Reč ima narodni poslanik Pavlović, replika.

Dame i gospodo poslanici, ne zamerite, prvi put koristim pravo na repliku i verovatno se ne bih ni javio, čak sam  i obećao da neću,  ali nisam znao šta ćete da kažete.
Dakle, dve stvari - ne glasaju za ovaj zakon bivši socijalistički direktori, nego narodni poslanici, među kojima ste i vi, i ja, i svi oni koje je narod birao. To je jedno.
Drugo, sumnju koju sam navodno iskazao, kada sam davao primedbe na zakon, da on neće biti realizovan zbog toga što ga neće sprovesti bivši socijalisti - direktori, nije u tome. Nisam zbog toga sumnjao. Zakon će da sprovedete vi iz DOS-a, a to, priznajem, nije isto.

Narodni poslanik se ovde ipak prepoznao, u delu diskusije o socijalističkim direktorima, a ne po imenu, ali dobro.
Ima reč narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da nam restoran na pauzi nije radio, da nije služio ni hranu, ni piće. Za hranu sam siguran, ali, po mom prethodniku, izgleda da su piće ipak služili.
Odmah na uvodu da kažem da je ovde jedan poslanik tražio stan i da je tražio da bude prvi na listi. Ukoliko taj poslanik dobije stan, ja ću tražiti celu zgradu. Dotični poslanik može da se namiri iz imovine svojih kolega - poslanika, koji imaju stanove od 200-500 kvadrata, pa mogu jedno 50 da daju svom kolegi poslaniku, da ne bude ugrožen.
No, da se vratim temi- nas iz DOS-a narod je birao da izvedemo političke i ekonomske reforme. Nesumnjivo je da je ovo reformski zakon i nas je narod izabrao. (nemojte biti nervozni, pa vi ste otišli u Bosnu, pojeli tri tufahije i proglasili vas za vojvodu, pustite me da govorim).
Nas je narod birao da položimo dve osnovne šine - znači, da izvedemo ekonomske i političke reforme. Jedno je leva šina, a drugo je desna šina, jedno su političke reforme, a drugo ekonomske.
Ovo je zakon, nesumnjivo, u paketu ekonomskih reformi. Kada izvedemo ekonomske reforme, potrebno je da izvršimo i političke, i tu smo na dobrom putu, pa kada izvršimo obe reforme i uspostavimo stabilne šine, nije bitno ko će sutra pobediti i voziti lokomotivu.
Sveta je dužnost DOS-a da izvede političke i ekonomske reforme. Stoga ovaj zakon mora da prođe. Nesreća je što bivša vlast nije osetila da je ovaj zakon trebalo da donese mnogo ranije. U tom slučaju, predmet privatizacije ne bi bio samo ostatak društvene svojine, koju bivša vlast nije opljačkala i poharala, već bi to bilo daleko više svojine.
Oni su na latino-američki način osiromašili građane, pokrali preduzeća i danas se bune više nego svi drugi. Razumem kolege levičare zašto se oni bune - pričaju o običnom čoveku. U redu je da govore o običnom čoveku, a gde im je bio taj običan čovek deset godina? Taj običan čovek, radnik, kako oni kažu, da je ovo desničarski zakon, pa ga, navodno, ovaj zakon ne podrazumeva, običnog čoveka, sirotinju. Tog običnog čoveka ste vi pljačkali deset godina.
Vi ste uzimali od siromašnih i davali bogatima. To je bila vaša politika deset godina. Siromašni su bili sve siromašniji, a bogati sve bogatiji. I sada neki iz bivše vlasti, levičari, daju sebi za pravo da pričaju kako ovaj zakon nije u sebi sadržao čoveka. Oni su, tobož, socijalisti. Socijalisti je previše plemenit izraz za takvu jednu družinu.
Samo u crtanom filmu i njihovom TV dnevniku ljudi su se bogatili, noseći gajbice sa višnjama i gajbice sa pivom. Znam šta njih boli - njih u osnovi boli zakon koji je donet pre ovog zakona, Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dobit i ekstra profit, jer uveliko onemogućava mnoge njihove ljude iz prethodne vlasti da se za kapital koji su izneli iz zemlje, opljačkali od građana, domognu sada jeftino fabrika.
Znači, jednokratni porez ih je sprečio da operu svoj novac i da se domognu preduzeća koja su opljačkali. Takođe, njih boli što nestaje društvena svojina. Možda ovaj zakon nije sasvim ustavan, ali to nije dokaz da reforme ne smemo izvesti, već je to dokaz da treba i da promenimo Ustav.
Srbija ne može biti država koja sebe naziva demokratskom, ako u njoj bude na snazi Ustav, koji je donela jednopartijska komunistička skupština. U tom Ustavu stoji društvena svojina, a kao oblik ona će posle donošenja ovog zakona potpuno nestati. Levičare boli i to što će ovim zakonom nestati i uporište njihove ideologije. Društvena svojina je svačija i ničija, bila je najbolje uporište za ideologiju iz prošlih deset godina, a bogami i od 1945. godine.
