Reč ima gospodin Nikolić, treće javljanje.

Da ne bih koristio grube reči, gospođo ministre, moram da vam kažem da neko govori istinu: ili ste to vi rekli za govornicom, ili onaj ko je pisao obrazloženje Predloga zakona. U obrazloženju Predloga zakona piše da je iznos dodatka na decu, za prvo dete 316,25 dinara. Vi ste nam sada rekli da je to 400 i nešto dinara. Već nekoliko dana stavljam u odnos iznose dodatka, nađite na strani drugoj obrazloženja amandmana narodnog poslanika Božidara Vujića na član 5. Predloga zakona, u kome ste te cifre iznosili. Pokušavam da pronađem šta je ovde istina i ne mogu da utvrdim, pa bi sada bilo zaista dobro, ili vi, ili onaj ko je ovaj zakon pripremio, ko ga je preračunavao, da konačno izađete za govornicu i da kažete šta je istina.
Najpre, računajući iznose dodatka za decu, iznose materijalnog dodatka, definitivno utvrđujem da računate da je prosečna neto zarada za 2000. godinu - 1.582 dinara, a da je bruto zarada procenjena za 2000. godinu - 5.387,02 dinara. To zaista ne može da se opravda, zato što je 20% od prosečne neto zarade, što je dečiji dodatak za prvo dete, u obrazloženju koje ste nam dali na predlog amandmana - 316,25 dinara. Stavljate u odnos 316,25 dinara, 20% od neto zarade, sa 5.387,20 dinara sa bruto zaradom za 2000. godinu.
Nikada u ovoj državi 1.582 dinara neto, nisu davali 5.300 dinara bruto, nikada. To je 337%, nikada bruto nije bio 3,37 puta veći od neto. Bio je do 1,26, padao na 0,96, ali nikada nije bio 3,37. Zvuči surovo obrazloženje da je predlagač predvideo isti nominalni iznos, računajući da ne dovede u nepovoljniji položaj korisnike materinskog ili dečijeg dodatka. Znate, ako obezbedite istu cifru za dečije dodatke za 2001. godinu, kao onu koja je bila 2000. godine, doveli ste u nepovoljniji položaj korisnike i materinskog i dečijeg dodatka, zato što su danas troškovi života, u najmanju ruku, duplo veći u odnosu na vreme dok 5. oktobra DOS nije došao na vlast.
Zaista nam dugujete jedno objašnjenje, jedno racionalno obrazloženje šta je neto zarada u 2000. godini, šta je iznos dodatka za prvo dete: to što ste rekli za govornicom ili ovo što piše u obrazloženju zakona, šta je procenjeni iznos bruto zarada za 2000. godinu, tako piše ovde, šta je procenjeni iznos bruto zarade za 2001. godinu, odnosno koliko je to procenata u odnosu na bruto zaradu za 2001. godinu. Moram da vam kažem da je nehumano predvideti budžet, u najmanju ruku, duplo veći nego prošle godine, a zadržavati nominalne iznose dodataka na decu iste kao prošle godine. Onda vas s pravom pitamo: gde ćete duplo više novca potrošiti, ako ne tu, gde je najvažnije? Hvala.

Reč ima ministar Gordana Matković.

Ono što sam pročitala, to su iznosi ovih prava sada, a ono što piše u obrazloženju, to su iznosi prava koji su prosečno, koliko su ta prava prosečno iznosila u toku 2000. godine. To je sve bilo vezano za plate, je li tako, u zakonu je bilo vezano za plate. Kako su se plate menjale, tako se menjao iznos ovih prava, znači dodataka za decu, materinskih naknada itd. Znači, kada pogledamo koliki je bio prosečan iznos, evo, ovde to i piše - prosečan iznos materinskog dodatka za 2000. godinu, to je znači prošla godina, a ono što sam sada čitala, to su iznosi koji se isplaćuju sada.
Kada dođe novi zakon, znači u maju mesecu izračunava se prema dosadašnjem zakonu, znači u maju mesecu prema neto zaradama koje su u maju. I onda kažemo, a sada, naredna tri meseca ide prema indeksu troškova života, onda ćemo da vidimo još jedanput odnos bruto i neto, jer ovo sve što je računato, to je računato na osnovu prethodne godine, pa da se ne bi dogodio neki problem. Ali, ovi iznosi koji stoje u obrazloženjima, sada smo prešli na amandmane, to je sve prosek za prethodnu godinu. Ovo je sada ono što se isplaćuje.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Što nam ne dadoste za prošli mesec, nego za prethodnu godinu?)
Zato da bismo imali više meseci, da bismo taj koeficijent mogli da izračunamo. Moramo da primenimo neki duži vremenski period, a ne samo u jednom mesecu, jer bi se onda moglo dogoditi, a znate kakva je situacija u jednom mesecu kada nešto računate, uvek taj mesec može zbog nečega da bude izuzetan, pa da se onda ti odnosi ne odraze na onaj način, na koji bi oni, realno, u jednom dužem vremenskom periodu postojali.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega Stevan Ž. Gudurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, za dečiju zaštitu između dva svetska rata karakteristično je da se pretežno odnosila na zbrinjavanje siročadi, naročito ratne, zatim napuštene, siromašne i uboge dece i da je bila daleko iza socijalno-političke misli tog vremena.

