Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da usled amandmana koji smo prethodno usvojili moramo korigovati u ovoj raspravi pojedine članove koji su pravljeni u skladu sa karakterom zakona koji je predložen i usvojen u načelu. Gospodin Đelić je govorio o motivima koji su ga pokrenuli pri predlaganju člana 9, a potom koji su ga naveli na to da prihvati stav poslanika DOS-a, dakle nema razloga da se ne usvoji ovaj amandman i da se izmeni član 18. tako što će se treći stav koji kaže - da se izuzetno protiv rešenja donetog na osnovu sporazuma iz člana 9. ovog zakona, žalba ne dopušta. S obzirom da nema više člana 9, predlažem da se ovaj amandman na takav način uskladi sa novim karakterom zakona. Nema ničeg spornog, ničeg problematičnog, to je amandman u skladu sa promenama koje smo mi prethodno podržali.

Imamo više amandmana, ne samo ovaj amandman koji su podneli gospodin Tomislav Nikolić i Petar Jojić, nego imamo još nekoliko narodnih poslanika koji su podneli amandman i takođe se odnose na to da se stav 3. u članu 18. briše. Međutim, ono što je razlika, narodni poslanici Tomislav Nikolić i Petar Jojić, su faktički podneli dva amandmana na isti član, a to je nemoguće, nije dozvoljeno podneti dva amandmana na jedan član. Ovde smatram da se ovaj amandman odnosi u stvari na stav 3. člana 18, gospodine Nikoliću? Da li vi gospodine Nikoliću ostajete pri tome da se vaš amandman odnosi na stav 3. člana 18. Ne mogu dva amandmana?

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Prvo sam obrazlagao na stav 3, koji je vezan sa članom 9, a na stav 2. ću da obrazlažem.)

Dobro, onda ću da pročitam koji su još narodni poslanici takođe predložili da se briše stav 3. člana 18, pa ćemo se izjasniti glasanjem o tome.

Znači, na član 18. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici: Vera Marković, Nebojša Jović, Slobodan Tomović, Borislav Pelević, Ljubomir Mucić i Božidar Vučurović i grupa narodnih poslanika zajedno: Branislav Kovačević, Teodora Vlahović, Ratomir Svirčević, Karolj Kermeci, Živica Predojev, Zoran Bošković, Bojan Kostreš, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Višnja Nežić i Novica Đurašković.

Znači, tim amandmanom se predlaže da se briše stav 3. iz člana 18, koji se odnosi na član 9, koji je izbrisan prihvatanjem amandmana od strane predstavnika Vlade.

Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem o ovom amandmanu, koji su podneli svi ovi narodni poslanici, koje sam pročitala.

Za 136, protiv tri, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 35, od ukupno 174 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila amandman koji su podneli narodni poslanici koje sam pročitala.

Takođe je slična situacija sa članom 19. ... (Vojislav Šešelj: čekajte, idemo na stav 2.)

Ne možete na stav 2. i na stav 3, ne možete dva amandmana da podnesete na jedan član.

(Vojislav Šešelj: javljam se kao šef poslaničke grupe povodom amandmana na stav 2.)

Ima reč gospodin Šešelj, koji će objasniti amandman na stav 2. člana 18.

