DRUGA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.05.2001.

21. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

21. dan rada

21.05.2001

Sednicu je otvorila: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:15 do 19:30

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo poslanici, moje izlaganje povodom ovog zakona biće nešto kraće od uobičajenog. Naime, mnogo je pitanja bilo povodom ovog predloga zakona zašto baš sada, zašto socijalisti za vreme 10-godišnje i 11-godišnje vladavine nisu doneli jedan ovakav zakon kojim bi se podsticao razvoj malih i srednjih preduzeća. Moram da vas podsetim na jednu činjenicu. Mi smo u proces tranzicije krenuli početkom 1990-tih godina, a u isto vreme kada se krenulo sa tim procesom, u našoj zemlji je nastao jedan zaista nezabeležen sistem, da tako kažem, za rad malih i srednjih preduzeća i za rad privrede uopšte.
Prevashodno, to je prouzrokovano sankcijama koje su uvedene našoj zemlji. Zatim, od 90-tih godina pa nadalje su krenule sankcije, selektivno naravno, sa pooštravanjem do 1993. godine, kada su zavedene neprimerene sankcije u istoriji međunarodne zajednice. Normalno je da jedan takav ambijent sa ratovima, sa sankcijama, nije omogućavao da se proces tranzicije sprovede u onakvom tempu i u onakvoj obimnoj meri u kojoj je bilo moguće sprovesti jedan takav proces u zemljama koje nisu imale otežavajuće okolnosti koje smo mi imali. Zbog toga se ne treba čuditi što jedan ovakav zakon nije donesen u tom periodu. Naime, taj period je obeležio, odnosno, obeležila su ga nastojanja države da zaštiti imovinu, da zaštiti postojeća preduzeća, kako ne bi u tom jednom, zaista neprirodnom, okruženju, došlo do obezvređivanja vrednosti preduzeća i kako ne bi ta preduzeća praktično propala.
Zbog svega toga, tranzicija koja ima tri faze, dakle, liberalizaciju, stabilizaciju i modernizaciju, koja kao takva nije, kao u nekim mnogo naprednijim zemljama, kao što je to naša, dovedena do tog trećeg stadijuma, do stadijuma modernizacije, nije mogla da bude sprovedena ni na osnovu ove prve faze, do faze liberalizacije. Faza liberalizacije nastaje upravo sada kada ovaj parlament donosi zakone koji su zaista zakoni jednog liberalnog tipa, tipa liberalnog kapitalizma, koji će nametati privrednim subjektima obaveze za koje nisu sposobni da odgovore na njih i nisu sposobni da ih ispune. Zbog toga, iz iskustva okolnih zemalja, mišljenja sam da je jedan ovakav zakon izuzetno potreban, pa ne treba odbacivati, zbog ovakvog obrazloženja i argumentacije koju sam naveo u dosadašnjem izlaganju, jedan ovakav zakonski predlog.
Takođe, moram da istaknem, iskustva iz okruženja nas upravo upozoravaju, da će u najskorije vreme doći do velikog otpuštanja radnika sa njihovih radnih mesta, da će po nekim projekcijama 200 hiljada, a po nekim projekcijama 300 hiljada radnika ostati bez svog radnog mesta i da ti radnici treba da imaju za novo upošljavanje i za neko sticanje plata, za izdržavanje svojih porodica, za zarađivanje plata, a ovakav zakon je napravljen upravo po tome. Dakle, zbog toga što nismo imali primenu seta poreskih zakona koji je terao ovakve poslodavce na otpuštanje radnika, mi nismo imali nijedan ovakav zakon, u ovakvoj formi. Sada, mislim da je to izuzetno potrebno i zbog toga sam razgovarao sa velikim brojem privrednika i to u sredini iz koje dolazim. Dobio sam zaista uveravanja da je privreda od 1. juna na tankom ledu, da su privrednici dovedeni u nezgodan položaj, jer će morati, hteli - ne hteli, da smanjuju obim radne snage, što opet ukazuje da je jedan ovakav zakon potreban. Sada bih se osvrnuo na mišljenje Vlade, a ne bih posebno obrazlagao zakonske odredbe ovog zakona, ali bih komentarisao mišljenje Vlade povodom ovog predloga zakona. Moram da kažem da je obrazloženje, da je predviđeno budžetsko finansiranje organizacija, u tip ministarstva, da to predstavlja poboljšanje malih i srednjih preduzeća prilikom donošenja odgovarajućih zakona, i tako dalje, vrlo šturo.
