SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 20.06.2001.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

7. dan rada

20.06.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:30 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Konstatujem da je narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić upozorio da je primetio da neki narodni poslanici ne poštuju član 113. i član 114. o identifikaciji, i ja se slažem s tim. To se dešava ovde  od 22. januara 2001. godine, i jednom se tretira kao pravo poslanika u okviru parlamentarne borbe, a drugi put se tretira kao zaborav, treći put se tretira kao kršenje.
Slažem se sa vama, ne mogu ništa drugo da vam kažem.
Da li se još neko javlja po Poslovniku?
Ima reč narodni poslanik Dragan Tomić.

Dragan Tomić

Gospodo narodni poslanici, da podsetim, kad je ovaj  zakon usvajan u načelu, on je brojao 27 članova. Ovog momenta  mi se nalazimo u jednoj  vrlo komplikovanoj  situaciji. Razumem, znači, nije važno da li je ministar rekao - na ovaj ili onaj način, važnije je nešto drugo  - ako nemamo član 9. onda član 10. postaje član 9. A imamo i dalje amandman na član 9. narodnih poslanika, oko koga se niko nije izjasnio. To je amandman  po broju 51, za koji je Vlada rekla da ga ne prihvata.
Poslanici se o njemu nisu izjasnili. Imamo jedan ozbiljan problem - kako ovo rešiti sada? Ali, u tom amandmanu mora predsedavajući da traži da se narodni poslanici izjasne, a već smo rekli da ne postoji član 9, a amandman i dalje postoji, o njemu treba da vodimo raspravu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ako smo završili  sa javljanjem po Poslovnikku i kršenju Poslovnika Narodne skupštine, zamolila bih Narodnu skupštinu da sasluša predlog, kojim ćemo konačno razrešiti primedbe, nezadovoljstva, i sve ono što smo čuli u diskusiji, a ticalo se kršenja Poslovnika, zbog nemogućnosti da se razgovara o samoj  temi.
Dakle, predstavnik Vlade Republike Srbije izjavio je u Narodnoj skupštini da, u ime Vlade, prihvata sve amandmane, podnete na član 9. zakona.
To su amandmani koje su podneli narodni poslanici Vera Marković, Pal Šandor, Slađan Mijajlović, Dragan Marković, Borislav Pelević, Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Nebojša Jović, Stevan Gudurić, Dragan Tomić, Dragan Todorović, Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Božidar Vujić i Đorđe Mamula, kojima se predlaže brisanje člana 9, odnosno brisanje ovog člana i podnaslova iznad člana 9.
S obzirom da je Vlada, kao predstavnik, prihvatila brisanje člana 9. i podnaslova iznad člana 9, konstatujem da je to postalo sastavni deo Predloga zakona, prema članu 142.
Zahvaljujem narodnim poslanicima, naročito onim narodnim poslanicima koji su zaista svojom konstruktivnom diskusijom doprineli da rešimo problem koji je bio paralelan. Dakle, jedno je borba u ovoj demokratskoj areni, da se stekne i ostvari svoje pravo, a drugo je ipak priznanje Vladi da sluša i poštuje Narodnu skupštinu. Hvala vam lepo. Na član 9. amandman sa ispravkom, zajedno je podnela grupa narodnih poslanika: Branislav Kovačević, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Karolj Kermeci, Živica Predojev, Zoran Bošković, Bojan Kostreš, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Višnja Nežić i Novica Đurašković.
Odbor za finansije prihvatio je ovaj amandman, sa ispravkom, s tim da se tekst amandmana sistematizuje kao član 8a Predloga zakona, sa čime se saglasio predstavnik Vlade na sednici odbora.
Još jedanput - dakle, formalno, poslanici: Branislav Kovačević, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Karolj Kermeci, Živica Predojev, Zoran Bošković, Bojan Kostreš, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Višnja Nežić i Novica Đurašković podneli su amandman na član 9.
Odbor za finansije je, prihvativši ovaj amandman, sa ispravkom , tekst amandmana sistematizovao kao član 8a Predloga zakona, sa čime se saglasio predstavnik Vlade na sednici Odbora za finansije.
Zakonodavni odbor smatra da je predloženo rešenje u amandmanu, sa ispravkom, pravno mogući.
Pošto su ovaj amandman, sa ispravkom, i predlogom Odbora za finansije, prihvatili i nadležni odbori i Vlada, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona, kao član 8a Predloga zakona.
Ministar Đelić želi reč, kao pojašnjenje. Nadam se da smo svi pažljivo ispratili o čemu se radi.

