Ovde bi se najčešće ministri mogli upozoravati da se ne drže teme, ali mislim da je sva rasprava, u globalu, u okviru teme, a da su dobri primeri koji su iz šire problematike, koji se mogu primeniti za datu situaciju.
Ovaj zakon će možda uplašiti jedan posto ljudi u Srbiji, po konkretnim posledicama koje će po njih izazvati. To je tačno, i mene to u principu ne interesuje. Međutim, ovaj zakon će uplašiti sve ljude u Srbiji koji misle svojom glavom, zbog presedana koji predstavlja, zato što se donosi, a unapred se zna da je protivustavan. Zato što ima retroaktivne odredbe, koje su na štetu onih na kojima se primenjuje, a ipak se donosi, zato što zanemaruje krivično gonjenje počinilaca krivičnih dela, a u prvi plan ističe materijalnu korist, pa u istu ravan dovodi i one koji su činili krivična dela i one koji nisu. E, to je suština.
Malopre nam je ministar Đelić opet držao jednu filipiku o socijalnoj politici, o pogrešnoj ukupnoj državnoj politici, u proteklih deset godina i osvrnuo se na upad u Narodnu banku i u Saveznu upravu carina. Vidite, ovaj član se tiče kamate. Zašto ministar Đelić, kao ministar finansija, nije prvo stvorio uslove da svaka kamata u ovoj zemlji bude na godišnjem nivou, bez obzira u kom procentu.
Kod nas se još uvek obračunava dnevna kamata - 0,2% dnevno. To je ta zatezna kamata. Uvedeno je to, naravno, još 1993. godine, u vreme hiperinflacije, a sada nema hiperinflacije. Zašto je sada tolika kamata? Zašto to nije ista ona kamata koja se odnosi na staru deviznu štednju - 2% godišnje, ili zašto to nije ona kamata koja se obračunava građanima koji imaju dinarsku štednju u bankama? Zašto je to zatezna, ne znam kolika je, nije bitno.
E sada, ono što je ključ ovoga svega - Božidare Đeliću, da je DOS bio na vlasti, možda ne bi Srbija bila u sukobu, vi rekoste sa celim svetom, nije sa celim svetom, nego sa zapadnim silama.Ali, po koju cenu, ko je mogao od ozbiljnih, časnih Srba, 1991. godine da dozvoli cepanje Jugoslavije po AVNOJ-evskim granicama? Časnog Srbina, koji bi se sa tim složio, nije bilo.
Demokratska stranka, kojoj vi pripadate, tada je u prvoj fazi podržavala upućivanje dobrovoljaca. Gojko Đogo, ispred te stranke, bio je na prvom sastanku Udruženja Srba iz Hrvatske.