Vidite koliko smo mi, srpski radikali, bili tolerantni, pa smo vam neke očigledne poslaničke propuste progledali kroz prste povodom amandmana na stav 3. Nije baš sve sprovedeno kako bi trebalo po Poslovniku, nismo hteli da zadržavamo, nismo hteli da ispadne kao da dlaku cepamo na četvoro, kao što to neki drugi ovde rade. Ali, nemojte sad da povodom toga uskratite pravo poslanicima da raspravljaju o drugim stvarima, koje su takođe na dnevnom redu.
Vi ste ovde suviše kumulativno nagomilali sve ove amandmane narodnih poslanika, i one koji su imali povodom dva stava i one, koji su imali povodom jednog stava, a mogli ste staviti na glasanje samo amandmane koji se tiču isključivo trećeg stava. To je bila greška, ali sad - to sam mislila posle greške - ne pomaže mnogo u pravnoj sferi. U to neću da ulazim.
Što se tiče amandmana Tomislava Nikolića i Petra Jojića na stav 2, bilo bi veoma važno da se usvoji taj amandman. Zašto? Zato što nije ovo običan i redovan poreski zakon. Tačno je to što Vlada kaže u svom obrazloženju ta, kada zakon tretira poresku problematiku, obično žalba ne odlaže izvršenje. Tako se tretira poreska problematike u skoro svim zemljama sveta i to je načelno u redu.
Međutim, ovde je slučaj o jednom zakonu koji po svojoj prirodi nije poreski zakon. Ovo je po svojoj prirodi kazneni zakon i to retroaktivni. Isuviše su veliki iznosi koje će država na silu naplaćivati na osnovu odredaba ovog zakona. Ovde, ako se usvoji žalba, neće imati kome da se uruči, pošto će mnogi izdahnuti, pre nego što dočekaju odluku u žalbenom postupku. Na primer, uzmite jednu firmu u društvenom, državnom, privatnom sektoru i utvrdite toj firmi po svim onim osnovama gomilu obaveza. To će biti iznosi u desetinama miliona. Ovako drastični primeri se u pravu uvek koriste kada se pokušava dokazati nelogičnost i neodrživost određene odredbe. Pomalo to može sada izlgedati i komično, ali je bitna ta logična nit, koja jedan drastičan primer pokazuje sa suštinom pravne norme.
Dakle, neko ko dođe u situaciju da plati ogroman porez na osnovu ovog zakona, npr. društveno preduzeće, može zapravo da ostane bez celokupne imovine, može da zabravi fabriku, privatnik može ostati bez cele firme, da mu se na doboš prodaju mašine, jer niko od ovih, koji će biti obavezani zakonom da plate velike iznose, ubeđen sam da neće imati gotovinu na raspolaganju. Gotovinu na raspolaganju mahom imaju samo kriminalci, niko više. Tamo gde su veliki iznosi dolazi odmah do prodaje imovine, jer poreski izvršitelj, koji ima pravo po osnovnom poreskom zakonu da upada ljudima noću u kuću, lepo dođe i kaže - jeste li platili, niste, plenimo. Ono što se pleni, ide na javnu licitaciju, na prodaju.
Kada se jednom to uradi, kada se firma uništi, ne vredi što će u žalbenom postupku Republička uprava javnih prihoda da proceni da je žalba umesna, opravdana, pa kaže - preinačuje se prvostepeno rešenje. Ne vredi preinaka prvostepenog rešenja, ako to rešenje nema kome da se uruči, ako je taj poreski obveznik, kome je suviše uzeto, izdahnuo.
Nije ovde reč o ljudima, pojedincima, nego pre svega o preduzećima, firmama, ni za njih žalba ne odlaže izvršenje. Firma koja ne može da plati u novcu, ide joj imovina na doboš. Po ovom zakonu su izjednačene sve firme, i državne i društvene i privatne. Nema nikakve razlike. Pravna lica su izjednačena sa fizičkim licima. I tu nema razlike.
Zbog toga u ovom slučaju, gde se kumulativno obračunava navodna poreska obaveza za 12 godina, gde će iznos uvek biti veoma, veoma velik, kada bi se ova odredba promenila i kada bi se standardna odredba iz pravnog poretka prihvatila da žalba odlaže izvršenje, bar u prvoj žalbenoj instanci kada se podnosi, dakle u redovnom dvostepenom postupku, to bi već značilo izvesno olakšanje za poreske obveznike.
S druge strane, od izricanja poreske obaveze po ovom zakonu do naplate treba svakako nešto duži rok i iz tog razloga bi bilo dobro da žalba odlaže izvršenje, da onaj ko dođe u domen ovog zakona kao poreski obveznik ima nešto više vremena da eventualno prikupi novac. Pametna država koja želi da spase poreske obveznike, daje im nešto veći vremenski raspon. Ona koja želi da ih odmah pogodi u glavu i ubije, posle mora da razmišlja od koga će naplaćivati poreze. Znate, i ova vlada je dolazila u situaciju da za neke poreske obaveze iz prošlosti mora da odredi plaćanje u ratama za duži vremenski period. Vama su sada izašli taksisti, moraćete i njima da popustite ...

Gospodine Šešelj, isteklo je vreme.
Ima reč gospodin Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je ovo poseban zakon, ali on je ekskluzivan po predmetu oporezivanja, a ne po načinu na koji se vrši to oporezivanje. Pošto je uobičajena poreska praksa da žalba ne odlaže izvršenje, nema razloga da se ta praksa menja u ovoj ekskluzivnoj situaciji.
Dakle, postoje drugostepene sudske instance, koje će raspravljati o valjanosti odluka Republičke uprave javnih prihoda. Država mora voditi računa o kredibilitetu Republičke uprave javnih prihoda, jer će baš kao što danas Ministarstvo finansija mora da pronađe sredstva, da bi vratilo medijima koji su kažnjeni po Zakonu o informisanju, i neka buduća država će morati da vodi računa, i Republička uprava javnih prihoda o situaciji, u kojoj će morati da vrati sredstva, ukoliko se na pogrešan način primenjuje ovaj zakon.
Ali, to što je on poseban, ne znači da se mora koristiti nekom posebnom tehnologijom. On je poseban samo po predmetu oporezivanja, nikako po načinu na koji se to vrši i ne treba tu praviti presedane. Jer, poreski sistem počiva na pravu poreskog organa da porez odmah naplati, a potom da se onaj, koji je nezadovoljan time, bori za svoja prava pred sudom. Šta bi se desilo da sada svi oni, koji treba da plate porez po ovom osnovu, ulože žalbu, pokrenu upravni spor i narednih pet godina vode taj upravni spor? Da li bi to bio primer za svakog građanina da i on uloži žalbu na odluku poreskog organa i da niko ne plati porez u Srbiji? To ne može i zato nećemo podržati ovaj amandman.

