Obraćam se predsedniku Vlade, na osnovu njegovog izlaganja. Koristim svojih 10 minuta i ništa uvredljivo nisam rekao. Dozvolite mi da završim. Brzo ću završiti, vreme samo što mi nije isteklo. Još tri i po minuta.
Bio sam fasciniran kada sam video koliko Vladan Batić mrzi Hrvate. U nedostatku bilo kakvog argumenta protiv mene, on je potegao činjenicu da postoje neki Hrvati koji imaju isto prezime kao i ja. Da sam tu bio, da me niste kršenjem zakona izbacili iz Parlamenta, i nogama i rukama ubeđivao bih sve poslanike SRS-a da odmah povučemo inicijativu za smenu Vladana Batića, kad je tako nastupio. Znate, on toliko mrzi Hrvate da je zamrzeo i svoje prezime. Kad mu je ovde predočeno da ima i Hrvata koji se prezivaju Batić, on je doneo odluku da promeni prezime. Sada je izmislio novo prezime i sada će se zvati Vladan "Galenika".
Vidite koliko sam dobronameran prema vama kad ste razotkrili svoju pravu prirodu. Vi ste ti koji mrzite Hrvate. To meni ni malo ne smeta. Ali, smeta mi što Vladan Batić mrzi našu braću sa Kosova i Metohije - Gorance, Muslimane, Turke, Rome, Egipćane i sve one koji su zajedno sa Srbima stradali i delili srpsku tužnu sudbinu.
Srpska radikalna stranka je bila protiv učešća na konferenciji u Rambujeu. Mi smo se otvoreno izjasnili. Ali, kada se već ide u Rambuje, to je odlučila skupštinska većina, ništa prirodnije nije bilo nego da pođu predstavnici svih etničkih grupa. Tamo je bilo i Albanaca koji su lojalni Srbiji. Malo, možete reći vrlo malo, ne znamo tačno, niko ih nije brojao i pitanje je koliko ih je smelo to otvoreno da kaže, ali ih je bilo. Ništa nije bilo normalnije nego da se u svet ode, ako se već ide, znao sam kakav je tamo ultimatum na delu, pa sam mislio da ne treba nikako da se ide, da dođu predstavnici svih etničkih grupa.
I sada bi trebalo Vlada Srbije da pomogne da se te etničke grupe konsoliduju, da se organizuju. Ima ih svuda po Srbiji. Mnogi Turci su, doduše, otišli u Tursku. Ima Muslimana koji su otišli ko zna gde. Ali, ono što je ovde u Srbiji, da se organizuje jer će i Srbi biti neuporedivo jači, njihove pozicije na Kosovu i Metohiji, ako i dalje nastupaju zajedno sa pripadnicima ostalih etničkih zajednica. Dakle, Vladan Batić, svaka mu čast što tako mrzi Hrvate da je odlučio i prezime da menja, ali ne bi pored Hrvata trebalo da mrzi i sve ostale. Ima tu prijateljskih nacionalnosti, nacionalnih manjina sa kojima smo delili i dobro i zlo. Vi bi kao predsednik Vlade trebalo ubuduće da mu skrenete pažnju. Pustite ga neka udara do mile volje po Hrvatima, ali nemojte i po ovim ostalim koji su od značaja za srpsku državu, za njenu stabilnost i njenu bezbednost.
(Glas iz sale: A, džip?)
Za džip će mi odgovarati Dušan Mihajlović, ne sekirajte se ništa.
Što se tiče Haškog tribunala, koji je pomenuo Zoran Đinđić, kao našu obavezu direktno ultimativno postavljenu, vi ćete naviknuti zapadne sile da radite po njihovim ultimatumima. Vi ste, zapravo, dobrovoljno počeli da radite po njihovim zahtevima. Ili ćete do kraja biti njihove sluge, slepi izvršitelji njihovih naloga, ili će jednog dana da se pojavi ona tačka gde će neko od vas da kaže - sad više ne može. Jednom se mora pojaviti.
