Ima reč ministar, gospođa Matković.

Vi ste, gospodine Nikoliću, potpuno u pravu. To je nešto o čemu sam više puta u javnosti govorila, mislim da su to prenosili i mediji. Znači, u dosadašnjem rešenju postoji taj problem koji se ne odnosi samo na ovo pravo, koje na različit način štiti porodice, u zavisnosti od toga gde one žive, i to je svakako jedna od stvari koje ćemo mi menjati.

Međutim, zašto se sada ne menja - pa evo, kazaću vam zašto: zbog toga što mi imamo nešto što smo proračunali pre, onda kada smo morali da preračunamo, kada se donosio budžet, kada smo proračunali šta su naše budžetske obaveze prema našim korisnicima. Da biste budžetske obaveze povećali prema jednim korisnicima, vi morate da ih smanjite prema drugima. Mislim da je to potpuno i do kraja jasno.

Mi ne želimo da ulazimo u obaveze, ako ne znamo da li te obaveze možemo da ispoštujemo. Da bismo znali koje obaveze, odnosno šta je ono što mora da se smanji, da bi nešto moglo da se poveća, mi moramo da posmatramo sistem u celini, i nadam se da se tu slažete. Jer, mi imamo jako veliki broj prava, koja se finansiraju iz socijalne zaštite. To nije samo ovo pravo na materijalno obezbeđenje porodice. Ono je najočiglednije. Kad vas neko pita - ko je zaštićen, vi najpre govorite o onima koji su socijalni slučajevi.

Mi imamo pravo na tuđu negu i pomoć, mi imamo hraniteljske porodice, gde se nalazi 2.000 dece bez socijalnog staranja, mi imamo 65 institucija, gde su deca bez roditeljskog staranja, gde su domovi za stare i domovi za mentalno retardirana lica.

Mi imamo centre za socijalni rad po celoj Srbiji, koji rade sa porodicama koje imaju problema u funkcionisanju, prilikom razvoda, sa decom koja imaju mentalnih problema. Postoji veliki pritisak. Juče smo govorili, ja sam sa jednim poslanikom razgovarala o tome da postoji potreba da se i hendikepirana deca dodatno zaštite, ako žive u porodici, pogotovu ako nam je vizija, a mislim da je to za sve nas važno, da nam bude što manje dece u institucijama, da se deca zadrže u porodici.

Kad je reč o hendikepiranoj deci, to nije samo pitanje materijalnog davanja, ali je pitanje i materijalnog davanja. Postoji veliki broj sada dodatnih prava i dodatnih potreba, koje bismo mogli štititi, ali da vidimo koja su sada ta prava. Juče sam sa jednim poslanikom o tome razgovarala i rekla sam - nama je veliki problem, mi sada pokušavamo to da procenimo, koliki je broj dece sa hendikepom. Znate, takvi se podaci u Srbiji ne znaju.

I dajte onda da vidimo, u okviru jednog koncepta, šta su nam prioriteti i da li su to deca sa hendikepom, da li je to, ako mi hoćemo da izmeštamo decu iz institucija u hraniteljske porodice, a institucije moramo da održavamo na ovom postojećem nivou, jer ih ne možemo sve odjednom ukinuti, znači, tu imamo te tzv. tranzicione troškove, koji znače prelaz iz jednog sistema u drugi.

Da li nam je to važnije, da deca koja su smeštena u institucijama, budu ipak smeštena u porodicama? Postoji mnogo otvorenih pitanja. Slažem se da je ovo jedno od pitanja koja su takođe važna i koja su negde u sistemu onoga o čemu mi razmišljamo. Sigurno je da treba ići u pravcu centralizacije. Ali, dok ne sagledamo sva ova pitanja, mislim, kao ozbiljni ljudi, mi nismo u stanju da kažemo sada kome treba dati prednost, ako nemamo podatke o tome koliko ima dece koja su hendikepirana, a nalaze se u porodicama, kojima treba neka dodatna zaštita. Mislim da takva deca zaslužuju zaštitu.

Znači, to je jedna mogućnost. Druga mogućnost je upotreba centralizovanog kriterijuma, koji nam je takođe važan. Treća mogućnost je - da li porodicama koje imaju, uopšte imaju decu, da li sada davati više nešto samohranim majkama?

