Poštovano predsedništvo, pošto Vlada radi mimo Parlamenta, nije ni čudo, od kad smo ovde, a ponekad je tu i gospodin Đelić, pa zato nisu ni mogli da usvoje ove amandmane.
O čemu se radi? O ovim amandmanima bilo je dosta reči. Ali, suština je da kod primarne emisije, kada su uzimane pare, kada su banke dobijale pare i ulagale ih u poljoprivredu, svi ste govorili - trgovalo se sa žitaricama, fabrika nameštaja je takođe učestvovala, kao i svi mogući, u tome. Ali, sve te pare koje su dobijene, odnosno 80% je od poljoprivrede.
Gospodine Đeliću, nikada niste rekli kome će te pare biti vraćene. Da li će biti vraćene seljacima i poljoprivrednim imanjima koja su gotovo sva u stečaju?
Molim vas da umirite malo ovaj donji dom.
Koliko se razumete u poljoprivredu i koliko je volite - to se može po vama videti. Sada, poljoprivredna dobra su sva u stečaju. Banke su ih zadužile velikim parama. Te pare od poreza treba da se vrate onima od kojih su i uzete. Onima kojima je pre neki dan potučena letina, onima koji rade danonoćno, onima koji su držali ovu zemlju deset godina, a to su poljoprivredni radnici.
Jedino su oni plaćali po crnom finalnom kursu i naftu i mazivo, rezervne delove, zaštitu, a po zvaničnim cenama ste im prodavali poljoprivredne proizvode. Dan-danas ova vlada laže i zato je najgora. Obećala je 11 dinara za pšenicu. Oni su kupovali seme, đubrivo, po najskupljim cenama. Nisu to bile cene koje ste vi obećali. To je čista laž, a sada hoćete da kupite pšenicu po 7,5 dinara od njih. I svi ste se vezali za seljakovu glavu, posebno ova vlast.
Ubeđivali ste ih da ne plaćaju porez. Nisu plaćali. To je istina. Sada kada treba da im platite ono što ste im obećali, nećete da im platite.
Bili su vam skoro prosvetni radnici, pre nedelju dana, pa su otišli, juče je ministar slao poljupce bolničarima. Kad vam dođu seljaci, a doći će uskoro, onda ćete svi da letite, zajedno sa celom ovom skupštinom.
