Sada ću ja malo da repliciram.

Replika, reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Kratko će ovo da traje, ali moram zbog mikrofona. Zaista ima previše demagogije u ovoj skupštinskoj sali. Ne bih se zbog toga osvrtao. Svako ima pravo da i moje izlaganje i bilo koga drugoga označi i okvalifikuje kao demagoško. Međutim, kada demagogija, koja je vrlo česta i svakodnevna, preraste u nešto mnogo ružnije od toga, a to je apsolutno nemoralno ocenjivanje svojih kolega poslanika, onda je to nešto na šta se mora odgovoriti.

Tema je sledeća, dakle, sve ono što sam izneo kao predlog za popravku predloženog dokumenta, moj kolega je označio demagogijom, a zatim citirao kao stav SRS. Dobro je kada SRS uči od DSS, jer ako bude valjano učila može od nje postati ozbiljna stranka. Krajnje je nemoralno kada nekome za isto ono što ste vi citirali, a uporedite stenografske beleške, sve ono što ste nazvali demagogijom ponovite kao svoj stav. Pri svom stavu, da treba oceniti privremeni okvir kao neprihvatljivim i da Narodna skupština Republike Srbije donese deklaraciju u kojoj će reći jasno i glasno da ne prihvata Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu, a to sam rekao, ostajem i trudiću se da radna grupa taj stav i prihvati. Vi to vrlo dobro znate i vi ste pokušali da obmanete ne toliko narodne poslanike koji su to čuli, koliko javnost koja možda nije čula kada sam se jutros za reč javljao. (Aplauz.) (Poslanik Šešelj traži reč.)

U ime poslaničke grupe? (Da.)

Izvolite.

Gospodine Maršićanin, trebalo bi neke stvari ovde da pojasnite. Nisam siguran da sam vas dobro razumeo. Rekli ste da bi SRS trebala da uči od DSS. Da li to znači da mi, srpski radikali, treba da naučimo kako da poput vas uđemo u koaliciju sa Zoranom Đinđićem, kako da uđemo u koaliciju sa Žarkom Koraćem, kako da uđemo u koaliciju sa Dušanom Mihajlovićem, kako da uđemo u koaliciju sa Nebojšom Čovićem, kako da uđemo u koaliciju sa Jožefom Kasom, kako da uđemo u koaliciju sa Vladanom Batićem, kako da uđemo u koaliciju sa Nenadom Čankom, kako da uđemo u koaliciju sa Goranom Svilanovićem...

(Predsednik: Nemojte da idete na nabrajanje.)

...kako da uđemo u koaliciju sa Gašom Kneževićem, kako da uđemo u koaliciju sa Rasimom Ljajićem, kako da uđemo u koaliciju sa Draganom Veselinovim, kako da uđemo u koaliciju sa kim ono još (Glasovi iz sale: Sa Mirom Marković), kako vam se onaj zove još, Isakov?

Pustite ga da se seti svega.

Pa ne mogu svih da se setim, znam da vas ima 18 i što bi rekao Vladan Batić, koji je predsednik DHSS, a njegov počasni predsednik je poznati satanista, saentolog Milan Panić, pa nije slučajno što ste izabrali broj 18. 18 koalicionih partnera, jer 3 šestice ste tu pomnožili ili sabrali.
Nije to slučajno što ste vi uradili, ali nemojte od nas tražiti da učimo od vas. Znate, cenim Vladana Batića, mnogo ga cenim otako sam fasciniran koliko on mrzi Hrvate. Za Vladana Batića, kao predsednika DHSS, Hrvati su božija kazna, najveće zlo.
Ako treba da učimo od Batića, ako je to politika DOS-a, i to bih prihvatio, ali sa svih ovih 17-18 da uđemo u koaliciju i da zgazimo Srbiju, to nikako ne možemo. Znate, mi smo u jednom kraćem istorijskom periodu bili u koaliciji sa levičarskim strankama (komešanje u sali), samo onda kada su levičarske partije bile spremne da brane srpske zemlje, Ako su branile Srpsku Krajinu ili Republiku Srpsku, ili ako su branile Kosovo itd. Onda kada su levičarske partije vodile prozapadnu politiku, onda su sa mnogima od vas bile u koaliciji. Da ne pominjem Dušana Mihajlovića, da ne pominjem mnoge druge istaknute DOS-ovske veličine, Nebojšu Čovića itd. Ko od koga ovde treba da uči. Vi iz DOS-a treba da učite od srpskih radikala. Za nas možete reći sve što vam padne na pamet, ali naš moral i našu ideološku čistoću (galama u sali), nikada ne možete dovesti u pitanje. (Aplauz poslanika Srpske radikalne stranke.)

Ima reč narodni poslanik Predrag Mijailović, a posle njega narodni poslanik Predrag Jović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, problem Kosova i Metohije nije od juče.

Taj problem je kompleksan i ozbiljan.

Svaki problem može se rešavati jedino ako se njemu priđe sa činjenicama. Pre svega, ako prilazimo svakom problemu ozbiljno, onda prvo moramo znati koji su uzroci koji su doveli do tog problema. Zatim, moramo znati tok tih problema, a na kraju i posledice rešavanja tog problema. Uzroci ovoga kosovskog problema su dalekosežni, ali i pojedini ljudi u našoj istoriji i kulturi, nauci, bavili su se tim problemom. Izneću neke podatke od tih ljudi koje svi moramo da proučimo da bi znali valjano da govorimo o problemu Kosova i Metohije.

Prema knjizi profesora Papovića "Kosovo - ikona srpstva", kao i knjigama i naučnim radovima akademika Bogdanovića i profesora Batakovića - to je sledeća činjenica, koja je uzrokovala da dođemo u ovakvu situaciju u kakvoj smo danas na Kosovu i Metohiji - činjenica je da su od 1941. do 1945. godine fašističke okupacione snage proterale 350.000 Srba, a u isto vreme doselile 450.000 Šiptara na njihova imanja.

