Ako ne može  replika, neka bude treće javljanje. Budžet 2000. godine iznosio  je 32 milijardi dinara i pored toga u 2000. godini  van budžeta, ali namenski definisana, prema zakonima koji su doneti u ovoj skupštini, trošeno je 19 milijardi za obnovu i rekonstrukciju zemlje, za postradale od poplava, za postradale od zemljotresa itd.
U ovoj godini, draga moja gospodo, vi ste u Skupštini usvojili budžet od, tvrdim sada kada su usvojeni amandmani, od 137 milijardi dinara. Uvećali ste višestruko opterećenje privrede i građana. Usvajajući taj budžet vi ste u razdelu 6. - Ministarstvo finansija i ekonomije, predvideli socijalni fond za jednokratnu pomoć od tri milijarde dinara.
Moje ministarstvo za nauku i tehnologiju za celu godinu je raspolagalo sa 770 miliona dinara. Imalo je usvojen budžet, imalo je finansijski plan ministarstva, a sada ovde kod ministra Đelića ste predvideli tri milijarde dinara, nazvali ste socijalni fond za jednokratnu pomoć. Ne postoji zakon po kojem će ta sredstva da se troše, ne postoje prioriteti koje je ova skupština usvojila, ne postoje kriterijumi. Sve je ostavljeno ministru Đeliću ili Vladi Srbije da mimo ove skupštine odluče o potrošnji te tri milijarde dinara. Podsećam, kompletno Ministarstvo za nauku i tehnologiju 2000. godine imalo je svega 770 miliona dinara na raspolaganju. Prošao je budžet, zakon po kojem se radio prošao je Skupštinu, sve je prolazilo Skupštinu, četiri puta manja sredstva.
FONAS je koštao negde oko 570 hiljada. Dokumentaciju ću ovde da izvadim kada bude vreme. Da je sreće da vi, draga gospodo iz Demokratske stranke, podržavate aktivnosti borbe protiv narkomanije, alkoholizma i sekti, a ne da vaš predsednik iz gradske Vlade Jehovinim svedocima izdaje ledenu dvoranu, istera decu, umesto da se zdravo psihofizički razvijaju, Jehovini svedoci tamo drže kongres da bi neko uzeo pare, ali o tome ću isto za ovom govornicom.
Dalje, Ministarstvo rudarstva i energetike, izvinjavam se gospodinu Jovanoviću, razdeo 10. Pozicija 60, 911-190- subvencije u privredi s četiri milijarde dinara, znači ministar za rudarstvo i energetiku je dobio pravo da troši pod pojmom subvencije u privredi četiri milijarde dinara. To je šest puta više nego Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Nema zakona usvojenog u Skupštini, razmatranog i usvojenog u Skupštini na bazi kojeg treba da se troše te pare. Sve je prepušteno volji ministra i eventualne Vlade Republike Srbije. Da li će "Filip Kljajić" iz Kragujevca ili će IMT iz Beograda ili će "Vital", ne znam odakle dobiti pare. Ko će te pare da troši, te četiri milijarde? Ko će dobijati te pare? Nije Skupština Republike Srbije razmatrala ni crno ispod nokta o tome.
Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija - Pozicija 63, 911-190 piše samo - programi u saobraćaju, 7 milijardi dinara. Gde će otići tih 7 milijardi dinara? Na bazi kog zakonskog projekta će se trošiti 10 puta više para nego što se trošilo u Ministarstvu za nauku i tehnologiju? Ko je doneo taj zakon? Nema ga. Ko troši pare? Ministar, eventualno neko iz Vlade Republike Srbije. Tu je kraj, o tome govorim, a inkvizitorsko-žbirovska ekipa, o njoj ćemo kasnije.

Gospodin Ivković i gospodin Jovanović se slatko ovde ispričaše o budžetu, koji uopšte nije na dnevnom redu. Gledam gospođu ministarku, ona traži u svom predlogu zakona ovo o čemu ste vi pričali, a ne može nigde da nađe.
Izvolite. Sada ako mi kažete da se priča van dnevnog reda stvarno ću da se iznenadim.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, naravno, gospodine predsedniče, da se nećete iznenaditi,  ali mislim da je trebalo da reagujete i pre ovog poslednjeg istupanja gospodina Ivkovića, jer je ozbiljno povređen član 98. Poslovnika o radu ove Skupštine.        
