DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.05.2001.

18. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, suština izmena i dopuna ovog zakona je da se menja osnovica, kao i kod većine izmena zakona koje smo imali prilike da vidimo, to je da se prelazi sa neto na bruto i čuli smo objašnjenja koja je dao resorni ministar, a to je da će nominalna vrednost biti ista, tako što će se na bruto umanjiti procenat, dodati manji procenat i ta nominalna vrednost biće ista.
Međutim, ima jedna nejasnoća, kada smo usvajali u ovoj skupštini budžet Republike Srbije, u ovoj stavci je izdvojeno pet puta više nominalno sredstava nego u prethodnom budžetu. Tada smo slušali objašnjenje, ako se dobro sećam, a na kraju krajeva, postoji zapisnik, postoje stenogrami da će, koliko su se prihodi u budžet povećali i koliko puta, toliko će se puta povećati visina za one korisnike ovih sredstava iz budžeta.
E, sad dolazimo u jednu situaciju da za jedno kratko vreme vidimo da neko ne govori istinu. Ne sumnjam da je ministar obrazložio izmene i dopune Zakona, ali radi se o nominalnoj vrednosti. Da ne govorimo o realnoj. Da li će realna vrednost biti ista kao u prethodnom periodu - to sad čovek ne može da proceni. Može na osnovu nekih parametara, troškova života, poskupljenja, svega onoga što je potrebno ovoj kategoriji izdržavanih lica, ali da vidimo nominalnu vrednost.
Ako je nominalna vrednost ostala ista, šta je sa onom pričom da će se ta vrednost povećati koliko su se povećala sredstva u budžetu. Ili se odstupilo od te priče ili je kroz ove izmene i dopune Zakona napravljen jedan okvir, kako to uvek biva, da se ne bi poslanici dosetili, pošto je to ranije bilo ustaljeno da jedan za drugim idu, u stvari posle budžeta, da u jednom određenom periodu kada je moguća zaboravnost, da idu izmene i dopune budžeta. Znači, tu se mora dati objašnjenje.
Ako je pet puta nominalno povećan, zašto prinadležnosti nisu pet puta veće. Procenat je umanjen, nominalna vrednost ista, a da li je realna, to ministar može da odgovori.
Drugo, izmena je u onom delu u kojem se kaže da se sa proseka privrede prelazi na prosek Republike. Prosek Republike je u principu veći nego prosek u privredi. To znači ide u prilog ovome, da se moglo ići na povećanje.
Treća stvar, što je najbitnije, po mišljenju SRS, a više puta smo juče čuli sa ove govornice od predstavnika DOS-a i predstavnika Vlade da je vas narod birao da menjate. Šta ste to suštinski promenili u ovom zakonu? Ništa. Ništa niste promenili, gospodo. Suštinska promena bi bila i promena koja bi naišla na odobrenje, ne samo svih poslanika u Skupštini nego i građana, da se i za četvrto dete izdvoje neka sredstva.
Zamislite primer koji je ovim izmenama i dopunama ovog zakona obuhvaćen. To je paket za novorođenče. Vrednost tog paketa ne može da pređe više od 80 maraka. Ne može. Tu je oprema za novorođenče i pribor za higijenu. Da uzmete najviše cene, ne može više od 70 maraka da košta. Zar je to veliki izdatak, veliko opterećenje za budžet, da izdvojite za četvrto dete i kažete - jeste, gospodo, e ovo su suštinske izmene i dopune za razliku od prethodne vlasti, koja je samo tretirala treće dete, mi smo uveli to da bude paket za četvrto dete.
Na kraju, gospodo, postavlja se realno pitanje ne samo kolika je iskrenost u ovome, nego koliko je realno projektovan i budžet i izmene i promene zakona. Jer, šta znači priča - mi smo realno planirali koliko možemo da izdržimo. Ta priča ne vredi sutra ako se prekine sa isplatom dodataka ili ako troškovi života enormno skoče.