Sam navod da se podsticaj malih i srednjih preduzeća obezbeđuje već postojećim zakonskim propisima, navodi me na to da mi naše ljude koji budu u perspektivi ostali bez posla usmerimo na Vladu i to, pa je sada ovde navedeno - porez i privatizacija, bankarski sistem, kreditna politika i mere ekonomske politike. Pitam vas, da li vidite u ovim navodima jednog subjekta, koji može da pomogne onim ljudima koji će ostati bez posla. Ja ne vidim. Zbog toga smatram da je usvajanje jednog ovakvog zakona izuzetno potrebno, upravo u cilju predupređenja jedne velike socijalne nepetosti, koja može da nastane povodom primene novog seta poreskih zakona.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega Petar Jojić.

Božidar Vučurović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Jovanović je u svom prvom izlaganju rekao da mu je žao što ministar Vlahović nije prisutan da kaže šta misli o ovom zakonu. Evo, i ja doživeh da se u nečemu složim sa gospodinom Jovanovićem. I meni je žao, pogotovu ako se radi o gospodinu ministru bez portfelja, o gospodinu ministru bez resora i bez zakona, pogotovu ako se radi o onom ministru koji je bio finansijski savetnik jednog "Lafarža", koji sada prodaje beočinsku cementaru, kao ministar, naravno, i bez zakona o privatizaciji, naravno. Pogotovu, ako se radi o ministru koji nikada i nigde nije pomenuo mala i srednja preduzeća.
Zaista mi je žao što taj ministar nije tu da mu postavim nekoliko pitanja i da zajedno analiziramo zašto ovaj zakon nije u interesu Vlade Srbije. Da zajedno dođemo do podataka o upropašćivanju malih i srednjih preduzeća u ovoj zemlji, da zajedno osmotrimo pogodnost zakonskih projekata ove vlade, u korist propadanja malih i srednjih preduzeća. Da jasno vidimo koliko je malih i srednjih preduzeća zatvorilo svoje kapije, koliko je radnika poslalo na prinudne odmore i koliko radnika je otpušteno. Da vidimo koliko je ekipa reketaša Vlada formirala i poslala u svako preduzeće koje je iole nešto valjalo ovoj zemlji, da nađu nešto, kažu ti reketaši, izvinite, ali mi nešto moramo da nađemo. Pa nađu na primer da se jedan porez mora platiti zato što niste uspeli da naplatite svoja potraživanja, pa nađu na primer da se porez mora platiti zato što ste seljacima po konačnom obračunu isplatili dodatna sredstva za otkup, pa kažu da se porez mora platiti zato što nosite desni razdeljak, a to nije u interesu Vlade, treba levi. Kažu oni još koješta, a zašto je cilj ove vlade da uništi i uguši i privatnu inicijativu, i mala i srednja preduzeća? Zbog unapred odabranih strateških partnera, u inostranstvu i u zemlji.
Ovu zemlju su godinama izdržavala mala i srednja preduzeća. Giganti su propadali, a mala i srednja preduzeća su punila državni budžet. Ovaj zakon, koji u potpunosti ne štiti ovu kategoriju preduzetnika, ipak je korak napred u nepostojanju bilo kakvog zakona. Sredstva koja se predviđaju za njegovu primenu iz budžeta, uglavnom za projekte i logističku potrebu, skoro su nepotrebna. Imajući u vidu da u ministarstvima i sada gomila stručnjaka nema šta da radi, uz sve ono što su ranije radili, sada ste još zaposlili svoje familije i strance, tako da bi sa mnogo manjim ili sa skoro nikakvim sredstvima, ovaj zakon mogao da profunkcioniše.