Meni je žao što gospodin Ivković ima grižu savesti ili mu je neprijatno zbog svega ovoga što se dešava u njegovom bivšem ministarstvu, ali pretpostavljam da, kako on to već kaže, da će imati prilike da za ono što je radio kao ministar u prethodnoj Vladi odgovara pred nadležnim organima, a ne da posle mesec i nešto dana od usvajanja budžeta ovde analiziramo ponovo taj budžet. Ako nije imao vremena da ga tada prouči i pročita, onda stvarno ne mora sve nas da prisiljava da to ponovo slušamo.
Sada želim da kažem sledeće, povodom, pošto se po pet puta govori o tri i po, tri, dva, tri, četiri, puta uvećanom budžetu. Jeste, gospodine Ivkoviću, veći je budžet nego prošle godine, ali isto tako stalno zaboravljate da kažete da su sva sredstva koja su bila na raznim naplatnim računima ovog puta na jednom mestu. Jeste da smo imali sankcije, da smo imali bombardovanje, ali i pre sankcija i bombardovanja bilo je zakašnjenja u isplatama penzija i dečijih dodataka i svih drugih dugovanja.
Ono što je potrebno, to je i očigledno, je strategija da se za ovom govornicom u više navrata nešto ponovi što nije tačno da bi i kada se nešto u više navrata ponovi, zaista dobilo privid istine. U tom smislu mislim da i ako se jednom prekrši Poslovnik i odstupi od teme, što sam i delimično sada učinila, sledeći put zaista mora da se sankcioniše.

Da li ima još neko ko će mi kršenjem Poslovnika ukazati na kršenje Poslovnika? Nema.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan od zakona koji je predložila tzv. ekspertska vlada, a u suštini je jedan restriktivan zakon, a restriktivnost je utoliko veća što se odnosi na socijalne kategorije i to socijalne kategorije materijalnog dodatka, opreme za novorođenčad i dečijeg dodatka, tamo gde nikako ne bi smelo biti restriktivnosti, a ovim zakonom se uvodi restriktivnost i može se objasniti i obrazložiti na više načina.
Ministar u svom izlaganju stalno ističe da prava ostaju ista, neće se umanjiti prava, ovaj zakon postojeća prava ne menja itd. To više puta, a sada ću pokušati da objasnim zašto je ministar imao dvostruke aršine u pisanju predloženog zakona, gde jedna prava umanjuje, a to su ona prava gde treba država da odreši kesu, a s druge strane ta prava povećava u svojstvu onih koji mogu da koriste ta prava. Ako izanaliziramo ovaj predloženi zakon, razlog za donošenje zakona, izmena zakona je tzv. bruto zarada. Međutim, analizom lako se da uporediti šta je sve ministar hteo da kaže i kako je u ovom slučaju hteo da zaštiti državu, a ne građane, tj. korisnike, one koji treba po ovom zakonu da primaju određena sredstva.
U starom rešenju ovog zakona jasno i lepo se vidi da u članu 19. prava na materinski dodatak ima svaka majka i taj materinski dodatak iznosi 30% od mesečne neto zarade, a novim predlogom je to smanjeno i sada je 9% zarade. Dalje, u članu 20a pravo na pomoć za novorođenče ima svaka majka za prvo troje dece u porodici i onda u sledećem stavu - pomoć iz stava ovog člana isplaćuje se jednokratno i iznosi jednu prosečnu neto zaradu po starom rešenju zakona, a po novom 30% od zarade.
Sve bi to bilo lepo da već u sledećem članu pravo na dodatak za decu ne stoji sasvim drugačije rešenje, a to je da onih koji ima pravo da koristi biće jako manje zato što ovde onaj iznos od 50% prosečne neto zarade ostaje, samo se briše ono neto. Znači, ovim se na dvostruki način rešava, tako da će broj onih koji su do sada uživali prava na korišćenje onih socijalnih kategorija u narednom periodu biti drastično smanjen.
Pitanje je samo da li će to smanjenje doći usled toga da ono obezbedi stvarno dovoljno sredstava, kako bi ova prava bila umanjena. Ono što je karakteristično za svo ovo vreme od usvajanja budžeta do donošenja ovih zakona, kada se radi o prihodovnoj strani i zakonom koji treba da reši prihodovnu stranu budžeta ta rešenja su takva da su restriktivna, tako što više opterećuju građane naše države. Međutim, kada su na dnevnom redu zakoni koji treba da rešavaju problematiku u rashodu ove strane budžeta, onda se dešava da se tu ne ponaša onako kako se ponašala kada je bila u principu prihodovna strana.