Poravnanje ili kalkulisanje indeksacija troškova života, to je poznata priča. Znate, uzmite tri instituta, tri zvanične državne institucije i videćete da su im različiti indeksi porasta troškova života, a Vlada je u svim zakonskim projektima rekla da nema veze sa tim. Ona će da uzima podatke od zvaničnih institucija koje su ovlašćene od države. Tako, nije to baš pouzdano da se oslanjamo na one indekse koje će nam dati instituti, za koje vi kažete da su nadležni da daju ili prosečna primanja ili porast troškova života.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima ministar, gospođa Matković.

Gordana Matković

Mislim da se zna ko je nadležan. Prema tome, ako mu ne verujemo za plate, ne možemo mu verovati ni za indeks troškova života. Znači, ili verujemo ili ne verujemo u podatke.
Podsetila bih vas samo da su u prethodnom zakonu ta prava o kojima govorite za četvrto i svako naredno dete već postojala. Jer, kaže se ovako - trećim detetom iz porodice sa troje dece, u skladu sa ovim zakonom, smatra se treće i svako naredno dete u porodici iz opština sa negativnom stopom prirodnog priraštaja.
Nažalost, pošto se sada ništa ne uplaćuje za Kosovo, to je 97% opština u centralnoj Srbiji i Vojvodini, tako da to pravo, koje vi zagovarate, već postoji. To su takođe formulacije koje inače već postoje i koje mi već isplaćujemo onako kako je po zakonu.
Što se tiče tog čuvenog povećanja, prava se ne povećavaju ali se povećava ono što se isplaćuje zbog toga što do sada nije isplaćivano. Ako znamo da prethodne godine, nisam pouzdano sigurna da li su isplaćena tri dečija dodatka, ali proveriću pa ću vam sutra reći, cele prošle godine isplaćena samo tri dečija dodatka, a mi sada isplatimo 12 dečijih dodataka po istom zakonu i istim pravilima, da ne govorim šta su donacije. Sada govorim samo o budžetu. Znači, onda je sigurno da će ono što su davanja biti veće ove godine nego prethodne. Ako su prava nepromenjena.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Kada odgovorim na dobacivanje,  onda svaka od vas kaže nisam, a čuo se ženski glas. Dobro.
Za ovom govornicom je izgovoren niz netačnosti na koje bi trebalo ukazati u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci. Najpre jedna činjenica koja je nepobitna, a to je da DOS-ovska vlada Republike Srbije, znači Vlada Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Jozefa Kase, Vuka Obradovića, gospođe Matković nije nasledila dug po osnovu materinskih dodataka, dodataka na decu i svih drugih prava koja se ostvaruju po osnovu Zakona o društvenoj brizi o deci.
U 2000. godini namirena su sva prava zaključno sa novembrom, koliko znam, a dozvoljavam da me samo argumentima razuverite. Naime, Zakon je stupio na snagu u julu mesecu, a u junu mesecu je stupio na snagu Zakon o izdavanju dugoročnih obveznica Republike Srbije, koji je dva puta godišnje, u dve polugodišnje rate, četiri godine, predvideo da se namire zaostali dečiji dodaci. Mislim da ih je bilo 27 tog časa kada je Zakon stupio na snagu, da se namire materinski dodaci, oprema za novorođenčad itd.
Po tom osnovu samo je do kraja prošle godine realizovano redovnim putem nešto oko 500 miliona dinara i vanrednom donacijom Vlade Norveške oko 492 miliona. O tome govori završni račun budžeta za 2000. godinu. U naknadama za vreme porodiljskog odsustva postignuta je potpuna ažurnost i Vlada koja je izabrana u januaru mesecu ove godine nije nasledila dug po osnovu porodiljskog odsustva, nije nasledila dug po osnovu prava na materinski dodatak, nije nasledila dug po osnovu prava za pomoć za opremu novorođenčeta, nije nasledila dug po osnovu dodatka na decu, naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi itd.