Da li će se ona sada pojaviti kod Slobodana Miloševića ili kod Momčila Perišića ili kod Vladana Batića ili kod petog, desetog, o tome sada treba razmišljati, ali jednom silom prilika dolazi do te tačke. Ako idete, popuštate, popuštate, popuštate, popuštate, pa posle godinu dana kažete - sada više ne možemo, šta ste učinili? Ako ste spremni da svaki nalog sa Zapada ispunite, onda to kažite otvoreno. Vi ste nas ubeđivali da vam je NATO pakt prijatelj, da su vam zapadne sile prijatelji, da je njihova spremnost da pomognu srpskom narodu očigledna, da njima smeta samo Miloševićev režim. Eto, taj režim je pao, došli ste na vlast. Šta im sada smeta? Smeta im opozicija u Skupštini. Ukinite opoziciju, to vam je bar lako. Niko vas u svetu neće osuditi što ste ukinuli opoziciju. Dekretom potpišete i jednog dana nema opozicije. To isto možete da uradite, ali razmislite malo o posledicama. Razmislite kako se ponašate i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici. U spoljnoj politici krajnje ponizno prema velikim silama, prema zapadnim silama, a u unutrašnjoj politici puni ste netrpeljivosti prema političkim protivnicima. Sve biste zgazili, pogazili, pregazili, ubili, uništili, likvidirali, ukinuli.

Vreme.

To radite. Pazite još jednu svar, povucite neko iskustvo, neku pouku iz iskustva socijalista. Nisu vam bili ni do kolena u proganjanju političkih protivnika, ni do kolena, pa šta ih je snašlo, verovali su da ih to nikada neće snaći. Šta će tek vas snaći, koji se ponašate kao Skojevci iz 1944. i 1945. godine, koji ste počeli da gazite sve pred sobom, da likvidirate. Vodite o tome računa. Znate, za čas se vlast izgubi. Mnogo je teže osvojiti vlast nego izgubiti, a vi znate dobro kakva je situacija među nama, među vama i sa kakvim ljudima ste okruženi i da je tu uvek glava u trobi. Nemate ni u koga ni da se uzdate,  da vam pomogne kada dođe do tog momenta. Ako hoćete ovde uporište, uporište u Srbiji, uporište u parlamentu, onda svoj stav morate da menjate.

Molim vas da privodite kraju.

Ne tražite jedinstvo, tražite podršku kada su ovakve kritične situacije, a niste nam dokazali iskrenu želju da se tu nešto promeni i ništa se zapravo ne menja. Apsolutno ništa. Jedan ministar vodi jednu politiku, drugi drugu, treći treću itd. Tako vam je i povodom Kosova i Metohije. Niste se međusobno usaglasili, a hoćete da se Srbija usaglasi. Srbija je ispamećena vašim ponašanjem. Imate sve medij pod svojom kontrolom i sada tačno vidimo koje krilo kontroliše koji mediji, a slobodnih medija u Srbiji nikada manje nije bilo nego danas, gotovo da ih nema nikako. Ne možete na taj način da rešite ni jedan problem. Problem Kosova je lako ukinuti. Ovde je jedan vaš poslanik izašao za govornicu i rekao - da se odreknemo toga, da odbacimo to itd.

Gospodine Šešelj, prošli put ste rekli da me niste čuli, dva puta sam vas opomenuo na vreme.

Nisam vas zaista čuo. Završavam. Znači, ima među vama i spremnosti da se Kosovo otpiše. Međutim, otpiše se danas Kosovo, sutra nešto drugo, doći će na red i Šumadija. Jednom se mora stati sa tim. Nisam vas dobro čuo, zaista.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, a posle njega narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo, poštovani prijatelji, situacija u kojoj se nalazimo je veoma ozbiljna, a takođe i tema, a mi kao Skupština trebali bi da budemo jako odgovorni i ja ću se u tom duhu ponašati, jer ovu govornicu ne shvatam kao mesto gde ćemo se baviti verbalnim egzibicionizmom, gde ćemo sticati jeftine političke poene koje mogu srpski narod skupo da koštaju.
Kao prvo, vezano za predlog donetog ustavnog okvira koji je proglasio Hans Hekerup, želim samo da obavestim ovu skupštinu i one koji ne znaju da smo održali jedan sastanak sa predstavnicima Republike vlade, Savezne vlade i sa predsednikom SRJ, gde prva rečenica saopštenja sa tog sastanka glasi da je Ustavni okvir koje je proglasio Hans Hekerup za srpsku stranu neprihvatljiv. Želim da se držim toga i želim da vam to još jednom ponovim. Znači, da su takvi okviri neprihvatljivi za Srbe. Normalno, neću se vraćati u ono što je bilo poslednjih 10 godina, jer za tih 10 godina 10 minuta je malo. Bilo je mnogo lošega, mnogo zla, ničeg dobrog nije bilo. Pričaću o onome šta je sada i šta može da bude konstruktivno, šta može da se uradi i da se popravi.