Posle Drugog svetskog rata menjaju se društveni uslovi, odnosno stanje svesti karakteriše zanos idejama pravde, bratstva i jedinstva, vladavina radničke klase, pogoršanje uslova života za sve, ukidanje eksploatacije i entuzijazam mase, izražen opštom spremnošću za brzom obnovom i izgradnjom razrušene zemlje.

Poslednjih 10 godina dečiju zaštitu karakterišu teški uslovi života, embargo, ratno stanje koje obuhvata celokupnu SFRJ i bombardovanje SRJ od strane NATO pakta. Svedoci smo velikog mortaliteta dece i velikog steriliteta kod oba pola.

Specifičnost psihofizičkog statusa deteta je neosporna činjenica. Ona podrazumeva da se detinjstvo, posebno rano, razlikuje od ostalih životnih perioda čoveka. Razlike se manifestuju u postojanju biološkog deficita, podložnosti uticajima sredine, složene emocionalnosti, izražene čulnosti u posredovanju između njega i sveta, ranjivosti i naglašene egocentričnosti. To uslovljava da dete zavisi od starenja odraslih u dužem razvojnom periodu a, istovremeno, i da ono dostigne najviši nivo razvijenosti u ukupnom živom svetu.

Humanističko shvatanje prirode deteta i njegovog ukupnog razvoja ističe da je dete vredno samo po sebi, da u sebi nosi pozitivne razvojne potencijale i da je činilac sopstvenog razvoja, socijalizacije i vaspitanja i da je aktivno, interaktivno i kreativno biće. Porodica je najznačajnija za rast i razvoj deteta, kao i ostvarivanje primarne socijalizacije.

Smanjivanje veličine porodice ima dvostruke uzroke: s jedne strane, opadanje nataliteta i fertiliteta, što za posledicu ima manji broj dece u porodici, a sa druge strane ima sužavanje jezgra porodične grupe koju čine roditelji i njihova deca.

Sužavanje porodičnog domaćinstva i smanjivanje broja dece dovodi do koncentracije bitnih funkcija porodice oko dece i okretanja porodice ka detetu. Dečija zaštita je vid društvene zaštite dece, odnosno socijalne sigurnosti, kojom se na osnovu solidarnosti i uzajamnosti i razvojnih potreba dece obezbeđuju i ujednačavaju bitni materijalni uslovi za razvoj sve dece, kao i osnovna socijalna sigurnost dece.

Osnovna svrha dečije zaštite jeste obezbeđivanje osnovnih razvojnih mogućnosti za decu, naročito iz socijalno-materijalno ugroženih porodica, bez obzira da li njihovi roditelji rade ili ne.

Za vreme ovog NATO zlikovačkog rata mnogo dece je poubijano, mnogo dece je ostalo bez roditelja, mnogo dece je ostalo sa velikim životnim posledicama.

Ova vlada, a naročito predsednik Vlade, Zoran Đinđić, svojom saradnjom sa NATO zlikovcima bombarduje Srbiju, bombarduje obdaništa, škole i šalje osiromašeni uranijum preko eksplozivnih projektila u kojima piše: "Ja vas volim". Čovek koji najviše mrzi decu i potomke ove zemlje jeste baš ovaj čovek, koji bi trebalo da je u zatvoru sa svojim saučesnicima, Batićem i Mihailovićem. Sramota je, oni danas vladaju ovom zemljom.

Sistem društvene brige o deci uslovljen je društvenim prilikama, vladajućom ideologijom i politikom, kao i materijalnim mogućnostima društvene zajednice. Baš je tema. Kao deo institucionalnog okruženja, on ima direktan uticaj na kvalitet svakidašnjeg života dece i roditelja i može doprinositi olakšanju tereta roditelja, a time i realizaciju ciljeva populacione politike, koji su u osnovi transformacije i koji obuhvataju sledeće hipoteze:

1. U svom razvoju sistem društvene brige o deci menjao je sadržaje, oblike i organizaciju i prilagođavao se ciljevima populacione politike;

2. Sistem društene brige o deci utoliko više ispunjava svoju društvenu funkciju, ukoliko ima veći obuhvat dece, bolje zadovoljenje potrebe porodice i ukoliko su primanja na osnovu brige o deci stabilna itd;

(Predsednik: Vreme.)

