Za reč se javio ministar, gospodin Đelić.

Veoma kratko oko toga, mislim da tu vidimo ključnu razliku koju mi pokušavamo da negujemo između ovoga što se dešava u zemlji poslednjih 13 godina i onoga što se trudimo, uz velike muke, da uradimo od sada, a to je manje populizma, manje priče, više činjenica i one prave stvari za sve naše građane u datim okvirima. Teško je prihvatiti da sada ne postoji neki kurs. Postojalo je nešto u poslednjih 13 godina što se zvao kurs, a znali smo svi dobro da se pravi kurs dešava na ulici i da ono što je bio kao kurs, to su samo neki mogli da dobiju i tako je ostvaren ekstra profit. To je ono što danas idemo da oporezujemo. Danas svaki građanin, svaki privrednik može ući u bilo koju menjačnicu i promeniti, jer dinar je konvertibilan od 9. decembra 2000. godine, mi to držimo i mi ćemo istrajati na tome. To je sigurnost i to je garancija za sve naše građane da su u jednoj ravnopravnoj poziciji u ovoj ekonomiji. To je izuzetno važno da održimo.
Što se tiče seljaka, dozvolite da vidimo kako će se desiti otkup pšenice ove godine, garantovana je cena od 7,5 dinara. Ta cena je atraktivna, ako je uporedimo sa zemljama u okruženju. Vlada Republike Srbije je napomenula da će ona to otkupiti u tri rate, i to 40%, pa 30% i još 30% u julu, avgustu i septembru mesecu. Omogućićemo neke razmene za dizel, za đubrivo, po veoma atraktivnim paritetima. Što se tiče količine, ona će isto tako biti dobra, i Vlada Republike Srbije će na sledećoj sednici, u utorak, tačno reći u tonu koliko će otkupiti. To su činjenice. Verujte mi, kroz tri meseca videćemo da smo i u agraru uradili u datim okvirima ono što je realnost, a ne priča, ne prevara kroz neke cene, kroz primarnu emisiju i kroz inflaciju koja će sve to pojesti. Hvala.

Prelazimo na glasanje o amandmanu na član 8, koji je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Za 53, protiv 99, uzdržan jedan, nije glasalo 28, ukupno 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Podsećam vas da je Vlada Republike Srbije u članu 8. Predloga zakona predložila povratno dejstvo odredaba ovog člana.
Prema članu 134. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, kad predlog zakona sadrži odredbe za koje je predviđeno povratno dejstvo, Narodna skupština posebno odlučuje da li za povratno dejstvo postoji opšti interes.
Odbor za finansije ocenio je da postoji opšti interes za povratno dejstvo člana 8. Predloga zakona.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije, sadržan u članu 8. Predloga zakona o povratnom dejstvu odredaba ovog člana, za koje po oceni Vlade postoji opšti interes.
Za 102, protiv 53, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 27, ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština posebno odlučila da postoji opšti interes za povratno dejstvo člana 8. Predloga zakona.
Na član 9. amandmane, po suštini u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vera Marković, Pal Šandor, Slađan Mijajlović, Dragan Marković, Borislav Pelević, Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Nebojša Jović, Stevan Gudurić, Dragan Tomić, Dragan Todorović, Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Božidar Vujić i Đorđe Mamula, kojima predlažu brisanje člana 9, odnosno brisanje ovog člana i podnaslova iznad člana 9.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili, a Zakonodavni odbor je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko od podnosilaca amandmana, koje sam pročitala, želi reč?
Ima reč podnosilac amandmana gospodin Pal Šandor.