Ima reč gospodin Nikolić.

Zabrljali ste malo Poslovnik, prekršili, jer je bilo bespredmetno voditi onoliku raspravu. Neću sad da vam sugerišem povredu Poslovnika.
Neprihvatljivo je obrazloženje Vlade da taj porez treba odmah naplatiti i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja time što se analogija traži sa redovnim poreskim zakonima koji su u okrivu poreskog sistema Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.
Ovo nije poreski zakon. Ovaj zakon prestaje da važi onog dana kad stupi na snagu. Toga nema u poreskom sistemu. To nije stalna obaveza. Nije utvrđen onaj ko treba da plati porez, pa da mu se svake godine samo izdaje novo rešenje. Ovo je jednokratni porez, ovo je potpuno novi postupak.
Šta se dešava?
Zašto da ne omogućimo građanima da vode spor pred Vrhovnim sudom? Kakva je ovo država koja izriče novu obavezu građaninu i kaže: imaćeš dvostepenu zaštitu pred Republičkom upravom javnih prihoda i pred Vrhovnim sudom, ali ćeš prvo da platiš? Ovo nije zemlja, ovo nije imovina, ovo nije nepokretnost. Ovo je nešto što se desilo, za šta ljudi prvo treba da smognu snage da plate, najverovatnije prodajom imovine.
Kad povede spor pred Vrhovnim sudom, ako taj spor traje dve-tri godine, za to vreme čovek može da umre. A, šta ako nema naslednika? Baš vas briga! Vi ne mislite na prava pojedinca, vi ne vidite čoveka ni u jednom zakonu koji donosite. Vi samo vidite monopol državne prinude, monopol državne fizičke sile i samo posmatrate koliko vam nedostaje novca da pokrijete strašne troškove u budžetu ove godine. Gledate hoće li to stići, eventualno, pre nekih sredstava od donacija, jer ste vi do kraja ovog meseca - kaput. Što finansirate, finansirate, a od kraja meseca ili idućeg meseca više nema od čega da se finansira država, zato što pokazatelji koje objavljuju vaši zavodi za statistiku pokazuju da nema proizvodnje u Srbiji. Doživeli smo prvi put, ot kako ja pratim te podatke, da Crna Gora ima pozitivnu stopu rasta industrijske proizvodnje, a Srbija ima negativnu. Vojvodina nas za pet indeksnih poena tuče.

Gospodine Nikoliću, izričem vam opomenu na osnovu člana 101, zato što se ne držite teme dnevnog reda.

Ne mogu vama građani da namire kasu onoliko koliko vi želite i kad želite, nego samo kad je to u skladu sa njihovim obavezama i njihovim pravima.
Nikad nisam rekao nekome da je lopov, pre nego što sam video pravosnažnu sudsku presudu da je on lopov. To možeš samo ti, pošto si iz DOS-a (Obraća se nekom od poslanika u sali.), ti možeš i da izrekneš presudu, i da osudiš, ti možeš svakog da uvrediš. Ja dobijam opomene zato što sam prekoračio vreme za 10 sekundi, a ti ovde pričaš o lopovima i ne dobijaš opomene.

Niste vi dobili opomenu zato što ste prekoračili vreme, nego zato što ste govorili mimo teme.
Gospodo narodni poslanici, sada ćemo glasati o amandmanu koji se odnosi na član 18. stav 2. Iako smo malopre glasali o stavu 3, ovaj stav 2. nema veze sa članom 9.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 56, protiv 105, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 15, od ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19. u istovetnom tekstu podneli su amandmane narodni poslanici Vera Marković, Borislav Pelević, Dragan Tomić, Nebojša Jović, Ljubomir Mucić, Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović i grupa narodnih poslanika zajedno: Branislav Kovačević, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Karolj Kermeci, Živica Predojev, Zoran Bošković, Bojan Kostreš, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Višnja Nežić i Novica Đurašković.
Ovim amandmanom na član 19. predlaže se da se briše stav 2. koji se odnosi na član 9.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, s tim što je prihvatanje ovog amandmana uslovljeno prihvatanjem amandmana podnetih na član 9. Predloga zakona kojim se predlaže brisanje tog člana, odnosno amandmana kojim se predlaže izmena tog člana koji je podnela grupa narodnih poslanika.
Da li ko želi reč o ovom amandmanu?
Ima reč gospodin Šešelj.