Ova vlast pomaže razvoj malih i srednjih preduzeća na jedan vrlo čudan način, na taj način što ih ukida. Pomaže im uvođenjem neustavnih uredbi i donošenjem neustavnih zakona. Opterećuje ih neumerenim zahvatanjima, poreskim stopama i doprinosima. Jedino su, dame i gospodo, unije ili udruženja malih i srednjih preduzetnika još uvek dovoljno sposobna finansijski i stručno da bi bili zdravi strateški partneri ovoj vladi u predstojećem procesu privatizacije i da bi mogli da budu nekakva konkurencija stranom kapitalu, ali izgleda da, što bi deca rekla, u tom grmu leži zec.
Treba rasprodati bogatstva Srbije, uz provizije koje domaći partneri ne bi ponudili. Tako je, gospodine Ivkoviću, apsolutno iluzorno da očekujete prihvatanje vašeg zakona, na koji, iskren da budem, ja imam dosta primedaba, pogotovo u onom delu koji se tiče finansiranja. Iluzorno je očekivati bilo kakav privredni napredak, bilo kakvu proizvodnju, osim one proizvodnje i onih proizvoda koja se odvija i koji se proizvode u krugovima bliskim komori. Mala i srednja preduzeća će ovoj državi, samo za jednu ilustraciju, po nepotpunim analizama, platiti fiskalnih obaveza za skoro milijardu maraka manje u realnom iznosu, nego prošle, prve posleratne godine.
Izvršite jednu malu, blic analizu na samo 10 preduzeća u Srbiji, bilo privatnih, bilo društvenih, koja spadaju u tu kategoriju malih i srednjih, videćete apsolutnu katastrofu. Ono što se nikada nije dešavalo da po nekoliko meseci ne dobijaju plate, dešava se sada. Da po nekoliko meseci ne mogu da naplate dugovanja, dešava se sada. Da po nekoliko desetina i stotina radnika ostaje bez posla, dešava se sada. Da skoro 30.000 privatnih prevoznika ostaje bez posla, da skoro 8.000 do 10.000 zaposlenih u špediterskim firmama ostaje bez posla, to je ono što se tiče usluga, a kod proizvodnje je to i drastičnije, gore i ubistvenije. I nedostatak materijala, nedostatak sredstava i ogromna zahvatanja prouzrokuju sve veći broj nezaposlenih i stvaraju sve veći broj socijalnih slučajeva i zato nije ni čudo da ste jedino to dobro planirali u vašem budžetu, pa ste izdvajanja za socijalne slučajeve povećali realno za pet puta. Sa manjim izdvajanjem za socijalne slučajeve, sa većim izdvajanjem za podršku programima malih i srednjih preduzeća, ovakva situacija se mogla bar ublažiti.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Veselin Janković.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da će Vlada pripremiti celovit zakon  o preduzećima i da ćemo imati jednu potpuniju reformu, koja neće rešavati probleme na parče i neće razdvajati mala i srednja preduzeća, u odnosu na velika preduzeća ili gigante, koji takoreći, u ovo vreme propadaju. Kao prethodno pitanje po meni, pre nego što je predlagač razmislio da podnese ovakav predlog, trebalo je sačekati i pre svega izvršiti transformaciju i privatizaciju, da bi se izvršila selekcija i kategorizacija preduzeća, koja bi mogla da budu obuhvaćena i bila kvalifikovana u kategorijama po strukturi i po načinu proizvodnje,  procesu proizvodnje.