Poštovane kolege, mislim da će biti vrlo elegantno ako obrazložim amandman, gospodin Đelić povuče i onda smo postigli sve što je bila suština.
Kolege i ja smo predložili da se briše član 9. Da ga ne citiram u potpunosti, suština tog člana 9. je da se omogućava pogodba između poreskih obveznika, koji bi platili ovaj poseban porez. Mislim da će se Vlada najbolje zaštititi, ako ceo proces oko usvajanja ovog zakona potpuno pojasni i ostavi bez ikakve sumnje, bez trunčice sumnje da oni koji su sada u opoziciji mogu da kažu: evo, doneli smo zakon iz političkih razloga da bi uglavnom nas oporezovali, a svojima će tu vrstu poreza u neposrednoj pogodbi opraštati.
To je jedan od argumenata, zbog kojih mislim da bi ovaj član 9. trebalo povući.
Razlozi, koje je pre svega Vlada imala u vidu, da bi se na taj način brže mogla namaknuti sredstva u sam budžet, su razlozi koje treba uvažavati. Ali, osim ovoga što sam ovde rekao, ni drugi zakoni, koji se odnose na porez u našoj državi, ne predviđaju mogućnost pogodbe. Ako ceo pravni sistem ne predviđa mogućnost pogodbe i ako postoji ovolika politička usijanost i naboj oko ovog zakona, potrebno je da se Vlada iz tog procesa, kada bi mogla eventualno doći u sumnju, povuče na ovaj način i da prepusti da se to plati u punom iznosu, onako kako to poreski organi budu utvrđivali.
U Vladu imam poverenja, u veliku većinu članova Vlade, osim u jednog, za koga ne bih mogao da stavim ruku u vatru. S obzirom da je taj jedan nedavno, a to znači 21. januara, u novinama "Mađar So" rekao sledeće, dozvolite mi da citiram: "Naravno, uzeo sam kredit od dva puta po iks suma maraka. Tražio sam ga za izgradnju stana da bi, kada mi sinčić krene u školu, imao u Subotici rešeno stambeno pitanje, jer iz Kelebije, gde živimo, sa same granice, dete ipak svakog dana ne može dolaziti u Suboticu. Kredit sam uzeo zajedno sa suprugom, po važećim uslovima kreditiranja. Imam o svemu propisnu dokumentaciju. Kredit i ja i supruga redovno otplaćujemo. Kredit ne poričem, ni druge stvari ne poričem, ali glasine da ... itd."
E sad, da Vlada ne bi došla u situaciju da eventualno u toj komisiji, koja će se pogađati sa nekima od poreskih obveznika, bude i sam ovaj potpredsednik Vlade, koji je inače ekonomista po struci, mislim da je najbolje da se Vlada povuče iz tog procesa, jer dotični gospodin po sopstvenom priznanju potpada inače pod odredbe ovog zakona i trebalo bi, naravno, da plati ovaj poseban porez.
Prema tome, da bismo u stvari zaštitili Vladu, da bismo ceo proces učinili potpuno kontrolisanim i bez ikakve sumnje, mislim da je zaista najbolje da se ovaj član 9. povuče. Možda će se sredstva na taj način malo sporije ulivati u kasu, ali zaista Vlada, koja je sa ovim zakonom predložila ključni otkorak prema do sada važećem sistemu, ostaće čista, bez obzira na male nagodbe u našim redovima.
Ono što je govorio gospodin Šešelj i drugi poslanici je naravno istina, ali je problem u tome što svaki put, kada se o tome govori, s obzirom da su sredstva informisanja u Subotici pod kontrolom njegove žene, koja je glavni urednik na Radio Subotici, onda će se kazati da evo sada srpski šovinisti napadaju jadnu mađarsku manjinu. Mislim da je gospodin Šešelj malo pogrešio, preterao u tom napadu i da medijski možda neće biti najbolje, ali suština onoga što se tiče licitacije na Cveti 1994. godine, suština onoga što se odnosi na dizanje para, maraka, preko kredita, je istina.
U čemu je problem? Kada ste bili u Vladi, gospodine Šešelj, a znali ste za ovo, onda niste krenuli to da prijavljujete krivično onako kako sada ovde predlažete. Pretpostavljam zbog čega. Zbog toga što ste bili u koaliciji sa SPS, a SPS je po prirodi stvari uvek štitio svoje tajne i javne koalicione partnere. Ovde znamo o kome se radi.
Prema tome, kada usvojimo ovaj član 9, doći ćemo u situaciju da bez ikakve hipoteke javno utvrdimo ko je dužan da plati porez po kojim osnovama.

