zahvatanja samo putem poreza i akciza, a plus ostalo. Konkretan podatak je 14,7%, a onda ide priča o mostu i ćupriji. Znači, ranija Vlada je uzimala 7,6% od društvenog proizvoda Jugoslavije i moram reći zbog drugih aktivnosti nije ispunjavala socijalne obaveze kako bi trebalo. Ova vlada uzima 14,7%, pa će nešto i da ispunjava. Kako? Onako što će više da uzme, pa će nešto i da vrati, čisto radi logike.