Međutim, vidi se da se ovim predlogom zakona maltene vrši i dalja birokratizacija. U čemu se to ogleda? Formiranje agencija, formiranje fondova, upravnih odbora. Međutim, u ovom konkretnom slučaju ne vidi se da se u predlogu zakona može videti iz njegove sadržine jedna celovitost, jedna preglednost i preciznost kako bi se mogla obezbediti sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća. Očigledno je da ovaj predlog zakona nailazi na jednu veliku prepreku i kad bi se usvojio, mada sumnjam u to da će ga većina usvojiti, zbog toga što su mnoga mala i srednja preduzeća dovedena u veoma tešku ekonomsku situaciju, zbog velikih dažbina koje moraju da izdvajaju u fondove, i prema tome, neće imati prostora da se ova preduzeća u dovoljnoj meri razvijaju u željenom pravcu.
Sa većim brojem privrednika sam u poslednje vreme razgovarao i žale se da imaju ogromne probleme kod primene usvojenih prethodnih zakona, koji će kroz poreze i doprinose opteretiti mnogo firmi toliko da neće moći preduzeća, ni mala ni srednja, maltene da posluju. Veliki broj njih priprema poteze, jer neće moći da ispune obaveze prema državi i prema fondovima. Zbog toga smatram da je trebalo izvršiti reformu privrednog zakonodavstva u celini, kako bismo mogli dobiti jednu zakonodavnu regulativu, koja bi na jedan celovit način mogla da reguliše privredni život u našoj državi.
Prošlo je dosta vremena od kako je nova vlast došla, međutim, u tom pravcu za pomoć malim i srednjim preduzećima nije mnogo uradila. Zato i predlažem da se pristupi reformi privrednog zakonodavstva. Veliki sistemi takođe moraju biti obuhvaćeni razvojem i moraju se stvarati uslovi, ne za otpuštanje i ne za krizu u privredi i nezaposlenost, već da se i u velikim, malim i u srednjim preduzećima, kroz sistemska zakonodavna rešenja na generalnom planu obezbede preduslovi da bi mogla privreda da krene. Bez pokretanja procesa proizvodnje možemo donositi stotine zakona, nema od toga ništa. Zbog toga proces proizvodnje ako se obezbedi i ako bi Vlada i nova vlast uspela da proces proizvodnje pokrene, moguće je u tom slučaju poboljšati položaj malih i srednjih preduzeća, jer su oni primarni nosilac zapošljavanja i primarni nosioci proizvodnje, naravno u sadejstvu i velikih giganata i velikih preduzeća.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veselin Janković, a sledeći je narodni poslanik Goran Ćirić.

Veselin Janković

 Poštovano predsedništvo, gospodo narodni poslanici, počeću kao što su i neke moje kolege počele ovde diskusiju, razmišljajući da li da se javim po ovoj temi da diskutujem. Smatrao sam da sam pozvan da o ovoj temi pričam, jer sam privatnik od 1992. godine i pošto su svi predstavnici bivše vlasti o ovoj temi diskutovali i izuzetno se ovde zalagali za razvoj malih i srednjih preduzeća, pa pošto sam ja na svojoj koži osetio kako to njihovo zalaganje izgleda, smatrao sam za potrebno da se javim i da o ovoj temi nešto kažem.
Ne treba nešto posebno biti ni pametan, ni biti veliki ekonomista, pa zaključiti da se ne može govoriti o razvoju privrede ove zemlje, a da se ne govori o razvoju malih i srednjih preduzeća. Koliki je značaj razvoja i postojanja malih i srednjih preduzeća i kolika je prednost malih i srednjih preduzeća nad velikim socijalističkim gigantima, kako smo ih mi nazivali, ne treba ni pričati, to je svima ovde jasno.
Ali, nije prvi put Socijalističkoj partiji da priča o ovoj temi i nije prvi put da se ova tema pokreće. Bio sam poslanik Demokratske stranke od 1993. do 1997. godine, tada opozicione partije, Mirko Marjanović, tadašnji premijer, preuzimajući Vladu od čuvenog Nikole Šainovića, u svom tadašnjem govoru, ili kako se to moderno zvalo - ekspozeu, veliki deo pažnje je posvetio razvoju malih i srednjih preduzeća.