3. Zbrinjavanje dece za korišćenje usluga predškolskih ustanova (jaslica i obdaniša).

Na kraju bih rekao, važna je napomena znači da mlad čovek ima svoje zaposlenje, rešava stambeni problem, ulazi u bračnu zajednicu, znači u pravu ljubav, rađanje, a zatim obaveza društva, ispunjenje društvene zajednice prema roditeljima (dečiji dodatak i razni vidovi pomoći). Drugo, oslobađanje poreza na obuću, odeću, školski pribor itd. obezbeđenje studentskog smeštaja i stipendija, i dalje se proces vrti u krug.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pričamo danas o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci. Jasno je da se to uglavnom usklađuje sa principom bruto zarade, ali već smo se oko nekoliko zakonskih projekata ovde nadmudrivali i dokazivali, oko toga bruto i neto, šta je veće, šta nije, počev od otpremnine za tehnološki višak i kroz neke druge zakonske projekte, i pokazalo se isto tako da je 30%, pa smanjiš na 9% jednako onome što su dobijali pre.
Mislim da to ne stoji, pogotovu ako uzmemo u obzir još jedan aspekt, a to je da od te oktobarske revolucije do danas odnos cena i odnos plata ide na vašu štetu, i možete da odete u dućan i na pijacu i da vidite da je to tako. To nisu prazne priče. To je, nažalost, život.
Jasno je da je pitanje dece mnogo kompleksnije od pominjanja samo materinskog dodatka, pričanja o nadoknadi za novorođenčetovu opremu i dečiji dodatak i nadam se da ćemo zaista, konačno, na nekom od narednih zasedanja dobiti i neki reformski zakon, puno obećavan. Pa, na kraju krajeva, bar u ovoj oblasti koja će te probleme puno kompleksnije rešiti, makar da, pošteno govoreći, u vremenu u kome mi živimo neće biti da samo taj materijalni momenat rađa manje dece, jer su ljudi živeli i u nekom vremenu lošijem od ovog, lošije od nas, pa su ih imali više.
Našaliću se, nadam se da kolega neće zameriti, ako je obećao unučadima po 100 dinara možda je loš deda. Bez obzira, za 100 dinara je loš deda u kojoj god stranci bio (odgovor na komentar koji se ne čuje.).
Samo još jednu stvar da kažem. Mi smo ovde na ovim zasedanjima, razmatrajući ove pakete poreskih zakona, čuli otprilike ovako - da se sada proširio krug onih koji se oporezuju, pa čak i da prihvatimo nešto što ne stoji, a to je da oni koji su do sada, bilo kao firme ili kao pojedinci, izmirivali svoje poreske obaveze na vreme, da će oni biti manje oporezovani nego neki koji nisu plaćali, i da će to sve zajedno u masi doneti više para. Onda čudi da ni u jednom od ovih zakonskih projekata nismo videli da će neko ostvariti neka veća prava nego pre. U vremenu kada su svi bili ugnjetavani, kada im se od rođenja stajalo na pupak, pa nisu mogli da žive kao ostali svet, iako je veliko pitanje odakle im sve to što imaju kad nisu od malih nogu mogli da žive kao svet, i što se bar na ovom pitanju dece onda nije odstupilo od tog pravila da je, kako vi kažete, to jednako kao pre.
Mi u opoziciji kažemo da je manje nego pre. Što se bar u ovom slučaju nije napravilo, pa da ste i s pravom bar u ovoj oblasti dali i više nego što je pre. Jer, kažem, ako se ta poreska osnova raširila, ne samo na ovom delu, nego ukupno na ono što pričamo ovde već nedeljama, onda je imalo smisla bar u jednom segmentu, a mislim da su deca prvi segment, koji treba da doživi neko poboljšanje, onda je svakako imalo smisla da ovde danas pričamo o realno boljoj poziciji nego što je ovim zakonom predviđena. Hvala.

Reč ima ministar, gospođa Matković.

Znači, ako se prava po zakonu nisu promenila, a ako se do sada nije isplaćivalo sve ono što su bila prava po zakonu, iako ne ulazim u razloge zašto, ali je činjenica da se nije isplaćivalo, onda će u ovom budžetu, kao što sam već rekla, za sada biti isplaćivano to na vreme. Nadam se da ćemo to tako uspeti.
Ja sam takav čovek, nikad ne kažem - čvrsto, dok to ne bude prošlost. Znači u tom slučaju, ako prava ostanu ista, pošto se u stvari do sada nisu isplaćivala, a sada se isplaćuju, onda je to mnogo više nego što je bilo. Koliko znam, u prethodnoj godini je bilo negde oko dve milijarde, a sada je predviđeno, ukoliko se sva prava redovno isplaćuju, da to više bude od 10 godina.
Isplatili smo za sada sve obveznice koje dospevaju ove godine. To je oko 17 miliona maraka. Planiramo da isplatimo prema ovim porodicama, i nadam se da ću vas o tome sa zadovoljstvom obavestiti kada to bude realizovano, ali mislimo da ćemo u avgustu moći da idemo sa još jednom dodatnom isplatom, tako da kada sve to stavimo ove godine, što iz budžeta, što iz donacija, ove će porodice dobiti višestruko više nego što su dobijale prethodnih godina. Hvala.