Za reč se javio gospodin ministar. Samo momenat, ovo je rasprava o amandmanima i u članu 134. postoji redosled, kojim se javljaju predstavnici. Gospodin Božidar Đelić se javio za reč, narodni poslanik gospodin Vojislav Šešelj se javio za repliku. Ostaje da poštujem pravo redosleda, pošto utvrđenost u tome da li je preča replika ili je preči redosled nije nešto o čemu treba da odlučuje Narodna skupština. (Šešelj: Ima smisla samo ako je odmah.)
Ja se s vama slažem, ima smisla ova skupština ako se poštuje red.
Dakle, ima reč ministar Božidar Đelić. ( Šešelj se javlja za reč po Poslovniku.)
Citirala sam član 134. Poslovnika Narodne skupštine u kojem je naveden redosled kojim se u toku rasprave o amandmanima prijavljuju oni koji imaju, po Poslovniku, pravo da govore o amandmanu. Rekla sam da možemo da poštujemo taj član Poslovnika i da se ministar Đelić javio za reč, kao predstavnik Vlade. Po članu 134. predstavnik Vlade, odnosno predstavnik predlagača akta je naveden u drugom stavu ovog člana kao poslednji u nizu oni koji se javljaju u raspravi o amandmanima, a po članu 96. kao ovlašćeni predstavnik Vlade ima pravo da dobije reč kad god je zatraži.
Na predsedavajućem Narodne skupštine je da odluči da li će primeniti član 134. koji se tiče direktne rasprave o amandmanima ili član koji podrazumeva davanje reči predstavniku Vlade.
Konstatujem da je data reč ministru Đeliću.

Tražim reč po Poslovniku.

Dobićete reč i po Poslovniku i za repliku.
Izvolite, gospodine Đeliću.

Kao predstavnik Vlade, hteo bih da kažem nekoliko reči pa i stav Vlade.
Rekao sam da je ovaj zakon izuzetno važan, zato što ima ekonomsku, ali, pre svega, moralnu pozadinu. Apelovao sam u ime Vlade Republike Srbije da imamo što kvalitetniju i širu raspravu. Isto tako, spremni smo za mnoge amandmane, možda i više nego o nekim drugim zakonima, jer je veoma važno da baš ovaj zakon bude što bolje napravljen i uređen.
Ovaj član je izazvao mnogo reakcija, i to ne samo u redovima opozicije, nego i u redovima DOS-a.
Zbog toga bih da kažem tri stvari.
Prvo, šta ovaj stav koji je predložen o sporazumu pri utvrđivanju poreske osnovice nije, drugo da kažem šta želi da uradi i, treće, da izrazim stav Vlade.
Ovaj član nije član za muljanje, nije ovde za to da neko pokupi mito, nije za to da neko napravi nagodbu na štetu naroda. Zbog čega? Iz dva razloga. Prvi razlog je zato što narod nikom ne bi oprostio kad bi to uradio. U ovoj materiji govori se o najvećim pljačkama, i to organizovanim pljačkama, koje su napravljene u poslednjih 11 godina. Ideja da neko ide i napravi nagodbe da bi dobio neku privatnu korist od toga je izuzetno iznenađujuća. Onaj ko bi to hteo da uradi, izlagao bi sebe velikom riziku, ne samo moralnom, u ovoj našoj zemlji, pa smo zbog toga, predlažući ovaj član, mislili da do toga neće doći.
Drugi razlog koji je, čini mi se, još uverljiviji, ako pročitate taj član, videćete da predviđa vrlo snažne mehanizme kontrole za sprovođenje ovog postupka.
Direktor Republičke uprave javnih prihoda, kao čelni čovek jedne od naših najvećih uprava u zemlji, ovlašćen je da uđe u tu diskusiju, ali sigurno nije ovlašćen da odluči sam, niti je ideja da ta osoba odlučuje sama, već da predloži komisiji koja broji više od polovine članova Vlade Republike Srbije i uključuje guvernera Narodne banke Jugoslavije, da da predlog koji bi ta komisija usvojila ili ne.
Tu nije kraj priče, jer Vlada Republike Srbije treba da odobri predloženi sporazum o utvrđivanju poreske osnovice. Treći stepen je pomna kontrola jedne parlamentarne komisije, za koju očekujemo da je Narodna skupština formira.
To je jedan vrlo snažni kontrolni mehanizam koga nema u drugim zakonima. Ovde nije iznenađujuće, jer je ovaj zakon vrlo specifičan. Prema ovom članu, postojala bi veoma jaka kontrola i javnost svih ovih postupaka koji će biti za one najveće poreske obveznike koji bi išli kroz tu proceduru.
To je ono zbog čega mislimo da je ovaj član bio dobar u sklopu ovog zakona. Znači, on nije za muljanje, nije za to da neko napravi nagodbu, nije da neko uradi nešto protiv svog naroda, a u sprovođenju zakona ima i delova gde bi neko smeo to sebi da dozvoli, a kako bi mogao kad imamo takav kontrolni mehanizam koji omogućuje i te kakvu kontrolu ne samo onoga što se dešava u RUJP-u, onoga što se dešava u Vladi i ne samo što se dešava u Narodnoj skupštini, nego i u komisiji, gde očekujemo da će biti uključeni i predstavnici opozicije.
Drugo, šta ovaj član predstavlja?
Po uzoru na neke druge poreske sisteme, i ne samo na njih, gde za najveće poreske obveznike u jednoj komplikovanoj situaciji omogućava takve postupke, po uzoru na iste takve zakone, posle Drugog svetskog rata 50-tih godina i bliže kod nas i u nekim zemljama u razvoju, ugledali smo se na to i videli da postoje komisije koje mogu da uđu u sporazum kad ima više izvora za opoorezivanje, s jedne strane, a, s druge strane, videći da ova komplikovana materija, zbog toga što su predviđene mogućnosti žalbe, može da se dovede u jedan veoma dug, sudski i drugi postupak, da se oteža rad komisije i - što je najvažnije, posle glasanja - da dođe do naplate, i to debele, najveće mogućne, da bismo mogli da vratimo maksimum sredstava našem narodu.
Jedini cilj ovog člana je bio i ostaje da omogući što efikasniju i bržu naplatu onoga što naš narod traži, a to je naplata poreza.
Očigledno je da odredbe koje su bile u ovome zakonu (prešao sam na stav Vlade), hoću da citiram član 13. koji treba da obezbedi jednu efikasniju i bržu naplatu, naišao je na jedno veliko i široko razumevanje ne samo pozicije, nego i opozicije. Naime, kada bi se ovaj član brisao, život bi bio lakši za Vladu. Evo, sada opozicija pokušava da privuče sumnju na ovo što radi i RUJP i komisija, koja će ostati.
S druge strane, moja odgovornost u ime Vlade mi nalaže da kažem da će brisanje tog člana otežati rad, otežati naplatu i da ćemo, najverovatnije, uspeti da prikupimo manje sredstava od ovog zakona.
Međutim, između više sredstava i brže naplate, što je uvek cilj izvršne vlasti, pošto želimo da imamo određene rezultate ovoga, i neke sumnje koja bi bila privučena na rad i ovaj zakon koji je izuzetno važan i ima, ponavljam, pre svega moralnu pozadinu, prihvatamo brisanje ovog člana. (Aplauz u sali.)

