Niste u pravu, gospodine Šešelj, žao mi je. Pročitala sam i član 106. Istina je, vi ste ga pročitali, znači odredbe ovog poslovnika odnose se na red na sednici, na sve učesnike. Ali, imate posebno član 101. Vi ste samo tražili opomenu, znači da se opomena može izreći samo narodnim poslanicima. Znači, gospodina ministra mogla bih prema odredbama za održavanje reda da upozorim na prekoračenje vremena, ali ne mogu da mu izreknem opomenu, a posebno zato što nije bilo osnova za to.
Hajde da nastavimo sa radom. Imam još jedno objašnjenje, možda niste bili prisutni. Vaš kolega Tomislav Nikolić je tražio da ne čitam koliko nije glasalo i zbog toga nisam čitala, ali ću od danas to čitati, zbog stenograma. To je greška u Poslovniku, član 109. Samo da vam objasnim. Po Poslovniku u članu 109. koji je reklamirao gospodin Nikolić, imao je pravo, jer je zaista greška u Poslovniku: narodni poslanici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja. Znači, nije predviđeno da postoje poslanici koji nisu glasali.
Ali, zato imamo član 112. koji kaže u stavu 4: odluka se smatra donetom, ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina, što znači da postoje poslanici koji nisu identifikovani, odnosno koji nisu glasali i ja ću od sada čitati i te, mada sam juče htela da udovoljim gospodinu Nikoliću. Mislim da ste zadovoljni. (Gospodin Šešelj traži reč po Poslovniku)
Vi neprekidno kršite Poslovnik. Prvo kažete - greška je u Poslovniku. Zamislite sudiju, koji tumači zakon da bi izrekao presudu, koji kaže - greška je u zakonu, pa neću po zakonu, nego kako mislim da bi trebalo da bude. E, tako vi tumačite Poslovnik, a pretpostavljam da ste pravnik po obrazovanju.
I drugo, kažete po članu 102.
Odnosi se na poslanike, kao da član 102, koji prethodi članu 106, isključuje ono što se dodaje u članu 106. Član 106. kazuje, da sve ono što se odnosi na poslanike u članu 102, odnosi se i na druge, koji prisustvuju sednici Narodne skupštine.
Gospodine Šešelj, to pitanje smo raspravili. Javili ste se po istom članu, nemate pravo da reklamirate Poslovnik. Možete jedino da tražite da stavimo na glasanje, ukoliko niste zadovoljni mojim odgovorom.
Vi neprekidno dajete sve pogrešnija tumačenja Poslovnika. Naravno da ćete staviti na glasanje, jer želim da ostane i zapisano da je DOS-ovska većina potvrdila vaše kršenje Poslovnika.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Šešelja da je povređen član 106.
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Član 109. i 112. su u koliziji. U članu 109. je izostavljeno da se kaže da poslanici mogu da se ne opredele i da ne glasaju uopšte.
Za 52, protiv 112, uzdržana tri, nije glasalo 7, ukupno 174 narodna poslanika.
Konstatujem da nije došlo do povrede Poslovnika iz člana 106.
Usput da kažem da mi je promaklo sedam sekundi dok sam vam objašnjavala, vreme za glasanje. (Gospodin Šešelj traži reč po Poslovniku, po članu 109. i 112.) Nemate pravo isti član da reklamirate. To smo objasnili, član 112. i 109. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Ranije se nisam javljao po tom članu.)
Izvolite.
Prekršili ste Poslovnik zato što ste netačno saopštili Narodnoj skupštini da između člana 109. i člana 112, stav 4, postoji kolizija. Nema nikakve kolizije.
Član 109. glasi: Narodni poslanici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
A stav 4. člana 112. glasi: Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina.
Za vas su identifikovani narodni poslanici samo oni koji su u tom trenutku glasali za, protiv ili bili uzdržani. Oni koji uopšte nisu pritisnuli taster smatra se da nisu prisutni u sali, nisu identifikovani tog momenta, a možda su im čak ostale kartice, kao što se često dešava vama, DOS-ovcima kada treba da prikupite veštački kvorum.