Božidar Đelić

Da se zahvalim poslanicima koji su ovim dopunili ovaj  zakon. O čemu je reč- tim odredbama sada imamo mogućnost da sagledamo celu osnovicu za oporezivanje. Dopuna je u tome da, ako poreski obveznik ima više vidova oporezivanja, oni će se gledati zbirno i, umesto da se gledaju stope samo odvojeno, i da se  ostane po nekim nižima, da su dosta visoke,  kao što je već rečeno više puta u ovoj  raspravi, da se onda gleda poreska obaveza zbirno i da postoji i u tim slučajevima ta jaka progresivnost, tako da to bude neutralno, i da ne bude, ako smem tako da se izrazim,  igara u tome - koji je iznos u kom vidu oporezivanja.
Zahvaljujem se poslanicima na toj veoma konstruktivnoj i intresantnoj ideji. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Zahvaljujem ministru.
Prelazimo na član 10.
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj,po Poslovniku.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ovaj član zakona, koji je sada naknadno ubačen u tekst, najupečatljivije je svedočanostvo koliko ste malopre kršili Poslovnik, jer je bilo bespredmetno  voditi onoliku raspravu.
Bilo je dovoljno da se ovaj amandman prihvati. Njime se menja prethodni član 9, jer je besmisleno sada da bude član 9a ili 8a, a nema člana 9. Ali, ove stvari se dešavaju zato što ne pazite, zato što se ne razumete u pravo i što vas ne interesuje šta sadrži Poslovnik, šta sadrži zakon u Vladi.
Da je ovaj amandman prihvaćen, a bio je već pozitivan odgovor Zakonodavnog odbora, Vlada se pozitivno izjasnila već na Odboru, bila bi deplasirana sva ova rasprava o članu 9. Vi ste mogli samo kod vas u podsetniku da promenite redosled, da prvo idu ovi amandmani koji su već u startu bili prihvatljivi i time se čitav niz ostalih amandmana unapred odbacuje. Besmisleni su. Time bi se izbegla i ona duga rasprava od dva sata.
Hteo sam da vas samo upozorim do čega vaše greške ovde dovode i ne optužujte opozicione stranke za opstrukciju. Opstrukcija se ovde izaziva isključivo nestručnim vođenjem sednica.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodnog poslanika da ako meni upućuje optužbe za opstrukciju, da citira - kada, kome i gde sam kazala - kriv si ili nisi, ili si ovakav, kada je opstrukcija u pitanju. Samo komentarišem vaše intervencije na prekršaj Poslovnika. Redosled po amandmanima je takav kakav je bio. Problem smo rešili, dobili smo novi član 8a i ne sumnjam da se mnogo stvari u ovoj skupštini moglo uraditi kraće i bolje, ali uradili smo kako smo uradili u skladu sa Poslovnikom i ostajem kod takvog tumačenja.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Lazar Marjanski

Srpska radikalna stranka
U članu 10. predlažem da se briše stav 2. Zbog čega?
Ako bi ostao član 10. stav 2. po Predlogu ovog zakona, poreski obveznik bi došao u situaciju da kada bi prodavao nekretninu plati 90% ovog poreza, 30% na ime kapitalne dobiti, 5% na prenos apsolutnih prava i 2% agencijskih prava.
Šta to znači? Na primer, ako je u unutrašnjosti neko dobio stan od 80 kvadrata, koji ima porodicu, odnosno decu različitog pola, koja normalno stasaju, udaju se, žene se, odlaze svojim putem, kao što treba i da bude, a zakupac tog stana dobije posao u Beogradu i tu dobije stan od 30 kvadrata, šta se tada dešava.
Ako bi hteo da otkupi taj stan u Beogradu, koji otprilike košta 60.000 maraka, morao bi da plati 90% poreza na ekstra imovinu, koja je 54.000 maraka, 30% na kapitalnu dobit, što je 18.000 maraka, 5% poreza na apsolutna prava, što je 3.000 maraka i agencijske usluge, 1.200 maraka. Znači to je obaveza koja više ne vredi 54.000 maraka, nego 76.000 maraka. Razlika između 60.000 maraka i 76.000 maraka znači da mora da proda drugi stan da bi platio tu razliku. Tada, u tom drugom stanu, opet ga ovo isto čeka, ovi porezi.
Visina poreske osnovice iz člana 10. stav 1. po Predlogu ovog zakona omogućila je progresivno oporezivanje onih koji su došli u vlasništvo kod enormnih vrednosti društvene svojine, pa nema potrebe da ostane član 2. ovog zakona. Tome treba dodati da se u protivnom može očekivati velika ponuda stanova, što će prouzrokovati znatan pad njihove cene, zbog želje vlasnika stanova da što pre dođu do novca da bi platili porez, kako ne bi došlo do kamate od 6% mesečno, kako se ne bi došlo do poreskog duga.
Konačno, moguće je propisati i da se država uknjiži kao suvlasnik u stanu za vrednost koja predstavlja poresku obavezu, odmah po donošenju rešenja o oporezivanju, ako se sa tim saglasi poreski obveznik, kako bi se izbegli veliki troškovi oko prodaje stanova.
Pošto ministar Đelić nije tu, mislim da je ovo jedan veoma veliki propust i da bi trebalo ovaj stav 2. člana 10. da se briše.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ovaj amandman je veoma smislen, jer ako je prvo utvrđena lista poreskih obveznika, pa se utvrđuje poreska osnovica, i procenat plaćanja poreza na različite poreske osnovice, onda bi pravnička logika nalagala da su u istom položaju svi nosioci poreskih obaveza.
S tim što ste ovde prvo izbegli da napravite razliku između onih koji su dobili stanove po zakonu i onih koji nisu dobili po zakonu. Niko ko je dobio više od jednog stana nije mogao dobiti po zakonu. Pod uslovim da nije vratio onaj prethodni kada je dobio novi stan. To ste potpuno prenebregli i doveli u poziciju i one koji su dobili više stanova da čak po olakšanoj metodologiji mogu da svoje poreske obaveze izmire.
Šta je drugo ovde bitno?
Ako je ta poreska osnovica ista za sve, onda treba da se na identičan način primenjuje. Zašto praviti izuzetak samo tamo gde je bilo najmanje protivpravnog ponašanja? U nepovoljnijem položaju je onaj kod koga nije bilo nikakvog kršenja zakona u odnosu na onoga ko je nesporno činio krivično delo. To je nešto što je takođe, sa aspekta pravničke logike, nepodnošljivo.