Molim vas da zaključite.

To bi bio jedan suštinski reformski zahvat koji, na žalost, sa vaše strane ne možemo očekivati. Nećete imati vremena, sve i da želite tako nešto da uradite.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prema predlogu člana 3. ovog zakona ostaje opet da Vlada utvrđuje koeficijente za 240.000 zaposlenih u organima državne i lokalne samouprave. Ovim predlogom zakona očigledno je da ne dolazi do decentralizacije koja se u svakom slučaju najavljivala, mislim decentralizaciju vlasti, između ostalog i decentralizaciju lokalne samouprave.
Naprotiv, ovde se vrši i centralizacija, jer Vlada uzima sve u svoje ruke, pa čak preuzima i zakonodavnu ulogu u odnosu na ovlašćenja koja joj kao izvršnoj vlasti, po principima i načelima podele vlasti, pripadaju kao izvršnoj vlasti. Mislim da ovakva krupna pitanja ni u kom slučaju Skupština ne može da prepusti i da Vlada vlada uredbama. Već je poznato u prošlosti da smo svi mi to, pa i vi iz skupštinske većine, ranije osuđivali i niste se slagali sa uredbama koje je Vlada donosila. U odnosu na član 7. nije izvršena pravilna preraspodela u predlogu, pa bi samo naveo primer sudije Višeg privrednog suda. Ima veći koeficijenat od predsednika okružnog suda i okružnog javnog tužioca.
Nema opravdanja ako se ima u vidu Beograd, zamislite predsednika Okružnog suda Grada Beograda koji ima 16 opština, brojne opštinske sudije, Okružnog javnog tužioca Beograda koji takođe ima brojne opštinske tužioce na svojoj teritoriji koji rukovodi glomaznim i ogromnim aparatom sudske vlasti, da ima istu platu kao sudija Privrednog suda koji vodi referate, dobija da rešava određeni broj predmeta. To je apsolutno nelogično i nepravično.
Isto tako, poznato je, a to ministar Batić zna, u Obrenovcu može da ima 15 ili 16 sudija, a u Beogradu Prvi opštinski sud ima 100 sudija. Da li je taj odnos pravilan i realan, da predsednik Opštinskog suda u Obrenovcu ima istu platu kao predsednik Prvog opštinskog suda koji ima, kažem, preko 100 sudija u tom sudu i ima hiljade i hiljade predmeta da rešava u toku godine, a neki sud u manjoj opštini ima po 200 ili 300 krivičnih predmeta godišnje, a parničnih 300 ili 400, a ovaj ima stotine i stotine, odnosno hiljade i hiljade predmeta. Kao što Četvrti opštinski sud, koji kao izvršni sud radi na izvršnoj referadi, godišnje ima preko 150.000 predmeta. Mislim da u tom pogledu ovaj zakon, odnosno ovaj predlog zakona ne reguliše u ogromnoj meri pravilan način raspodele sredstava i ličnih dohodaka zaposlenih u javnoj, odnosno državnoj upravi.
Nije logično isto tako da sudija ima istu platu kao i izabrano lice u lokalnoj samoupravi, u opštini koja broji 61.000 stanovnika. Sada vidite kakvi su ti odnosi. Ti odnosi nisu pravilno postavljeni i oni su nerealno ovde predloženi. Nema logike, dame i gospodo narodni poslanici, da Vlada određuje plate predstavnicima koji biraju Vladu. Da bira Vladu je nadležnost parlamenta, odnosno Narodne skupštine i niko drugi ne može da određuje predstavnicima koje je narod izabrao, osim parlament, utvrđivanje koeficijenata, dakle zakonom. Zakonom se određuje i koeficijent članovima Vlade.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, ne vidim ovde da se radi o decentralizaciji, jer su vezane ruke lokalnoj samoupravi i lokalna samouprava ovde nema nikakvu autonomiju i nikakav uticaj u odnosu na lična primanja i lične dohodke, njihove koeficijente, koji treba da budu određeni i da budu regulisani lokalnoj samoupravi. Zbog toga smatram da je ovaj predlog Zakona loš primer, kako treba da nastavimo reformu zakonodavstva i predložio bih da ga predlagač povuče, da ga doradi i dogradi, da bi bio primenjiv u praksi i da bi bio realan i kao takav zaista u praksi našao pravu svoju primenu. A da se oseti da je u ovom trenutku reforma zakonodavstva na pravi način u skladu sa Ustavom, i saveznim i republičkim, u stvari i zaživela u Republici Srbiji. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imala prilike da o prethodnom predlogu ovog istog zakona koji je Vlada uputila poslanicima polovinom maja meseca, zato što sam, protivno  Poslovniku o radu Narodne Skupštine, izbačena sa te sednice. Međutim, nije mi ni žao kada je konkretno taj zakon u pitanju, jer i ovaj koji smo danas dobili, a koji uređuje ovu oblast, je isto tako osakaćen, kao što je bio i prethodni, zbog čega ga je Vlada i povukla iz procedure.
