Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da komentarišem neke od delova ustavnog okvira za privremenu samoupravu i sa tim u vezi predložene zaključke od strane Vlade Republike Srbije.
U preambuli se kaže da, podsećajući da se Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 predviđa uspostavljanje i razvoj nacionalne samouprave na Kosovu, u očekivanju konačnog dogovora, da uvažavajući istorijski, pravni i ustavni razvoj Kosova i uzimajući u obzir legitimne težnje stanovništva Kosova da živi u slobodi i u miru i prijateljskim odnosima sa ostalim stanovnicima u regionu (komešanje u sali) ... Dakle, ovakva intonacija kroz svesno prenebregavanje činjenice da se autonomija obezbeđuje u okviru SRJ, a ne u okviru međunarodne uprave na teritoriji Jugoslavije, direktno utiče na suverenost i suverenitet Jugoslavije na ovoj teritoriji. Dalje se kaže: "Naglašavajući da je od svog uspostavljanja privremena administrativna misija UN na Kosovu i Metohiji pružala podršku i pomagala stanovništvu Kosova". Kažem da se ovde radi o cinizmu, iz prostog razloga, što pomagala jeste, ali šiptarskom stanovništvu. Što se tiče srpskog stanovništva, šta im je pomogla. Svedoci smo da im je ovih dana i zvono "uhapsila", jer je zvono iritiralo Šiptare. Tako pomažu Srbima.
Treće: "uzimajući u obzir da će na osnovu napora koje preduzima UNMIK i na osnovu dostignuća, uključujući i vredan doprinos stanovništva Kosova, itd." Znači, očekuje se da stanovništvo učestvuje na Kosovu na slobodnim i pravednim izborima. Kažem opet da slobodnih izbora ne može biti dok na Kosovu ne bude slobode, a pravednih izbora ne može biti nikako dok se na Kosovo ne vrate oni koji su sa Kosova prognani. Jer, valjda je pravda da se ti stradalnici vrate na svoja ognjišta. Dalje se u preambuli kaže: "Određujući da se u okviru oganičenja koje definiše rezolucija , odgovornost je preneta na privremene institucije samouprave, itd." Kaže se, kako bi se omogućilo utvrđivanje budućeg statusa Kosova jednim odgovarajućim procesom, u budućoj fazi u potpunosti će se voditi računa o svim relevantnim faktorima, uključujući i volju stanovništva.
Tim stavom se na jedan neprihvatljiv i protivrečan način stvaraju preduslovi za utvrđivanje budućeg statusa Kosova i Metohije, naglašavam Kosova i Metohije, a ne Kosova, jer se s jedne strane poziva na Rezoluciju, što izvorno podrazumeva dogovor o konačnom statusu Kosova i Metohije u okviru SRJ, ali se takođe, uključivanjem volje stanovništva kao bitnog faktora, stvara jedan politički pravni osnov za sprovođenje referenduma o budućem statusu Kosova i Metohije, a to znači secesije.
Dalje, svuda se ovde govori o Kosovu. Nisam čuo da je bilo ko od govornika, koji su bar danas bili za ovom govornicom, izgovorio to Kosovo, nego Kosovo i Metohija. Dakle, toga u zaključicima nema. Ili je Kosovo i Metohija, ili je samo Kosovo, ali da se dogovorimo šta je i zbog čega je to tako, ako je tako. Osnovnim odredbama poglavlja 1. Kosovo i Metohija se definišu kao entitet pod privremenom međunarodnom upravom, koji sa svojim stanovništvom ima jedinstvene istorijske, pravne, kulturne i jezičke atribute, a zatim se govori o nepodeljenoj teritoriji koja se sastoji od opština koje su osnovne teritorijalne jedinice lokalne samouprave. Dakle, ni malo slučajno su ovim stavom definisana tri osnovna elementa državnog suvereniteta. To su: stanovništvo, teritorija i državna vlast, što i na sasvim jasan način negira i isključuje suverenitet SRJ na tom delu teritorije i direktno je u suprotnosti sa Rezolucijom.
Posebno hoću da komentarišem poglavlje 9, podsećajući da Skupština prema ovom predlogu ima 122 člana. Od tih 122, 100 se bira proporcionalno, a to znači - Albanci kao većinsko stanovništvo će imati to, deset članova će imati Srbi, deset će imati svi ostali. Onda, u predsedništvu od sedam je samo jedan Srbin, jedan od drugih narodnosti, ostali su Šiptari. Mislim da ne treba sada bilo šta da pričam i da komentarišem kakav će biti status Srba u takvoj zajednici i šta oni u okviru takve zajednice mogu da očekuju. Ako je sad sve to tako, onda se naravno, postavlja pitanje zaključaka koji su nama ovde predloženi. Neću posebno da komentarišem zaključak 1 o kome je bilo dosta reči, ali želim samo da apostrofiram da ovaj okvir, ne samo što ne predstavlja dobru osnovu, nego ne predstavlja bilo koju osnovu koja bi zaštitila Srbe i omogućila im da žive kao ljudi i u okviru ljudskih prava na Kosovu.