Već sam dala tumačenje za član 109. i član 112. Stav 4. člana 112. podrazumeva da postoje poslanici koji se nisu identifikovali i nisu se glasanjem odlučili, nisu glasali.
Hoćete da stavim na glasanje i ovaj vaš prigovor? (Da.)
Stavljam prigovor gospodina Šešelja o povredi člana 109. i 112.
Za 28, protiv 140, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 11, ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije izvršena povreda Poslovnika u članu 109. i 112.
Nastavljamo rad.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić. Njegovu diskusiju smo čuli. Takođe je o tom amandmanu diskutovao gospodin Šešelj kao predsednik poslaničke grupe, gospodin Ivković kao predsednik poslaničke grupe i ministar gospodin Đelić.
Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman narodnog poslanika Dragana Tomića na član 8.
Za 55, protiv 122, uzdržan jedan, nije glasalo četiri, od ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Takođe na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite, ima reč narodni poslanik Božidar Vučurović.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto vi smatrate da je sramota prihvatiti amandman poslanika opozicije. Probajte jednom, videćete, to baš ni malo ne boli.
Na član 8. ste prihvatili amandman gospodina Pal Šandora, koji kaže: "razlika između plaćenog iznosa i realne tržišne vrednosti". Kog plaćenog iznosa i koje tržišne vrednosti i čega i na šta se ova formulacija uopšte odnosi?
Moj amandman glasi: "Razlika između plaćenog iznosa i realne tržišne vrednosti kupljene imovine ili zemljišta iz člana 3. stava 1. tačke 20. ovog zakona", na šta se odnosi i amandman gospodina Pal Šandora, ali se to iz amandmana ne vidi. Iz mog amandmana se to sasvim jasno vidi. To je ono što vam mi danima ovde govorimo. Bez obzira kakvo rešenje ponudi opozicija, vi ćete prihvatiti krnje, nakaradno ili bilo kakvo drugo rešenje poslanika iz vaših redova.
Ovo što ste prihvatili, toliko je nedorečeno, toliko se ne zna na šta se odnosi, toliko da je sramota i ne treba donositi. Zaista, toliko je sraman i ovaj zakon uopšte. Zaista, ništa mi nije jasno.
Prvi deo amandmana normalno otpada, jer sam tražio da se doda tačka 2a, koja kaže da je osnovica poreza za devize otkupljene od Narodne banke Jugoslavije razlika između dinarske protivuvrednosti obračunatih po tržišnom kursu i dinarske vrednosti tih deviza obračunatih po zvaničnom kursu.
Vi taj moj amandman niste hteli da prihvatite. Time ste samo potvrdili naše tvrdnje da sredstva prikupljena iz primene ovog zakona neće ići tamo gde ste rekli da treba da idu, na obeštećenje oštećenih. Da ta sredstva treba tamo da idu, onda bi se u zakonu jasno reklo 30% ide u taj fond, 30% ide u ovaj fond, 20% ide u onaj fond ili bilo koji procent. Ovako se ne zna gde idu sredstva koja se prikupe na osnovu primene ovog zakona. Ništa se ne zna, kao što se ne zna ni šta se dešava na osnovu amandmana gospodina Pal Šandora, koji je usvojen.
Gospodin Vučurović, izgleda, nije pažljivo pratio celu raspravu. Kad se zemlja kupi na Cveti 1993. godine, mora da se utvrdi poreska osnovica. Prema tome, u članu 3, i u slučajevima kad se zemlja kupi na Cveti 1993. godine, mora da se utvrdi poreska osnovica.
Prema tome, s obzirom na Cveti 1993. godine, tvrdili smo da nešto predstavlja razlog oporezivanja. Pošto se ovde utvrđuju osnovice, logično je da se i ovde mora dodati - na Cveti 1993. godine, tačka 20. Potpuno je jasno na šta se odnosi, s obzirom na to da je u članu 3. usvojen amandman koji se odnosi na član 3.
S obzirom na to da je amandman usvojen, mora da se usvoji i poreska osnovica. Zakon treba konzistentno tumačiti. Nema tu nikakve proizvoljnosti, niti nešto slično.