Podsetiću vas da su poslanici SRS-a još onda upozoravali na ono što mi ističemo tokom našeg desetogodišnjeg političkog delovanja, da li u Parlamentu, da li van njega, da vlast mora da bude podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i upozoravali smo vas i tada, a i sada, kroz manjkavosti i nedorađenosti u ovom predlogu zakona, da jednostavno Narodna skupština Republike Srbije mora da ima ovlašćenja koja treba da ima i da Vlada Republike Srbije ne može, u slučaju kada se uređuje visina osnovice zaposlenih u državnim organima i javnim službama, da određuje tu osnovicu. A pri tome mi uopšte nemamo informaciju iz ovog zakona na koji način i šta će biti parametar Vladi da utvrđuje osnovicu na osnovu koje će po predloženim koeficijentima da se isplaćuju plate zaposlenih.
Dosta je bilo primedbi i dosta je toga rečeno na visinu koficijenta koji su predloženi i zaista postoje tu potpuno nejasne stvari da tako visok raspon bude od predsednika Republike do narodnog poslanika, od predsednika okružnog suda do ministra i predsednika Vlade. Međutim, ono što mi iz SRS-a smatramo apsolutno neprihvatljivim pored toga da Vlada određuje osnovicu za zaposlene iz člana 1. tačka 1), 3), 4) i 5), znači pored ovih lica koja su navedena u amandmanu koji je u međuvremenu od strane Vlade prihvaćen - a to su predsednik Narodne Skupštine, poslanici, potpredsednik, zamenik predsednika radnog tela - isto tako mi ne možemo da prihvatimo da Vlada određuje osnovicu za zaposlene u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, zatim zaposlenih u javnim službama koji se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Vi imate, imaćete sutra pred sobom jedan od niza amandmana poslanika SRS-a, gde smo mi za početak, imajući u vidu visine plata trenutno, zaposlenih u javnim službama, kolike su one, kolike su plate narodnih poslanika, predsednika Republike, dali predlog da recimo osnovica bude 1.500 dinara i da se onda na svaka tri meseca, u zavisnosti od troškova, sa porastom troškova života koji su iz meseca u mesec na žalost sve veći i veći zbog katastrofalne ekonomske politike koju sprovodi DOS-ova Vlada, ta osnovica na taj način utvrđuje.
Ni do sada niko nije znao dok Vlada isto tako i na saveznom nivou ne kaže - osnovica za obračun plata je tolika, a mi nismo znali kolika je ta osnovica. Zaista je neshvatljivo da se u koeficijentu sadrži i dodadak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Moram da vas podsetim na nešto što se sada dešava u Srbiji, što vi možda iz DOS-ovske vlade ne znate, ali što je izazvalo veliki revolt kod svih zaposlenih u organima lokalne samouprave, pre svega u prosveti, zdravstvu, a tiče se već do sada podeljenog regresa, onog dela koji je mogao da se podeli zaposlenima do 1. juna, do stupanja na snagu vašeg famoznog zakona o oporezivanju i do sada, taj deo tako podeljenog neoporezovanog regresa mora da se vrati. Nama je to neshvatljivo da koeficijent sadrži i te kategorije iz prostog razloga zbog veoma loše situacije u privredi. Veoma je loša situacija u punjenju budžeta, a to sve zavisi od sveukupne situacije u privredi....

