Da li još ko želi reč?
Ima reč gospodin Vojislav Šešelj u svojstvu predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Ovde, zapravo, imamo dva poluamandmana u okviru jednog jedinstvenog - gospodina Vučurovića koji, u suštini, podržava gospodin Šandor Pal. Samo, i ovi amandmani otvaraju mnogo krupnija pitanja.
Što se tiče deviznog kursa, to pitanje smo juče podrobno razjasnili, jer je zvanično postojao samo jedan kurs. Nije nikada postojao tržišni kurs. Ono što vi sad zovete tržišnim kursom, to je bio kriminalni kurs. Za onoga ko je obračunavao po tom kursu bila je propisana kazna zatvora. To je problem.
Zloupotreba mora da se traži tamo gde je Narodna banka davala devize onome kome nije smela da daje. Tu se traga za korupcijom. Da bi se to primenilo, mora se, prvo, ustanoviti krivično delo korupcije. Tu je najflagrantniji primer Jožefa Kase i njegovih 14,5 hektara zemlje. Tačno je, na tome insistira Božidar Vučurović i Šandor Pal, treba utvrditi razliku u ceni, realnoj tržišnoj ceni po kojoj se prodavala zemlja u tom periodu i onoj ceni po kojoj je obračunata Kasinoj kćerci, kao jedinom kupcu. Drugi kupci nisu ni mogli doći do izražaja. Njihove ponude nisu mogle ni da se podnesu, a kamoli da budu razmatrane.
Šta sledi u tom slučaju? Mora, prvo, krivično odgovarati neko iz državne uprave prihoda u Subotici, ko je nakon obračuna poreza na promet nekretnina priznao tu cenu, ili je možda utvrdio neku drugu. Tu dolazimo do krivičnog dela koje je očigledno. Nema prometa nekretnina, overenog od strane države i nadležnog suda, bez obračuna poreza. Prenos se smatra završenim i moguć je upis u katastarske knjige tek kad se plati porez. Pri plaćanju poreza se vrše ispravke onih cena iz kupoprodajnog ugovora kad privatna lica međusobno trguju. Oni nastoje da izbegnu porez, pa u ugovoru napišu mnogo manju cenu, od one koja je realna.
Vi znate da se sav promet nekretnina između privatnih lica kod nas obavlja u gotovini. Nikome nije uspelo da to usmeri u neke institucionalne kanale, niti će moći za duži vremenski period. Ali, zato je postojala uprava prihoda koja je utvrđivala realnu tržišnu vrednost i na nju obračunavala poreza, bez obzira na to šta je pisalo u kupoprodajnom ugovoru. Porez na poklon je bio identičan porezu na promet u slučaju promene vlasnika nekretnina.
To treba imati u vidu i ovde. Dakle, neće biti reči samo o krivičnom delu Kase, koji je bio predsednik opštine, pa zloupotrebio funkciju, i njegove kćerke koja se okoristila, nego i konkretnog funkcionera Republičke uprave javnih prihoda koji je omogućio da se to sprovede.
Prema tome, bez krivične odgovornosti, besmisleno je postavljati ova pitanja. Tu je krivično delo do kraja. Čisto je kao sunce, što bi rekli mnogi pravnici.

Da li se još ko javlja za reč?
Ima reč gospodin Branislav Ivković, u svojstvu predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Čovek pomisli da neko veruje da ćemo se umoriti. Ali, nećemo se umoriti. Vama pričamo, a znamo da se odvija priča kao pred zidovima, ali će bar građani Srbije čuti o čemu se radi.
U najgorim vremenima, u vreme embarga, privreda je stalno imala rast proizvodnje, a doživela je pad u vaše vreme.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju govorniku.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Konačno.
Ceo član 8, u suštini, govori o jasnoj nameri, što stalno za ovom govornicom poslanici opozicionih partija pokušavaju da ukažu i objasne. Mi podržavamo ideju za donošenje zakona koji će oporezovati sve one koji su profitirali u užasnim vremenima za naš narod, kad je međunarodna zajednica, sledeći svoju politiku na ovim prostorima, u vreme stare američke administracije, nanela zlo ovom narodu, a stvorila uslove da se kriminalizuje društvo, da ljudi bez rada, faktički, zato samo što imaju oslonca u delu inostranog privatnog kapitala, stvore ogroman profit ovde.