Očekivao sam da će sa većim zahvatanjima, sa većom prihodovnom stranom, ako ništa drugo, ako su svi zakinuti od radnika do poslodavca, bar ova socijalna kategorija biti zaštićena, a ovim se u stvari i njima zakidaju sredstva. Kako smo pročitali danas u štampi, za april su već isplaćeni ti dodaci, oni iznose, kako je izjavio neki zamenik ministra, 645, pa 806, pa 967 dinara za treće dete. Ovde ministar izvlači sasvim druge podatke, tako da se svo vreme rada skupštinskog parlamenta, prepucavamo, ko je u pravu, a ko nije u pravu, a ono što je činjenica, evo, završavam, tada će mnogo manje sredstava biti za korisnike kojima se određuju po ovom zakonskom projektu.
Još jedan podatak, to je da smo prethodnim zakonima oporezovali sve ono što je neophodno za razvoj dece, znači, od pelena, preko hrane, odeće, obuće, školskog pribora i to je bio još jedan dodatni razlog da ovaj zakon, ne samo nominalno ostane isti, a u stvari je i manji, nego da se ta kategorija, da se ove cifre povećaju, kako bi ovi iznosi bili veći i omogućili bar tim kategorijama jedan boljitak od ove nove vlade.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da počnem od člana 2. ovog zakona, u kome se procenat 30% zamenjuje procentom od 9%, a reči "neto zarade po zaposlenom u privredi Republike", rečima "zarade po zaposlenom u Republici". Tu možemo da se složimo da je zarada po zaposlenom u Republici veća od zarade u privredi Republike, jer je u vanprivrednim delatnostima taj prosek veći, ne mnogo i ne znatno, ali je ipak veći. Međutim, 9% zarade po zaposlenom u Republici ne može biti veće od 30% neto zarade po zaposlenom u privredi Republike i to smo već nekoliko puta izračunali. Nije nešto značajno ni manje, ali je ipak manje. I nije ni bitno što je to manje, bitno je što predstavnik vladajuće koalicije kaže da ova vlada, u ovom momentu, može toliko i ne može više.
Bitno je što kaže da neće da laže narod. To je ono što pozdravljam. Međutim, taj narod je slagan malo ranije, taj narod je slagan u predizbornoj kampanji, kada je po rečima predstavnika sadašnje vladajuće koalicije, kada su pronađeni izvori, ne nafte, nego izvori meda, pa se ispostavilo oporezovanog, i mleka, takođe oporezovanog. Jasno mi je da gospođa ministar ovde brani jedan zakonski projekat koji se ne tiče društvene brige o deci direktno. Ona proba da odbrani nakaradno doneti budžet, a to se ne može odbraniti. Da sam, kojim slučajem, u prošloj vladi bio zadužen za vaš resor, podneo bih ostavku istog momenta, kada bi me naterali da stavim svoj potpis na poreske zakone koji oporezuju sve ono što deca treba da koriste, pa čak i pelene. Od tog momenta, zasigurno, ne bih bio ministar koji bi brinuo, između ostalog, i o deci.
Porezi i doprinosi su, znači, uvedeni na taj način da sve što se tiče deteta sada košta 20% više. Ako uzmemo da su nominalno, iznosi, recimo jednaki, realno su oni znatno manji. Biće još manji, jer se sprema postepena korekcija marke, da ne govorim o postepenoj korekciji dinara, već govorim o postepenoj korekciji marke, jer je očigledno da iako je dinar platežno sredstvo, u ovoj državi, mi korigujemo marku. Uostalom i to je razumljivo. Ako je dinar vezan za marku, a marka je devalvirala u odnosu na dolar, onda je i to razumljivo. Mi smo jedina država u svetu koja je uspela da devalvira marku.
Za iznos od 800 dinara, recimo da je 800 dinara, da ne ulazimo sada u neke sitnije brojke, pre tri, ili četiri, ili šest meseci, moglo je da se kupi znatno više stvari nego što može danas da se kupi. Danas, za 800 dinara ne može ništa da se kupi. Izgleda mi da je Vlada konsultovala bazu koju je konsultovao gospodin Budimović, ali da se sa tom bazom nešto baš i nije naročito, pogodila. Kada bi mene moj unuk pitao, u stvari kada bih pitao svoga unuka da li bi više voleo da mu sada dam 100 dinara ili da mu kroz dve godine dam 200 dinara, on bi rekao - voleo bih da mi umre deda. Takav deda koji će da mi da 100 dinara, takav mi i ne treba.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština izmena i dopuna ovog zakona je da se menja osnovica, kao i kod većine izmena zakona koje smo imali prilike da vidimo, to je da se prelazi sa neto na bruto i čuli smo objašnjenja koja je dao resorni ministar, a to je da će nominalna vrednost biti ista, tako što će se na bruto umanjiti procenat, dodati manji procenat i ta nominalna vrednost biće ista.