Naravno, bilo bi dobro da je to išlo mesec za mesec, bilo bi dobro da zemlja nije bila pod sankcijama, bilo bi dobro da je bilo para za sve, pa, ubeđen sam, da bi i dosadašnje vlade Republike Srbije najpre skinule sa sebe teret hipoteke, da ne brinu dovoljno o deci, pa bi najpre namirile sva prava koja sleduju porodicama i deci iz Zakona o društvenoj brizi o deci.
Nije moglo, nije išlo, a nije više moglo ni da se trpi to da nas neko stalno proziva kako ne brinemo o deci, kako ne mislimo, i onda je uz angažovanje privrede, uz angažovanje i budžeta, koji se odrekao svojih prihoda po osnovu poreza, na taj način što bi se obveznicama, za koje je izdata roba, preduzeća razduživala za obaveze kod države, država je konačno uspela da jedan veliki dug na neki način, na jedan kompletan način, stavi ad akta.
E, tu sada postoji jedan problem kod direktora nekih preduzeća u Srbiji koja, po nalogu svog partijskog vrha, nisu izdavali robu za obveznice, iako su na to bili obavezani, ali to je išlo po onome "da komšiji crkne krava", dakle da zakon koji se vezivao za Vojislava Šešelja ne pokaže pozitivne rezultate, pa makar zbog toga jednog dana pala i Vlada. Ali, kada sada govorimo, danas, post festum, posle svega što se desilo, ti dugovi su namireni.
Želim Vladi Republike Srbije da može da namiruje svakog meseca dugove po ovom osnovu, mislim da su najvažniji, ali me interesuje, ako je dug od tri milijarde i dvesta (pogledaću da li je cifra baš tolika), ako je taj dug namiren, a bilo je i 27 mesečnih dugovanja, otkuda potreba za 10 milijardi dinara u budžetu ove godine, za 12 isplata, ukoliko nominalna vrednost ostaje ista? To je jedan veliki problem, izaziva veliku sumnju, zato što se planira zaista mnogo sredstava, a ne treba toliko u budžetu. I naravno, da odgovorim na jednu netačnost, koju je izgovorio jedan od prethodnika - Ministarstvo za brigu o porodici nije nenamenski trošilo sredstva, posebno ne tako da neko izađe za ovu govornicu i da kaže: umesto da isplaćujete dečije dodatke, Ministarstvo za brigu o porodici je trošilo sredstva na drugi način, i time se izazove revolt kod građana, revolt koji nije dokazan ciframa i ne može da se dokaže ciframa, zato što je, izuzev striktno određenih namena i izuzev plata, mislim samo još jedan promil sredstava koje je potrošilo Ministarstvo za brigu o porodici, otišao na ostale troškove, da ih tako nazovem.
Završni račun budžeta pominje iznos novembarske isplate dečijih dodataka od 400 i nešto dinara, o čemu je ovde govorila i ministar Matković.
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
Evo završavam, izvinjavam se. Mislim da ne vršim opstrukciju Skupštine time što ću jedan minut govoriti duže nego što ste predvideli. Zaista me niste ubedili da je vaš proračun neto i bruto zarada, i učešće dečijeg dodatka, recimo 20% za prvo dete, ili onaj procenat koji ste vi predvideli, da je tačan i da će dati povećane iznose koje će dobijati porodice u Srbiji. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč ministar, gospođa Matković.

Gordana Matković

Znači, ne govorimo o povećanju, govorimo o tome dosta. Kad je reč o planu, mi smo inače planirali da će se  broj porodica koje se prijavljuju za dečije dodatke povećavati po tom osnovu što, pošto ranije nije bilo isplata, onda nije postojala do kraja velika motivacija, možda ni za prijavljivanje, pošto vi znate da je prijavljivanje jednom godišnje, tako da, naravno, u tom periodu od godinu dana, moguće su promene, tako da je deo povećanja u planu predviđen i za to. Imaćemo relativno brzo priliku da vidimo, pošto je sada u toku to prijavljivanje, koje ide jednom godišnje.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je još jedan zakon koji je u vezi sa poreskim sistemom, u stvari reformom poreskog sistema, i izgleda, posle smrti, u ovoj zemlji još su porezi sigurni, sve ostalo je postalo nesigurno.
