Gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na utvrđivanje osnovice koju nikako nećemo moći da utvrdimo, a onda na nju primenjujemo ovu stopu koja je ovde predložena.
Smisao amandmana je vezan za tačke od 10. do 19. i tu se govori o stopi koja će biti primenjena od 63% do 90%. Prethodna diskusija i prethodni amandman su delimično pokazali šta može da piše u poreskom rešenju. To govorim zbog toga što kod uslova za sticanje imovine po osnovu iskorišćavanja posebnih uslova za jednokratan porez i u članu 8. govorimo o načinima kako se utvrđuje osnovica, gde se nigde ni po jednom osnovu ne priznaju troškovi.
Recimo, neko je dobio kredit iz primarne emisije. Sredstva je uložio u proizvodnju. Niko ne priznaje ni po jednom osnovu da je bilo bilo kakve proizvodnje, već se uzima kredit u nominalnom iznosu i on služi kao osnovica na koju se primenjuje stopa u zavisnosti od iznosa kredita koji će biti u dinarima, a biće iskazan u devizama, odnosno nemačkim markama.
Dolazimo u situaciju da sredstva koja su ulagana u proizvodnju, u ovom slučaju neće se priznavati, iako imamo jedan deo objašnjenja, znači imamo nominalni iznos kredita i vraćeni iznos kredita, koji je uglavnom bio realno niži, od tih troškova koji su postojali između te dve faze. Primenom ovakvog načina obračuna mi ćemo doći do toga i primenom ove stope doći ćemo do toga da, jednostavno, onaj ko dobije kredit po osnovu primarne emisije ili po drugom osnovu, znači kada se radi o iznosima većim od tačke 10, može doći vrlo lako u situaciju da vrati više nego što je imao, čak iako ima određenu imovinu, čak ni imovina ne može da zalegne za ovaj iznos kredita.
Prema tome, iako smo upozoravali kod ovog člana i kod prethodnog na mogućnosti određenih nelogičnosti u izradi poreskog rešenja, sa ove govornice je rečeno da nema revanšizma kada je ovaj zakon u pitanju, ova dama se smeje, zaista ga nema, dajte da ovo pitanje onda raspravimo. Šta se dešava sa ovim situacijama, da li zaista vi mislite da ovako neće biti kako smo mi rekli ili zaista mislite da to sve treba uzeti, i još da mu nadoknadimo tamo jer se pominje familija, tetke, strine, do svastike.
Juče je i to pominjano i da li sve to treba da uzmemo u razmatranje ili zaista hoćete da se naplati tačno onoliko koliko su po ovom zakonu ostvareni ekstraprofit ili ekstra dobit. Ili hoćemo da nekom stavimo ključ, odnosno katanac na preduzeće, da mu onemogućimo da se bilo čime bavi, da mu oduzmemo pravo što je uopšte nešto radio u prethodnih 10 godina, ili što je bio pripadnik neke druge političke opcije, ili, ne daj bože, Vlade Republike Srbije.
Prema tome, ovo sužavanje nije u cilju da se ne zahvati sve, jer se i na ovaj način zahvata sve, ako se posmatraju troškovi, a postoji stav 2. u kome ostaje primena, kod pojedinih okolnosti, ali molim vas, na ovaj način ćemo doći u situaciju da nekom naplaćujemo nešto što nije dobio po kreditu, da mu naplaćujemo nešto što mu nije ni pripadalo, što nema. I kada je dobio kredit, uložio je u proizvodnju, a ne priznajemo da je uložio u proizvodnju, a svaka proizvodnja je materijalna stvar, i može se lako konstatovati ...