Čak i njegov tadašnji potpredsednik, čuveni Dragan Tomić, od 1993. do 1997. godine, Vranjanski ili Simpo, napisao je jednu ovako podebelu knjigu o razvoju malih i srednjih preduzeća. Međutim, moram da konstatujem da na žalost sem tog velikog teoretisanja i velike priče, od toga u većini slučajeva nije bilo ničega.
U stvari, možda i grešim, možda ne pričam istinu. Tadašnja vlast ili tadašnji SPS je iz konteksta Dragana Tomića, knjige - Razvoj malih i srednjih preduzeća, izvukao jednu priču o razvoju takozvanih porodičnih fabrika, pa su tada istaknuti funkcioneri Socijalističke partije Srbije, a kasnije istaknuti funkcioneri JUL-a preko svoje dece, žena, svastika, strina, registrovali firme koje su odlično funkcionisale, jer su negde u pozadini imale istaknutog funkcionera Socijalističke partije Srbije ili Jugoslovenske levice.
Međutim, postojala je jedna druga varijanta od toga, malo šira, pošto je Socijalistička partija Srbije nastala na političkoj ideologiji i pošto su oni smatrali da je partija majka, onda su sve svoje članove smatrali svojom širom porodicom, pa zahvaljujući tome što ste bili član SPS-a ili JUL-a, mogli ste da imate firmu koja je izvanredno poslovala, koja je imala prednost u dobijanju kredita, čak, ponekad to se nisu ni zvali krediti, jer se nisu vraćali, a i ako su se vraćali vraćali su se u beznačajnom iznosu.
Ili su bili u situaciji da u svim poslovima gde se zgrće velika lova, učestvuju. Ako se slučajno desi da je neko od nas ostalih, da kažem, provalio nekakav posao gde je mogao da zaradi velike pare, odmah ste bili istisnuti, ili vam je udaren reket, da taj posao više ne možete raditi. Eto, tako je Socijalistička partija brinula i razvijala u svojoj dosadašnjoj vladavini koncept malih i srednjih preduzeća.
Moram još da vam kažem i nešto o tome kako su nastala normalna mala i srednja preduzeća. Ljudi su, plašeći se za svoju osnovnu egzistenciju, a imajući ideju da mogu da stvore više, ili brinući za egzistenciju svoje porodice, počinjali nekakvu malu proizvodnju obično u svojim podrumima ili iznajmljenim garažama i podrumima, radeći sa svim članovima svoje porodice, bez radnog vremena, štedeći svaki dinar i odvajajući od usta, kupujući i proširujući hale i nove poslovne prostore i tako je možda nastao jedan zdraviji deo malog i srednjeg preduzetništva u Srbiji.
Zato, kada danas pričamo o tome, kad danas razmišljam kako je nekome država u tom periodu bila majka a nekom maćeha, među tadašnjim privatnicima se govorilo - znate šta, ne tražimo od države ništa, nemoj samo da mi smeta. Ali, na žalost, ona je često smetala a najčešće i najviše onima koji su sebi dali za pravo da budu članovi nekih tadašnjih opozicionih partija, ili ne daj Bože, da počnu da pomažu finansijski nekakve opozicione stranke.
I, od tada bogami, sistem se ozbiljno ogrešio o sve te privatnike. Iako želim da zaista budem dobronameran, da ovaj predlog zakona prihvatim u najboljoj nameri, prvo što mi je palo na pamet kada sam slušao predstavnika Socijalističke partije Srbije koji je ovde izlagao, jeste to - jednostavno, zakasnili ste otprilike jedno deset godina. Ko zna, da ste taj koncept predložili pre deset godina, ko bi danas bila opozicija, a ko pozicija.
Iako kažem da sam dobronameran, nikako ovaj predlog drugačije ne mogu da shvatim, nego kao jedan dobar marketinški potez i nikako drugačije.
Ako bismo razgovarali o samom zakonu i o predlozima koji su u tom zakonu iskazani, o agencijama i fondovima, nekako me to opet podseća na nekakav prethodni, prevaziđeni komunistički režim, koji govori o agencijama, fondovima, o pričama. U stvari, šta nama svima privatnicima treba?