Međutim, vaš zakon, koji vi predlažete, tekstom nikako ne obuhvata one koji su kriminalnim aktivnostima, švercovanjem, podrškom stranog kapitala na ovim prostorima došli do ogromnog bogatstva, izgradili silne fabrike, silne kuće. Njih ne obuhvata ovaj zakon. Ovaj zakon obuhvata samo institucionalni deo privređivanja, gde je sigurno bilo mogućno da bude eventualnih zloupotreba.
Vi sad, u tom institucionalnom delu, sečete kao nožem na panju. Molim vas - član 8. - idete samo na nominalnu vrednost i tačka, kao da nije bilo nikakvih troškova. Ako ste dobili devize po kursu od 6,00 dinara, kao podršku izvozu, kao izvoznik, morali ste imati nekoga ko će se baviti marketingom, morali ste da imate svoje ljude koji će obezbeđivati prodaju vaših proizvoda preko druge, treće ili četvrte zemlje, jer smo bili pod embargom. Morali ste imati transportne troškove, raznorazne vrste troškova, raznorazne vrste poreza koje je domicilno u zemlji izvoza neko plaćao. Na kraju, vi ste, kao izvoznik, bili dužni od pet pa do 20% deviza ostvarnih od izvoza da prodate po istom tom kursu od 6,00 dinara po jednoj marki Narodnoj banci Jugoslavije.
Šta radi predlagač zakona? Sve to zaboravlja. Apsolutno sve to zaboravlja. Zašto? Zato što imamo ciljani zakon koji ganja moralno-politički nepodobne, i ništa više.
Što je još gore, taj isti predlagač nigde u članu 8. nije dao metodologiju, nije dao kriterijume.
Sve je mimo Skupštine zadržao sebi za pravo, a posebno u članu 9. da pregovara, dogovara i on bude glavni vrhovni presuditelj mimo pravosudnog sistema, mimo bilo kakvih legalnih organa. Najgore je što je predlagač čak sebi dao za pravo, ako je neko radio sve po zakonu, da on proceni da je zakon bio nekorektan.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da se ponavlja priča koja je karakteristična za čitavu raspravu koja prati usvajanje ovog zakona i stoga mi smo dužni kao oni koji tu ideju podržavaju i koji nastoje da je konkretizuju u onom formalnom zakonskom obliku, da kažemo da se ovim zakonom ne isključuje niti krivična odgovornost, niti se bilo ko amnestira, pogotovo ne oni koji su stekli bogatstvo na kriminalan način, u kriminogenoj sredini, koja je bila kriminogena istina i zbog okolnosti u kojima je naše društvno postojalo, a i zbog  onih koji su tada kreirali ambijent u našem društvu.
Želim da vam kažem da se ovaj zakon konkretno bavi starom deviznom štednjom, organizovanjem i poslovanjem piramidalnih banaka i štedionica, zloupotrebom Zajma za preporod Srbije, primarnom emisijom, kupoprodajom deviza na međubankarskom tržištu, zloupotrebom u prometu akciznih i drugih proizvoda koji su bili na režimu kontigenata i kvota, zloupotrebom u poslovanju robnim rezervama, zloupotrebom u raspolaganju budžetskim sredstvima, zloupotrebom u privatizaciji. Dakle, to su oblasti koje nemaju nikakve veze sa međunarodnom zajednicom, sa sankcijama i sa svim onim pritiscima kojima smo kao društvo bili izloženi. Da je to tako podsetiću vas na neke konkretne primere.
Primer stare devizne štednje. Procenjuje se da je samo "Slavija banka" isplatila 520 miliona maraka privilegovanim licima. Podsećam vas da je stara devizna štednja, koja je nestala u periodu od 1989. do 1993.godine, najdirektnije nestala u periodu od 1989. do 1992.godine pre uvođenja sankcija, bila u iznosu od 8,7 milijardi maraka.