To je čitav jedan sistem koji mi sada, ako poremetimo samo u pojedinim delovima, mi ćemo onda doći u veoma ozbiljnu situaciju. Iskreno da vam kažem, ono što bi se sada donelo, sutra bi se postavilo pitanje - zašto ne i ovi. Ima mnogo ranjivih grupa u našem društvu, ima mnogo ranjivih grupa u svakom društvu. Znači, da bismo mogli da vidimo sada gde treba da napravimo prioritete, moramo prvo da imamo jasnu sliku o tome kakve su potrebe, pa ćemo onda razgovarati o tome čije su potrebe veće.

(Predsednik: Vreme.)

Da li su veće potrebe vojnih invalida, ili su veće potrebe dece koja su hendikepirana, ili su veće potrebe dece koja su u instituciji ili su veće potrebe onih koji se nalaze u različitim opštinama sa različitim nivoom cenzusa. Naravno, mi ćemo, pošto je to zadatak Vlade, kada budemo imali sve relevantne podatke, izaći pred Skupštinu i imaćemo sigurno svoj predlog. Vi ćete sigurno imati priliku da date premedbe na taj predlog. Mi smo do sada već mogli nešto parcijalno da predložimo, ali mislim da parcijalno menjanje sistema može da nam nanese velike štete.

Vi sad kažete da je to mnogo mali iznos. Juče smo govorili o tome da treba da bude veća pomoć za opremu novorođenčadi, pa smo rekli da je to mnogo mali iznos. Govorili smo o dodatku za hendikepiranu decu, pa smo i tu rekli da je mali iznos. Znate, to su zaista vrlo ozbiljna pitanja. Mislim da to nisu pitanja gde bi čak trebalo da razgovaramo na način na koji se razgovara o nekim drugim pitanjima. Hvala.

Gospodin Nikolić, replika.

Moguće je, da imamo malo više vremena i da imate vi malo više živaca, možda bi mogla o ovome da se otvori i rasprava. Mi smo malo dirnuli gospođu ministra, kojoj je ovo očigledno naučna tema i ona je malo otvorila srce pred poslanicima. Moram nešto da kažem, svašta o meni može da se kaže i dosta toga je i tačno, ali ne može da se kaže da sam bez duše ili da sam brzoplet. Dakle, ova vaša priča o socijalnom statusu mnogih kategorija građana i o hendikepiranoj deci, je tačna, ali uopšte nisam hteo da vas ni na koji način pozovem da o tome pričamo, niti sam mislio da sad tim kategorijama treba oduzeti bilo koje pravo. Ovaj amandman uopšte i nikome ne oduzima.
Ako imate 16% od prosečne zarade u svakoj opštini, u 192 opštine, koliko ih ima, to u zbiru opet daje 16% od zarade u Republici. Tu dobijate istu cifru. Samo sam tražio da to bude kriterijum za svaku opštinu, a ne da opština od svoje prosečne zarade, recimo, onih 16%, utvrđuje, pa da kaže da ima pravo ili da nema pravo. Tu nema prelivanja novca. Od istog novca koji je izdvojen u budžetu, od, recimo, 300 miliona dinara odvojenih ovih godine po osnovu ovih davanja, da se korisnicima raspodele na jednake iznose. Tu nema nikome da se uzme i nikome da se doda. Samo je to bio razlog. Naravno, kad god budete hteli da ovde podnesete zakon kojim će se povećati prava i davanja, ako nađete sredstva, uvek ćete imati podršku Srpske radikalne stranke, a za druge, ne znam.

Reč ima gospođa Matković.

Ovde postoji, čini mi se, delimično, nesporazum. Nije ovde samo problem kako će pojedinci dobijati u tim opštinama. To je samo deo problema. Postoji jedan drugi problem koji znači uvođenje u novo pravo, tako da nije moguće samo ovom preraspodelom. Kada bi to bilo moguće, onda bi to bilo u redu. Zato što nije samo iznos davanja vezan, nego je i stvar u tome da li imate pravo ili nemate, vezano za opštinu. To onda podrazumeva novo pravo.  Kada bi bilo samo ovo prvo, onda bi bilo moguće da se podeli i onda bi bila situacija jednostavnija. Ovako je komplikovanije. Znači, postoji tamo gde je nizak i oni nemaju pravo, zato što pravo zavisi od toga kakav je opštinski prosek. Hvala.