Ovo je još jedan parcijalni zakon od šest članova, ovaj doduše ima šest, prošli su imali po dva člana, što pokazuje da nikakve reforme tu nema, a obrazloženje je da nije bilo dosta vremena. U septembru mesecu smo imali priču da su svi reformski zakoni pripremljeni, da su sve pare obezbeđene, da šest milijardi stoji i samo treba da se sedne u autobus, da se uzme volan, i gas, "vozi Miško" u svetlu budućnost.
A sada se ispostavilo da nema dosta vremena i da od oktobra do danas, tu je negde oko 100 dana, DOS-ovoj vlasti dan traje 70 sati. Vi se ponašate kao ove žene koje, što su starije, one sve manje godina imaju, tako i vi, što ste više na vlasti, sve manje dana vladate, kao da je na vlasti od oktobra bio Berluskoni a ne DOS.
Međutim, gospođa ministar ima jednu nezahvalnu situaciju, da mora ovde da obrazlaže i pravda jedan zakon, koji je matematički, koji u suštini nema blage veze sa stvarnim Zakonom o brizi o deci, niti unosi bilo šta novo. Sve se nešto menja, a imam utisak, što više menjate, sve više je isto. Znači, treba sada pravdati nešto, pa računati, preračunavaćemo, ne po neto zaradama, nego po zaradama, pa ćemo množiti, uzećemo za prosek 2000. godinu, nećemo 2001. Tu ćemo neke matematike raditi i dobićemo neke procente.
Hajde da pođemo od pretpostavke i da dobijemo te procente i da kažemo da smo zadržali prava, kao što su bila. E, nismo zadržali prava, prava su smanjena, ako ništa drugo, po dve osnove - po prvoj osnovi što je devalvirala marka, bar 20% ste devalvirali marku, to je jedna situacija, koja sigurno smanjuje prava, i drugo, što je prvi put u ovoj zemlji uveden porez, praktično, na decu, na cucle, na pelene, na knjige, na ono što je deci najvažnije i što deca koriste.
Znači, uvesti porez na to i reći da smo zadržali prava ista, nije, blago rečeno, korektno. Bar je trebalo tih 20%, kojim smo sada poreski smanjili mogućnost roditelju da za te pare kupi ono što je kupovao, bar tih 20% smo morali ubaciti u te procente, i onda reći pošteno - zadržali smo sva prava. Ili reći - devalvacija marke je bila 20%, pa i to ugraditi, i onda krenuti od neke osnove, i stvarno zadržati suštinski sva prava.
Ne sumnjam da se gospođa ministar trudi, i osećam to i vidim da se trudi, da obezbedi sva ta prava, pa smo organizovali i onaj maraton, i to je trčano za decu, deca su na neki način u tom pogledu dobila na važnosti i na pokazivanju države da želi da bude humana, da se trudi za one koji su stvarno najčestitiji i najvredniji u ovom društvu, pokušavamo svi da uložimo i onaj poslednji dinar, i sigurno nema te krize gde bi pre trebalo odvajati od davanja za decu.
Ali, ubedili biste me u to kada biste rekli - nismo smeli uvesti te poreze, ništa sa tim porezima na dečiju obuću, odeću, na te stvari za decu, neće državi puno doneti, ali ćemo im puno uzeti. Pa kada smo im već na taj način uzeli, mogli smo sada, evo, da budemo toliko humani, pa u proračunavanju tih procenata da to ugradimo, i onda stvarno da im sačuvamo sva prava.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Ako ne, zaključujem načelni pretres i stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci, u načelu.

Za 119, protiv 57, uzdržan jedan, nije glasalo 7, ukupno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Božidar Vučurović i Srboljub Živanović.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosioci amandmana žele reč? (Da.) Izvolite.