Treba nam jedna stabilna međunarodno priznata država, i sve ono što uz to ide. Treba nam podsticajan i dobar poreski sistem. Trebaju nam kreditne linije, za šta nam ne trebaju agencije i fondovi, već nam trebaju dobre banke, treba nam vlada i država koja će, ako nema domaćih sredstava, omogućiti da ta sredstva dođu iz inostranstva.
Zato, ipak moram reći, jedan kolega iz Socijalističke partije Srbije je izašao i rekao pokazujući ovu knjižicu u kojoj je ovaj zakon, da je izuzetno dobar, samo neće da bude usvojen zato što ima znak SPS-a. Ne. Upravo za njega neću glasati ne zato što ima na sebi taj znak SPS-a, nego zato što se koncepcijski ne slažem sa tim i što u dosadašnjoj praksi ta bivša vlast za razvoj malih i srednjih preduzetnika nije uradila ništa. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik gospodin  Goran Ćirić.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo poslanici, pred nama je Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Ovo je tema koja je obuzimala sve nas na političkoj sceni Srbije, u poslednjih deset godina. Usta svih stranaka i ljudi koji su se bavili politikom u ovoj Srbiji stalno su govorila, kada se pokretala tema razvoja privrede, o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća.
Govoriću o toj razlici i razlici u konceptu između bivše vlasti i Socijalističke partije Srbije, Radikalne stranke, i onoga što je DOS nudio u predizbornoj kampanji, a to je razlika u konceptu - na koji način podržati privredni razvoj. Dosadašnji koncept i koncept koji se nama sada nudi u ovom predlogu zakona je pitanje i koncepta kontrole privrednih tokova.
Naša ideja je i jasno opredeljenje da privreda ne očekuje kontrolu jer to ne zaslužuje. To je pitanje podsticaja i motivacije za razvoj, i to u skladu sa našim opredeljenjem za decentralizaciju i onim što jesu evropski i svetski tokovi u privrednom razvoju, a to je decentralizovana saradnja sa jasnim konceptom nuđenja svih najboljih potencijala na lokalu, lokalne zajednice, jer je to jedini način da probudimo sve motive, sve najbolje vrednosti predstavnika lokalne zajednice.
Sa jednom tako jasnom motivacijom mi moramo da nađemo ta rešenja, ali ne tako što ćemo osnivati centralne fondove, upravne odbore, direktore fondova, tako što će neko malo ili srednje preduzeće iz Niša, Novog Sada ili Kragujevca, ili nekog drugog mesta, dolaziti u Beograd i ubeđivati neki savet mudraca koji će biti postavljen ili od onog tela ili nekog drugog, ubeđivati ih u vrednost da se ulaže upravo u njihove programe.
Naš posao je da napravimo takvu motivaciju i da te najbolje programe, najbolje ideje stavimo na tržište i da uspostavimo mehanizme koji će kroz finansijsko tržište motivisati i stimulisati takve vrste programa.
Šta je ono što smo imali iz dosadašnjeg koncepta? Imali smo jasne dokaze da država nikada nije bila uspešna u distribuciji novca i uspostavljanju poštenih kriterijuma za tu distribuciju novca. Imali smo prilike da vidimo izveštaj Ministarstva finansija o tome kako je država distribuirala novac iz budžetskih sredstava.
Taj novac je velikim delom išao upravo na finansiranje političkih stranaka koje su tada participirale u vlasti. Taj novac je išao na mnoga druga mesta, ali nikako ne u razvoj privrede, razvoj tih malih i srednjih preduzeća, o kojima i danas ovde govorimo i govorili smo u proteklih desetak godina.
Šta je naš posao? Naš posao je da kao ozbiljna vlast uspostavimo, pre svega, političku stabilnost. Jasno je da tu postoje problemi, ali taj posao se radi, posao otvaranja države, otvaranja tih potencijala, jer mi smo prošli jedan period autističnog odnosa i prema poslovima i prema politici, i mislim da je to vrlo bitan preduslov za otvaranje prostora i tržišta, za naša mala i srednja preduzeća, ali isto tako i za naše velike sisteme.