Vreme.

Postoje mnogi subjekti koji se tretiraju po ovom zakonu koji neće biti u mogućnosti da isplaćuju regres, a naročito nam smeta - to je ono što je najdrastičnije i time završavam - ovakva podela kada su u pitanju kategorije zaposlenih po opštinama, odnosno po broju  stanovnika.
Šta se dešava sa opštinom koja nema 60 nego 59.990 stanovnika? Ona će znači biti diskriminisana, a mi imamo veoma loše iskustvo što se tiče stručnog kadra u manjim opštinama u Srbiji. Takav slučaj je i u Šumadiji, gde ćete vi ovakvim načinom određivanja i koeficijenta i budućeg određivanja osnovice vršiti takvu diskriminaciju i sav taj stručni kadar, koji je i te kako potreban malim opštinama, kao što su Lapovo, Batočina, Knić, naterati da idu u velike gradove, da svi traže zaposlenje u Kragujevcu, a najviše u Beogradu, zbog toga što će im tamo plata biti mnogo, mnogo veća.
Smatram da zbog toga što je i ovog puta predlagač pogrešio, dao sebi za pravo, zapravo Vlada, da određuje osnovicu, da ne treba da se prihvati ovakav predlog zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, počeću svoje izlaganje kao što je ministar pravde i privremenih mera, gospodin Batić. Budući da se već nekoliko godina, posebno od petooktobarske revolucije, plate zaposlenih u državnim organima i javnim službama isplaćuju bez ikakvih zakonskih rešenja potrebno je po hitnom postupku doneti ovaj zakon.
Uostalom, i sve ostalo što se odvija u ovoj zemlji, odvija se bez ikakvih zakonskih rešenja. Svi zakoni, izmene i dopune, uredbe i druga pravna akta koje je ova skupština usvojila, a Vlada predložila ili su u suprotnosti sa saveznim zakonima, kao na primer set poreskih zakona, ili su u suprotnosti sa Ustavom, kao što je ovaj zakon, koji ne priznaje podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.
Predsednik Skupštine je dao jedan amandman, za koji sam čuo da će ga Vlada u nekakvom izmenjenom obliku prihvatiti, kojim je plate zaposlenih u zakonodavnoj vlasti, otprilike, preneo u nadležnost Savezne
skupštine. Plate zaposlenih u izvršnoj vlasti, javnim službama i lokalnoj samoupravi određivaće Vlada. A, šta ćemo sa platama u sudskoj vlasti?
Sada dolazimo na ono o čemu smo pričali pre podne kod imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija, da Vlada i ministarstvo hoće pod svoje okrilje i pod svoju kapu da stavi sudsku vlast, pa čak i tako određujući im plate. Zašto plate u sudskoj vlasti? Ako im već u zakonodavnoj određuje skupština, u izvršnoj određuje Vlada, zašto u sudskoj vlasti plate ne bi određivao neki organ iz pravosuđa, na primer, kolegijum Vrhovnog suda, ili neko telo koje bi se formiralo na tom nivou.
Još se veće nelogičnosti javljaju kod javnih službi. Vlada je obećala da će u javnim službama utvrditi platne razrede. Tih platnih razreda još nema. U lokalnoj samoupravi se takođe ograničavaju plate, u školstvu i zdravstvu je katastrofa, i ja kao i većina mojih kolega koji su do sada govorili mislim da bi bilo uputno, pametno i svrsishodno da se ovaj zakon povuče iz procedure. A onda da se uradi onako kako treba da se uradi, da se regulišu primanja zaposlenih u državnim organima i javnim službama na jedan način koji će moći da traje godinama, da ne menjamo pravila i principe po tri puta za vreme jednog zasedanja, nego da se ova materija, koja je vrlo osetljiva, reguliše jednom, pa makar da traje do kraja mandata jedne vlade.
Evo, četiri minuta i 20 sekundi.