Činjenica je da zakonom od 1945. godine komunistički režim nije dozvolio vraćanje Srba na Kosovo i Metohiju, na svoja imanja, a u isto vreme nije proterao okupatora sa Kosova i Metohije, koji je zauzeo srpska i državna imanja. Gospodo narodni poslanici, bitna je činjenica kada prvi put imamo poremećaje etničke ravnoteže na Kosovu i Metohiji i nju sada Šiptari uzimaju kao prvi i osnovni adut u traženju nezavisne države.

Komunistički sistem je nacionalizovao crkvena imanja i dozvolio bespravno da se okupator naseli na ta imanja, i on se tu i dan danas nalazi.

Pod komunističkom vlasti, u vremenu državnog terora od 1945. do 80-tih godina, iseljen je veliki broj Srba, a u isto vreme bez ikakve kontrole, na njihova imanja su doseljavani Arbanasi, koji i danas dani nemaju državljanstvo Srbije niti Jugoslavije.

Prema podacima autora prof. Papovića u svojoj knjizi, eklatantan primer je opština Podujevo, koja je 1966. godine imala 86% Srba, da bi 1989. godine broj srpskog stanovništva spao ispod 1%, a u gradu 0,6%.

Crkva i crkvena imanja su uništavana, u prethodnom veku oko 1.000 svetinja je porušeno.

Prema podacima autora iz 1999. godine, u katastru u srpskom posedu i posedu državnom, kao i crkvenom posedu, je oko 70% zemlja, na kojoj žive okupatori.

Nepobitna je činjenica da je Kosovo okupirano od 1941. i do danas dani sa Arbanasima. To su činjenice od kojih ne može niko da pobegne. Činjenice su da ovaj problem neko nije namerno rešavao.

Nažalost, dobijamo Rezoluciju 1244, prema kojoj međunarodna zajednica garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.

Sada imamo Ustavni okvir koji je usvojen od predstavnika Ujedinjenih nacija, koji je suprotan Rezoluciji 1244.

U čemu je suprotan?

Po Rezoluciji 1244 nemoguće je da postoji poseban ustav, ustavni sud, narodna banka, vojska.

To su sve atributi nezavisne države. Da ne nabrajam druge atribute. Sada dolazimo na rešavanje problema. Ne bih želeo da ponavljam ono što je rekao narodni poslanik Marko Jakšić, poslanik DOS-a, potpredsednik DSS-a, tu se potpuno slažem. Ali, smatram da treba da počnemo da rešavamo suprotno od onoga kako je to rešavala prethodna vlast, odnosno Vlada nacionalnog jedinstva.

Mi moramo međunarodnoj zajednici predočiti činjenice, koje sam već izneo, da na Kosovu i Metohiji živi veliki broj Šiptara koji nemaju državljanstvo, koji su ilegalno ušli u Kosovo i Metohiju i bukvalno ga okupirali, naročito u periodu od dolaska Ujedinjenih nacija i u prethodnim periodima koje sam naveo.

U tom smislu, predlažemo popis stanovnika sa svim standardima Ujedinjenih nacija (stanovnik može biti jedne države, ako je pre svega državljanin te države), imovinu može posedovati ukoliko je ta imovina upisana u državnim institucijama koje su za to određene u toj državi i koje su predviđene po međunarodnim pravilima, standardima i zakonima.

Međunarodna zajednica mora dozvoliti povraćaj svih iseljenih Srba, pre svega Srba koji su se iselili 1998. godine.

Iseljenim Srbima od 1941. do 1945. godine, i u kasnijem periodu, da se vrati imovina, kao i onim iseljenim u kasnijem periodu za vreme komunističkog sistema. Crkvi da se vrati imovina. Tek tada može se uzeti etnički faktor kao jedan od argumenata za rešavanje problema Kosova i Metohije, koji non-stop potežu Albanci. Tada bi baš etnički faktor, koji bi uticao, kao argument, mnogo bio ojačan uz prethodne argumente. Mi moramo tražiti i rešenje u isto vreme putem reciprociteta prava za nacionalnu manjinu Srba u Albaniji. Tada mogu i Albanci u Srbiji imati ista prava, kao što naši Srbi koji oko Skadra u 19 etnički čistih sela nemaju nikakva etnička prava, niti nacionalna, čak ni na svoje nacionalno ime i prezime.

Problem Kosova i Metohije znam da se mora rešavati strpljivo, sa međunarodnm zajednicom, a u isto vreme ne možemo dozvoliti da mi, kao država i kao narod, sa svim argumentima ne izađemo pred tu međunarodnu zajednicu.

Od naše Vlade zahtevamo da sve ove argumente iznese, a mi ovde u Srbiji možemo učiniti jedino da budemo jedinstveni i kompaktni oko ovoga problema. Prvo, da se izvrši denacionalizacija crkvene imovine i svih drugih konfesija u celoj zemlji Srbiji, samim tim i na Kosovu i Metohiji.

Moramo reći da za nas, u Srbiji, kako za Vladu, tako i za celokupni srpski narod, nije prihvatljiv Ustavni okvir koji je predložio predstavnik Ujedinjenih nacija, pa zato tražimo da se striktno poštuje Rezolucija 1244.

(Predsednik: Vreme.)

Iza toga, moramo strpljivo i polako pokušati da promenimo Rezoluciju 1244, odnosno Kumanovski sporazum, u našu korist, kao što smo radili na prostoru južne Srbije, odnosno prilikom ulaska u demilitarizovanu zonu na jugu Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.