Drugi nivo je monetarna stabilnost, i to, naravno, imate svih ovih meseci. Treći nivo su poreska sistemska rešenja, koja će biti jedinstvena za sve učesnike u privrednoj trci i utakmici. Četvrto je finansijsko tržište, jer je potrebno dovesti bankarski kapital koji neće biti špekulativan, bankarski kapital koji će se zadržati duže vreme, sa pravim programima i podrškom pravim programima, i to, naravno, nije lako učiniti, za to jeste potrebno vreme, jesu potrebni koraci.
To se već radi. Evo, imate već zainteresovanih inostranih banaka, koje su spustile kamatne stope, koje, jednostavno, nisu bile normalne, niti su omogućavale jedan logičan razvoj, jer kada imate kamatnu stopu od 6% do 10%, na mesečnom nivou, jednostavno ne postoji nikakva mogućnost za bilo kakav ozbiljan razvoj.
Sada su se već pojavile banke koje nude kredite sa kamatom od 2% do 2,5% na mesečnom nivou, što još uvek nije povoljno, ali postoje i dobri primeri upravo na tragu ovoga što možda nosi vaš predlog, sa nedostatkom u ovom konceptu u ovom smislu, a to je da smo mi već u Nišu, formirali Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, pri regionalnoj privrednoj komori, tako što smo oformili konzorcijum banaka koji je pripremio fond od 12 miliona maraka. Mi smo imali plan da to bude na nivou od 20 miliona, ali 12 miliona maraka je obezbeđeno za podršku najboljim programima, koji će se pojaviti u konkursu pred takvim konzorcijumom.
I neće nikakvo telo, da li se ono zvalo upravni odbor, ili direktor tog fonda, ili agencija, distribuirati taj novac time što će im se svideti ovaj ili onaj program, dakle, te programe ćemo izbaciti na finansijsko tržište i tržište će najbolje proceniti šta je isplativo, šta vredi finansirati, a šta ne.
To je put, to je ta razlika u konceptima. Dakle, jasno je da iskustva iz dosadašnjih godina govore da nema uspešnog razvoja, ukoliko te aktivnosti i tu motivaciju za razvojem ne spustimo i produbimo na nivo gradova, nivo opština, na regionalni nivo, jer ti ljudi sa lokala najbolje znaju šta su njihovi potencijali i šta je ono što mogu da iznesu u svojim programima za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Stvarno bih vas zamolio da više ne pomažete ljudima koji vode mala i srednja preduzeća, jer su ti ljudi i uprkos vašoj pomoći u prethodnih 10 godina, preživeli, održali svoja preduzeća, uprkos vašoj pomoći i nezabeleženoj inflaciji 1993. godine, hiperinflaciji, preživeli i taj period, preživeli i sve ratove, u kojima su morali da razmišljaju o životima i svojih porodica i svoje dece i o tome da održe i svoja preduzeća, uz svu sistemsku represiju koju ste im nudili. Stvarno vas molim da ne vodite brigu na takav način, uz još jedan dokaz da vaša distribucija, državna distribucija novca ide upravo u onom smeru kako nam je rekao izveštaj Ministarstva za finansije, a to je da je samo u prošloj godini 100 miliona nemačkih maraka usmereno mimo odluka budžeta, na stranu za koju tadašnja Republička skupština nije odlučivala.
To je 10.000 kredita, potencijalnih kredita samo u prošloj godini, na nivou oko desetak hiljada maraka, koje ste vi proćerdali i niste ih usmerili u razvoj malih i srednjih preduzeća. Sada se deklarativno zalažete za njihov razvoj, sada ste vi ti koji branite njihove interese i molim vas da više na takav način ne branite sve one koji su spremni da učestvuju u privrednoj utakmici u Srbiji. Hvala.