Stavljam amandman na glasanje.
Zaključujem glasanje.
Za 49, protiv 130, uzdržana dva, nije glasalo 8, od ukupno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
Izvolite.

Od ovog amandmana neću odustati, ali ne zbog toga što smatram da ćete ga prihvatiti, nego da vam kažem gde imate novca da biste povećali iznos za socijalna davanja. Imate ga u budžetskoj rezervi koja, doduše, ne postoji ni u jednom budžetu sa deficitom, ali kod vas postoji. Imate trinaestak milijardi. Ne vidim gde biste ih potrošili, kada ih nigde niste ni predvideli. Dajte onda u socijalna davanja, jer to je jedino što ne može samo sebi napraviti novac.
Mnogi korisnici budžetskih sredstava mogu dopunskim delatnostima obezbediti dodatna sredstva, ali ovde se baš nikakvim delatnostima ne mogu nikakva sredstva obezbediti. Da ne govorimo o ostalim iznosima koji se nalaze pod stavkama - sredstva za posebne namene, a da ne govorimo samo o sredstvima kojima bi se obezbedilo da ostane 40%. Nalaze vam se u Ministarstvu prosvete, za reformu školstva, do koje zasigurno neće doći. Tamo je predviđeno 50 miliona dinara. Otprilike, to bi bilo dovoljno dok se ovaj iznos ne bude menjao.
Sredstava u budžetu ima. Ima ga i u rezervi, ima ga i u posebnim namenama, a ima ga i u onome što očekujete. Sada to više nije stvar računa ili stvar mogućnosti, to sada, prema onome što ste vi nama pričali i prema onome što su oni vama obećali, to sada predstavlja samo stvar dobre volje. Ne znam koliko ste vi od onih šest milijardi dolara dobili u vašem ministarstvu, ali taj deo od šest milijardi dolara treba podeliti korisnicima socijalnih davanja. Od tih šest milijardi, izgleda da niko ništa nije dobio. Ne mogu da prihvatim ni da shvatim da ste me baš toliko slagali. Da ste me slagali za 100 i 200 miliona, mogao bih da kažem da ste me slagali malo, ali za šest milijardi! Ni jedan korisnik budžeta nije dobio ništa od toga. Dajte ovde gde niko ne može ostvariti dodatna sredstva. Dajte tu malo para.

Gospodine Jovanoviću, izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, činjenice su bitno drugačije od opisa naših namera koje izriču predstavnici opozicije. Dakle, posle sedmogodišnjeg neredovnog isplaćivanja sredstava po ovom osnovu, stvoren je dug od 26 mesečnih izdataka. Tačno, to sam rekao, ali to je potrebno ponavljati. Neki se ponašaju kao da prethodnih 10 godina nisu čak bili ni posmatrači onoga što se dešavalo u ovoj zemlji, a kamoli kreatori naše katastrofe. (Apaluz.)
Od novembra meseca do maja meseca vratili smo zaostatak od 26 meseci, redovno isplaćujemo svoje prispele obaveze i istovremeno uvećavamo prava koja su iskazana između ostalog i kroz činjenicu da se više ne uzima kao osnov zarada u privredi, već zarada u Republici. To je ono što ova država u ovom trenutku može ponuditi svojim građanima. Zašto to tako, možemo razgovarati, ali ne po pitanju ovog amandmana i ne po pitanju ovog zakona. Pred nama je sledeća tačka dnevnog reda - završni račun za 2000. godinu, u kome ćemo moći da vidimo kako su se trošila sredstva. Što se tiče budžetske rezerve, ona postoji i ona će biti trošena u skladu sa predviđenim reformskim zahvatima koji će biti doneti u ovoj skupštini.
U svakom slučaju, ovaj amandman je u svojoj suštini neprihvatljiv i on praktično ne podrazumeva nikakve izmene. Ovo je amandman koji izbegava činjenicu koja govori o finansijskoj neutralnosti predloženih promena. To su argumenti sa kojima mi možemo da izađemo pred vas i da svaki put pokušamo da vam objasnimo da to nema nikakve veze sa 6 milijardii dolara za koje ste se vi uhvatili kao da je neko rekao da će 6 milijardi dolara biti uplaćeno na budžet SRS. Ako vas je dotirala "Zastava", ne znači da će vas dotirati svet. Sasvim sigurno neće biti tako.