Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je uglavnom rad ovog saziva parlamenta obeležila svakodnevna i konstantna kritika predstavnika opozicije i uzdržavanje od diskusije predstavnika vlasti. Neki će reći da je to zbog toga što mi nismo imali argumente sa kojima bi izlazili pred govornicu i reći će da smo smatrali da će zakoni, koje podržavamo svojim glasom, sami po sebi govoriti mnogo više od onoga što mi izgovorimo za govornicom. Ovo je danas prva, za sada, prilika u kojoj smo mi dužni da govorimo, a ne da prećutno i nemo, kako se to činilo prethodnih deset godina, pritisnemo taster i tako verifikujemo i podržimo nešto što je samo po sebi duboko nečasno, konačno i protivzakonito.
Da je tako, to između ostalog govori i tako nervozna reakcija dela opozicije koji samo uvredom odgovara na činjenice i argumente, na činjenice i argumente u kojima nije pomenuto ni jedno ime, činjenice i argumente u kojima se pominju samo novčani iznosi i namena u kojoj su ti novčani iznosi trošeni. To nije ni novinski članak, ni pamflet, to nije falsifikovani izvod kojim se dokazuje nečije školsko posrnuće, to nije falsifikovani papir kojim se dokazuje lažni saobraćani udes, bežanje iz zemlje. To je zvaničan izveštaj budžetske kontrole, inspekcije koja mora biti neprikosnovena u našem društvu i koja će biti neprikosnovena dok zavisi od podrške poslanika DOS-a. To je izveštaj u kojem se govori ko je i na kakav način trošio teško ostvarena sredstva našeg društva.
Nismo mi podržavali politiku kojom je napravljena granica na Drini. Nismo mi bežali od svog naroda kada smo smatrali da strada, ali niti smo bili niti ćemo biti oni koji će svoj narod žrtvovati, a pri tom biti nespremni da podnesu bilo kakvu ličnu žrtvu, čak i moralnu. Danas se ovde traži od poslanika bivše vlasti, predstavnika te vlasti, da podnesu moralnu žrtvu, da oćute nekad kad nemaju argument da uzvrate na našu činjenicu ili da pak izađu sa argumentom koji nije uvreda i prostakluk i odgovore na ono što mi ovde danas radimo.
Nemamo pravo da ćutimo po ovoj temi, niti ćemo ikada ubuduće ćutati po takvim temama. Imamo pravo da kažemo da će zakoni koje podržavamo sami reći dovoljno. Tako će biti i ubuduće. Ali, nećete dočekati, po ovoj tački dnevnog reda, da poslanički klub DOS-a ćuti i tom tišinom prekrije zauvek sve ono što je bilo bezakonje i nemoral koji je obeležio vašu vlast, jer su ovo činjenice i argumenti na koje nemate nikakav odgovor, osim prostakluka.