Stenograma radi, pošto je mogućno da će u okviru ovog amandmana, kao i amandmana na član 13. ovog zakona, biti javljanja predstavnika Vlade, predlagača u ovom slučaju, radi se o primeni čl. 88. i 134, ako sam ih pogrešno citirala u prethodnom objašnjavanju.
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj, po Poslovniku.

Ovo je strašno kako vi kršite Poslovnik Narodne skupštine. To je bezočno i flagrantno. Prvo, kada se poslanik javi po Poslovniku ili za repliku, to je mimo svakog redosleda. I po redosledu, po članu 134. Poslovnika, predstavnik Vlade je na poslednjem mestu. Prvo ide podnosilac amandmana, pa ovlašćeni predstavnik poslanika, ako je reč o grupi poslanika, pa izvestilac odbora, pa predsednik poslaničke grupe, pa tek onda ovlašćeni predstavnik Vlade.
Tu ste, očigledno, prekršili Poslovnik. Ali, to nije najgore kršenje.
Malopre ste prekršili, i to po treći ili četvrti put, stavljajući na glasanje da li će se retroaktivno primenjivati pojedina odredba. Ceo ovaj zakon je retroaktivan. To se vidi iz člana 2. Ovaj zakon se odnosi isključivo na prošlo vreme. Već je u startu protivustavan. Nema tog ustavnog suda koji ga neće oboriti. Sav je za prošlo vreme. Piše da će se primenjivati za period od 1. januara 1989. godine do stupanja na snagu. Dan stupanja na snagu je vremensko ograničenje trajanja zakona.
Odnosi se samo do dana stupanja na snagu. Takav zakon u Evropi ne postoji, a kada to ministar Đelić ovde pokušava da obrazloži on se poziva na svoj moral. Mi njegov moral ne dovodimo u pitanje. Mi nikada nećemo da raspravljamo o moralu ministra Božidara Đelića, jer sama činjenica da je on bio savetnik Anatolija Čubajsa, najbolje govori o njegovom moralu. Bio je savetnik najvećeg ruskog kriminalca svih vremena, Anatolija Čubajsa i nemojte da nam govori o moralu. To je o vašem kršenju Poslovnika, a sada da li mi dajete repliku?