Što se tiče zaključka 2, ne zalažem se da se preporuči gospodinu Hekerupu da još jednom razmotri mogućnost i vidi šta će da uradi, nego mi moramo insistirati da se napravi revizija ovog okvirnog sporazuma. Ne da on to razmotri, nego da napravi reviziju u duhu Rezolucije 1244.
Zaključkom 6, je rečeno: "Pre izlaska na izbore Srbi na Kosovu i Metohiji treba da zahtevaju da civilne ..." itd. Nema šta da zahtevaju. Uslov da Srbi izađu na izbore treba da bude taj plan kako da se oni tamo bezbedno vrate i kako da oni bezbedno žive, pa onda da idemo na izbore. U tom svetlu, član 7, koji kaže da naši organi sarađuju sa organima UNMIK-a, je gotovo nepotreban. Jer, ako se obezbede uslovi da se naši vrate tamo, sasvim je razumljivo da ovo treba da se radi, kao što se zna da ne treba golim rukama hvatati za ogoljene provodnike električne energije.
Što se tiče zaključka broj 8, u kome se kaže: "Preduzeće se konkretne mere za ostvarivanje funkcija nadležnih državnih organa na Kosovu i Metohiji u domenu poreza itd.". Ako se revizija ovog okvirnog sporazuma napravi na osnovu naših primedbi, to ko, šta, carina itd. treba da bude rešeno u okviru tog dokumenta, a ne iza toga. Konačno, nadležni državni organi će se dogovoriti i definisati organizaciju Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju. Vrlo je uopšteno koji su to nadležni organi, šta će, kada će, kako, itd.
Hteo bih da podsetim da zadatak Skupštine nije da kaže kako, nego da kaže šta. Kako, to je tehnika. Kako, to sprovodi onaj ko je servis Skupštine, to je u ovom slučaju Vlada. Skupština kaže šta hoće. Kako, gospodo iz Vlade i ostali koji su u izvršnoj vlasti, nađite rešenje. Nije dobro da sad kažemo - kažite vi nama kako. Ako mi sad to kažemo kako, onda znači da mi radimo vaš posao, a poslovi i nadležnosti su ipak podeljeni. Kome onda treba ovakav okvir? Svakako treba Šiptarima, koji su oduvek želeli da imaju svoju državu. Svakako treba i onima koji su njihovi mentori i koji im sve to omogućavaju, a zovu se međunarodna zajednica iliti, čitaj, Sjedinjene Američke Države. Jedan od razloga je možda i to što, čuli smo i čitali u štampi, bi Bonstil trebalo da bude najveća američka baza na evropskom tlu. O tome nisu razgovarali i nisu se dogovarali ni sa kim iz ove vlade.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Otkud znaš?)
Prema onome što mi znamo. Dakle, nisam pročitao da je bilo ko iz ove vlade rekao - vi možete tu teritoriju za to koristiti. Dakle, mi onda treba nekom drugom da damo legitimitet da bismo se sa njim dogovorili o korišćenju te teritorije, a to može samo ako on o tome bude mogao da odlučuje.
Konačno, danas je za ovom govornicom bilo reči o tome šta to sadašnja vlada radi kada je u pitanju pomoć Kosovu. Čuli smo nešto od gospodina Veselinova. Dakle, to je sad samo deo onoga što se inače radi, ili je ova prethodna vlada radila to. Ne samo to, nego i besplatne knjige i obezbeđenje prevoznih sredstava i obezbeđenje zdravstvenih pomagala, itd.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, niko razuman neće zameriti niti pitati gospodina Đinđića zašto, kako je on rekao, 100 hiljada ljudi živi od budžeta ove republike i ove vlade. Naprotiv, biće mu zamereno ako intenzitet pomoći tim ljudima i onim koji su ostali na Kosovu ne bude bar na nivou one prethodne vlade. Na kraju, zamolio bih da ovu govornicu ne koristimo više lamentirajući zbog toga šta je bilo, lamentirajući u odnosu na neko loše nasleđe. Mi smo ozbiljni ljudi. Oni koji su dolazili na vlast i koji su zbog toga izabrani, valjda su znali ili pretpostavljali šta sve mogu da očekuju i za to su imali rešenja. Gospodo, ubuduće očekujemo rešenja, a ne lamentiranje šta je bilo i što je bilo.