Organizovanje i poslovanje piramidalnih banaka i štedionica. Ustanovljeno zvanično:
1. Da su iza ideje o stvaranju, konstituisanju i radu finansijskih institucija, pre svega "Dafiment banke", stajali nadležni državni organi;
2. Da su piramidalne banke i mnoge štedionice radile u direktnoj sprezi sa Narodnom bankom Jugoslavije i Narodnom bankom Srbije, ondašnjom SDK-a i drugim državnim institucijama;
3. Da su pojedini poslovni potezi ovih banaka preduzimani uz direktan dogovor sa političkim rukovodstvom zemlje.
Zajam za preporod Srbije, 1989.godina, prema izvršenom obračunu partije i kredita svih izvršenih uplata i otplata kredita u periodu od 1990. do 2000. godine: realna vrednost zajma od dobijenih sredstava iznosila je 145 miliona, vraćeno 83 miliona.
Primarna emisija, prema podacima sa kojima se raspolaže u ovom trenutku osnovica za oporezivanje iznosi 650 miliona maraka i tu primarnu emisiju nisu kreirali ni Evorpska unija ni Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tu primarnu emisiju su kreirali oni koji su tada vršili monetarnu vlast.
Kupoprodaja deviza na međubankarskom tržištu na osnovu obrađenih podataka, ustanovljeno je da je dobit ostvarena kupovinom deviza po zvaničnom kursu u trenutku kada je tržišni kurs bio daleko viši za 1992, 1998, 1999, 2000. godinu jednu milijardu nemačkih maraka. Gde su ta sredstva ? Nema razloga braniti one koji su na takav način oduzeli nama pravo na drugačiju budućnost. Nema razloga amnestirati te pojedince, jer niko ne optužuje čitav sistem za nešto tako, a u situacijama u kojima vi frontalno branite one koji ne zaslužuju tu odbranu, vi postajete njihovi saradnici u tom poslu. Nema razloga bežati od nečega što je toliko očigledno. Ovo nije primer političkog revanšizma. Ovo i nas obavezuje da razmišljamo o političkim potezima koje vučemo, a vama daje za pravo da jednog dana ukoliko mi budemo loši u ovom poslu, vi nama ispostavite ovakvu vrstu računa. Ovo nije račun Socijalističkoj partiji Srbije, ni Srpskoj radikalnoj stranci, ni bilo kojoj partiji koja je tada kreirala ambijent u kojem smo mi živeli. Ovo je dug prema građanima koji mi moramo namiriti. Tačno je da postoje oštećeni, ali ko su ti oštećeni? Preduzeća, pojedinci, ali i društvo u celini i to društvo će biti na neki način kompenzovano za sve ono što je pretrpelo u prethodnih 13 godina kroz primenu ovog zakona.

Gospodin Šešelj, replika.

Mi ne želimo da zaštitimo ni jednog kriminalca. Mi ne želimo da zaštitimo bilo koga ko je zloupotrebljavao funkciju, a ne verujemo vama da možete te stvari na vaninstitucionalni način da dovedete u red. Mi smo za to da se svi kriminalci privedu pravdi i zakonu, svi oni koji su zloupotrebljavali funkciju, svi oni koji su sticali privilegije nelegalnim korišćenjem sredstava primarne emisije, kupovinom deviza po kursu, sredstava iz Zajma  za preporod Srbije, Fonda za razvoj itd, ali na institucionalan način, na onaj način koji se primenjuje u svim civilizovanim zemljama, a ne da krojači pravde budu ministar Đelić i  Aleksandar Radović. U tome je suština. Oni su ovde krojači pravde sa diskrecionim ovlašćenjima. Njima svi treba da dođu, a oni mogu od oka da odmere koliko ko da plati i još mogu da se pogađaju kada će ko i koliko platiti. To je suština.
U svim civilizovanim zemljama sudovi obavljaju taj posao. Ne verujemo mi mnogo ni u ove sudove pod vašom kontrolom, ali to je jedini institucionalni način rešavanja problema. Problem postoji, mnogi su otimali, mnogi su zloupotrebili funkcije, mnogi su se okoristili itd. Sudskim putem da se utvrdi koji su to, da se sprovede sudska procedura i onda da se zadovolje i zakon i pravda, a ne jednoj izvršnoj vlasti da se da mogućnost na osnovu nekih diskrecionih prava da se odokativno obračunava sa ljudima iz neke od prethodnih vladajućih garnitura. U tome je suština. Isključivo iz tog razloga mi osporavamo ovaj zakon.