Zašto kažem da je Ustavni okvir za Srbe neprihvatljivi? Nažalost, moje je mišljenje i utisak, a verujem da ćemo se složiti da svetom ne vlada pravo, već jednostavno vlada moć i sila, onaj ko ima silu, ko ima moć, kao što imaju na Kosovu predstavnici međunarodne zajednice koji su došli u misiju koja treba da bude misija mira, a koja se za Srbe pretvorila u misiju nemira, misiju egzodusa, misiju genocida, može gospodo silom da nam oduzme to Kosovo. Ali mi kao Srbi, kao odgovorni ljudi nemamo pravo da kažemo - da, u redu je, vi ste nam oduzeli Kosovo i mi se sa time slažemo, vi ste proterali Srbe i mi se slažemo sa time i treba proterati Srbe. Oni mogu silom da urade sve, ali mi smo tu da jednostavno ne da dižemo ton, evo ja ga snižavam, ne da galamimo, da pucamo praznom puškom, već da kažemo da je to sa stanovišta prava za jednu malu zemlju, za jednu malu naciju neprihvatljivo, da probamo onoliko koliko možemo da ih upozorimo da se vrate poštovanju prava.
Podsetiću vas na reči novomučenika Vukašina iz Klepaca, koji je svom dželatu u Jasenovcu rekao - samo ti dijete radi svoj posao. Kušner je počeo jedan nečastan posao i neko ga posle njega nastavlja. Mi ne možemo i nemamo pravo, i nikada neću reći da i Kušner i Hekerup rade dobar posao i da misija, koju oni predstavljaju, kojom oni rukovode, radi dobar posao. Oni, nažalost, rade posao za račun Šiptara, oni traže, odnosno ostvaruju ono što su šiptarske težnje, a znamo šta su šiptarske težnje - nezavisno Kosovo, Kosovo bez Srba. Što manje Srba to više nezavisnosti. Da li ćemo mi to prihvatiti? Sigurno je da nećemo.
Reći ću vam da je Bernar Kušner na otvaranju spomenika Ademu Jašariju u selu Prekaze, neću pričati ko je bio Adem Jašari, to svi znamo, rekao - nikada više srpska noga neće kročiti u albansko selo. Ako treba da bude tako, zašto bi onda albanska noga ili noga albanskog policajca i vojnika kročila u srpsko selo? Zašto bi ona zavodila red i mir i šetala se po srpskom selu? Ako ne može srpski poreznik ili srpski matičar da uđe u albansko selo, zašto bi albanski poreznik ili albanski matičar dolazio u srpsko selo? Tu je negde rešenje, drage dame i gospodo, tu je negde ta kvaka do koje mi dolazimo. Znači, kada je cela Evropa usmerena ka integraciji gde se priča o jedinstvenoj Evropi, o Evropi regija, Evropi ujedinjenja, zašto sada stvarati jedinstveno, unitarno, centralizovano Kosovo, sa apsolutno svim elementima majorizacije, gde se ne pominje ni "S", ni "J" od Srbije i Jugoslavije, a čak je to, neću se vraćati, pisalo u Ustavu 1974. godine, pa ste tada imali jedinstven poštanski sistem, jedinstvenu registarsku tablicu, jedinstvenu ličnu kartu, pasoš, valutu itd.
Prema tome, ničega od toga nema u privremenim uredbama, koje je doduše, doneo Kušner, a nastavio Hekerup, niti toga ima u privremenim prelaznim okvirima koji se sada predlažu. Zašto bismo mi na sve to pristali? Šta ćemo mi dobiti time ako pristanemo? Dobićemo to da ćemo nestati polako, odjednom ili na rate, sasvim je svejedno koji će biti period nestajanja Srba. Nikada vam niko to ne bi oprostio.
Još jednom kažem, oni nam silom mogu uzeti sve, ali je naše da tu silu ne prihvatimo i ne priznamo. Jednostavno, Srbi imaju svoje pravo da traže da ukoliko Albanci ne žele ništa zajedničko sa Srbima, sa Beogradom, zašto bi Srbi na Kosovu i Metohiji imali išta zajedničko sa njihovom Prištinom, sa njihovom misijom i sa njihovim sistemom? Još jednom da ponovim ono što su mnogi pre mene rekli, tamo ne postoji UNMIK-ov sisem, već postoji šiptarski sistem, a UNMIK je tu samo jedna maska, jedan servis za ispunjavanje tih njihovih želja.
Dakle, koliko prava Albancima, zašto ne toliko prava Srbima? Ako nemože postojati unitarna Jugoslavija, ako nemože postojati unitarna i centralizovana Srbija, zašto bi postojalo centralizovano i unitarno Kosovo? To je ono što mora biti zahtev ove skupštine, naše državne politike i naše nacionalne politike, jer mi kao odgovorni ljudi moramo imati svoje zahteve, svoju strategiju.