Međutim, ima jedna nejasnoća, kada smo usvajali u ovoj skupštini budžet Republike Srbije, u ovoj stavci je izdvojeno pet puta više nominalno sredstava nego u prethodnom budžetu. Tada smo slušali objašnjenje, ako se dobro sećam, a na kraju krajeva, postoji zapisnik, postoje stenogrami da će, koliko su se prihodi u budžet povećali i koliko puta, toliko će se puta povećati visina za one korisnike ovih sredstava iz budžeta.
E, sad dolazimo u jednu situaciju da za jedno kratko vreme vidimo da neko ne govori istinu. Ne sumnjam da je ministar obrazložio izmene i dopune Zakona, ali radi se o nominalnoj vrednosti. Da ne govorimo o realnoj. Da li će realna vrednost biti ista kao u prethodnom periodu - to sad čovek ne može da proceni. Može na osnovu nekih parametara, troškova života, poskupljenja, svega onoga što je potrebno ovoj kategoriji izdržavanih lica, ali da vidimo nominalnu vrednost.
Ako je nominalna vrednost ostala ista, šta je sa onom pričom da će se ta vrednost povećati koliko su se povećala sredstva u budžetu. Ili se odstupilo od te priče ili je kroz ove izmene i dopune Zakona napravljen jedan okvir, kako to uvek biva, da se ne bi poslanici dosetili, pošto je to ranije bilo ustaljeno da jedan za drugim idu, u stvari posle budžeta, da u jednom određenom periodu kada je moguća zaboravnost, da idu izmene i dopune budžeta. Znači, tu se mora dati objašnjenje.
Ako je pet puta nominalno povećan, zašto prinadležnosti nisu pet puta veće. Procenat je umanjen, nominalna vrednost ista, a da li je realna, to ministar može da odgovori.
Drugo, izmena je u onom delu u kojem se kaže da se sa proseka privrede prelazi na prosek Republike. Prosek Republike je u principu veći nego prosek u privredi. To znači ide u prilog ovome, da se moglo ići na povećanje.
Treća stvar, što je najbitnije, po mišljenju SRS, a više puta smo juče čuli sa ove govornice od predstavnika DOS-a i predstavnika Vlade da je vas narod birao da menjate. Šta ste to suštinski promenili u ovom zakonu? Ništa. Ništa niste promenili, gospodo. Suštinska promena bi bila i promena koja bi naišla na odobrenje, ne samo svih poslanika u Skupštini nego i građana, da se i za četvrto dete izdvoje neka sredstva.
Zamislite primer koji je ovim izmenama i dopunama ovog zakona obuhvaćen. To je paket za novorođenče. Vrednost tog paketa ne može da pređe više od 80 maraka. Ne može. Tu je oprema za novorođenče i pribor za higijenu. Da uzmete najviše cene, ne može više od 70 maraka da košta. Zar je to veliki izdatak, veliko opterećenje za budžet, da izdvojite za četvrto dete i kažete - jeste, gospodo, e ovo su suštinske izmene i dopune za razliku od prethodne vlasti, koja je samo tretirala treće dete, mi smo uveli to da bude paket za četvrto dete.
Na kraju, gospodo, postavlja se realno pitanje ne samo kolika je iskrenost u ovome, nego koliko je realno projektovan i budžet i izmene i promene zakona. Jer, šta znači priča - mi smo realno planirali koliko možemo da izdržimo. Ta priča ne vredi sutra ako se prekine sa isplatom dodataka ili ako troškovi života enormno skoče.
Poravnanje ili kalkulisanje indeksacija troškova života, to je poznata priča. Znate, uzmite tri instituta, tri zvanične državne institucije i videćete da su im različiti indeksi porasta troškova života, a Vlada je u svim zakonskim projektima rekla da nema veze sa tim. Ona će da uzima podatke od zvaničnih institucija koje su ovlašćene od države. Tako, nije to baš pouzdano da se oslanjamo na one indekse koje će nam dati instituti, za koje vi kažete da su nadležni da daju ili prosečna primanja ili porast troškova života.

Reč ima ministar, gospođa Matković.