Nisam siguran da sada imamo jasno definisanu našu strategiju, naše zahteve i naše zaključke. Samo jedan primer ću navesti. Kaže se, posle određenog vremena, kada se steknu uslovi vratiće se određeni broj pripadnika Vojske Jugoslavije i policije. Jednostavno tražim od naših odgovornih, onaj ko prati sprovođenje Rezolucije, da pitaju toga koji je nadležan, koji to uslovi treba da se steknu, šta to Srbi sve treba da urade da bi se ispunio i taj deo Rezolucije. Kao i za sve ostale delove Rezolucije, anekse i podtačke, takođe treba pitati šta to gospodo mi Srbi treba da uradimo da bi se to steklo.
Nemojte samo da nas upućuju na to da pregovaramo, da se dogovaramo i da razgovaramo sa Albancima. Da smo mogli da se dogovaramo i razgovaramo, odnosno oni pre nas, verovatno ta misija tu ne bi ni došla.
Najnovija najava, još jedan negativan primer misije koja se pretvorila u misiju stradanja za Srbe, predstavlja odluka, odnosno njihova uredba o postavljanju odnosno o ozvaničavanju 19 graničnih prelaza između Kosova i ostalog dela Srbije. Čemu to vodi i šta to znači? Znači, da komšija, ako je srpsko selo jedno do drugog na teritoriji Kosova, a drugo na teritoriji administrativnog dela Srbije, ne može preći neovlašćeno. Znate šta, iako je Ustav 1974. godine bio tako decentralistički, i tada ste slobodno prolazili iz Srbije u Bosnu, u Hrvatsku i u Sloveniju. A sada Rezolucija kaže - suverenost države, ali možete biti suvereni i preći svega na 19 prelaza. I to, naravno, vidite koji cinizam i koje amoralnosti, kaže se - zbog sprečavanja terorista. Sada kada su teroristi, kažemo, poniženi, poraženi i razoružani, vidi se ko ih je naoružao, ne bih da ponavljam, sada se kaže da je zbog toga. A, gospodo draga, obaveza je te misije i tog KFOR-a da te teroriste razoruža, da im onemogući da prelaze granicu, a ne da zbog toga on uvodi granične prelaze između ostatka Srbije i Kosova, jer jednostavno po principu izvedenog suvereniteta, ako se kaže da je Kosovo deo Jugoslavije, a Jugoslavija deo Srbije, prema tome i Kosovo nije izvan Srbije, nije na Marsu, već je u Srbiji, a Srbija je u Jugoslaviji.
Prema tome, pošto vidim da vreme teče, o Kosovu jeste teško staviti sve u deset minuta, mogu reći da država, odnosno vlade, i jedna i druga, moraju da pojačaju svoje funkcije koje bi trebalo da rade. Kada kažem državne funkcije, to su one funkcije zbog kojih neće niko vama da zameri što ih jačate te funkcije. Prosvetni sistem, sistem školstva, mora biti izuzetno integrisan i pojačan od države Srbije. Zatim, tu je i zdravstven sistem, sistem kulture, ne mislite valjda da ćemo imati valjda albanska pozorišta, njihove balete i ostalo. Sistem kulture, zatim sistem medija i informisanja, omladine i sporta i to su sve sfere, da ne nabrajam dalje, u kojima naša država mora biti mnogo prisutnija, mnogo bolje organizovana po tim pitanjima. Na kraju ću jednu stvar reći, ono što zameram ovoj vladi ili Skupštini, naći će se ko je odgovoran, ipak bih želeo da budem malo ciničan, da ovde danas treba da sedi Zoran Anđelković zvani Baki, pošto je i dalje na čelu Privremenog izvršnog veća Kosova, koji ima 229 službenika. A neću reći šta imaju od materijalno tehničkih sredstava, kolikim fondom raspolažu, koliko novca troše mesečno, a mi nismo našli za shodno da još razrešimo tu ujdurmu i da jednostavno kažemo da li taj PIK radi ili ne radi, da li on treba da se transformiše i kako da se transformiše. Preuzeli smo vlast još 22. januara, a ispada jednostavno da je Zoran Anđelković predsednik, da ponovim još jednom, Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije. On bi trebalo da se predstavlja i da se javlja kod međunarodne zajednice.Prema tome, ukoliko nemamo nameru i ne znam iz kojih razloga ne želimo da ga razvlastimo i razrešimo, da mu oduzmemo to što neovlašćeno koristi, a mnogo toga i mnogo zloupotreba ima u svemu tome, onda dajte da ga uvažimo i da ga pozovemo da u svemu tome učestvuje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a posle njega Lazar Marjanski.