Nestankom društvene svojine, nestaće i komunizam. Nema društvene svojine, nema komunista i zato oni danas pište kao crv u kamenu. Zakon je dobar, ali svaki zakon je mogao biti i bolji. Predmet privatizacije je društvena i državna imovina. Ona je stečena nacionalizacijom, kreditima, radom zaposlenih i radom poljoprivrednika.
Mislim, i to je moja blaga kritika, da se nedovoljno pažnje posvetilo nacionalizovanoj svojini, bez obzira što se radi o fabrikama i bez obzira na obećanje ministra da će specijalnim zakonom biti vraćena sva imovina koja može fizički da se vrati. Ipak se moglo povesti računa da one fabirke koje fizički mogu da se vrate, da budu vraćene u naturalnom, a ne u novčanom smislu.
Po meni, nije dovoljno pažnje posvećeno zemljoradnicima. Nesumnjivo je da je deo društvene svojini, posebno prerađivačke industrije, nastao radom zemljoradnika. Zakon možda tu ima manu što nije verifikovao da su se poljoprivrednici i poljoprivreda odricala godinama značajnog dela dohotka u korist rzavoja društvenih preduzeća koja su predmet privatizacije. Ovako malo izgleda da su seljaci opet ispali građani drugog reda. O zaposlenima se zakon malo bolje postarao, barem po meni, zato što su zaposleni i podelom akcija u visini od 15% i obuhvaćeni su uplatom 10% od prodaje kapitala u penzijsko-invalidski fond zaposlenih. Istom pažnjom mogli su da budu obuhvaćeni i zemljoradnici.
Ponavljam, ovaj zakon je dobar. Možda je mogao biti bolji, ali svakako je daleko bolji od onog koji je većina očekivala. Takođe, ponavljam da imam razumevanja za levičarske partije. Mnogo toga ih je snašlo u poslednje vreme - te Zakon o transformaciji društvene svojini, te Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra dobit. Moram da kažem i da me nervira to njihovo dvojno ponašanje, posebno ponašanje Baneta Ivkovića, koji nama na pauzama gotovo da se raduje tome kako će Slobodan Milošević biti isporučen Hagu, pa će mu ostati partija, a ovde ga tobož brani.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, nakon njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o privatizaciji je prvo javno priznanje nemoralne aktuelne vlasti da je Predlog zakona o privatizaciji, koji je 20. 9. 2000. godine  podnela  Srpska radikalna stranka, dobar zakon. To je ovaj zakon. Jedan dobar  zakon DOS-ovska ekspertska prepisivačka škola prepisala je i uz male kozmetičke izmene, naravno, na štetu radnika i građana, podnela na usvajanje Narodnoj skupštini. To je ovaj zakon. Ta dva zakona se razlikuju samo po tome što su u vašem zakonu radnicima i građanima skinuta neka prava koja im je ovaj zakon davao. Sve ostalo je isto.
Kozmetika koja je korišćena prilikom prepisivanja je jako neprijatnog mirisa, jer ste, gospodo iz DOS-a, glavni akcenat dali smanjenju obaveza novim vlasnicima, odnosno kupcima preduzeća. Socijalna sigurnost radnika i građana svedena je na minimum, a u nekim slučajevima je uopšte nema. Ako znamo da će 60% radnika u našim preduzećima biti višak radne snage i tome dodamo nekoliko stotina hiljada koji čekaju posao, nameće se pitanje kako će svi ti ljudi preživeti narednih nekoliko godina, kako da za to vreme prehrane svoje porodice i školuju svoju decu?
Ukoliko bi državnim i društvenim preduzećima dali mogućnost koju dajete potencijalni kupcima, da se uz otpuštanje 60% viška radne snage, vrednost društvenih i državnih preduzeća, a samim tim njihova efikasnost i vrednost na tržištu, uveća za 100%. Samim tim, država bi od prodaje dobila mnogo veća sredstva za rešavanje nagomilanih socijalnih problema.
Posebna opasnost u ovom predlogu zakona je to što će o svemu odlučivati desetak ljudi čiji je svaki kredibilitet u dosadašnjem radu pod velikim znakom pitanja i opravdanom sumnjom građana, a posebno srpskih radikala. Svi znamo da je sadašnji ministar za privatizaciju do par meseci bio suvlasnik privatne firme, čija se delatnost svodila na to da u proceni vrednosti što više obezvredi imovinu preduzeća koja su bila predmet prodaje, odnosno privatizacije, a za koje su strani kupci bili zainteresovani, čime je on, u sprezi sa svojim partnerima i kupcima naših firmi, stekao milionsku dobit.
Sada pod DOS-ovskom vlašću taj isti čovek pojavljuje se u ulozi ključnog čoveka zaštite interesa države, radnika i građana od obezvređivanja i pljačke narodne imovine. Da nije tragično, bilo bi smešno. U tako nešto može poverovati samo neko ko je jeo bunike. Možda ovo ima neke veze sa prošlonedeljnim trovanjem poslanika u Skupštini od kojih su 90% članovi DOS-a. Evo, i danas ponovo je došlo do trovanja i zatvaranja skupštinskog restorana, kao da ovaj predlog zakona ima uticaja na zdravstveno stanje poslanika.
Gospodine ministre, ko može da poveruje da ste se odrekli ogromnih prihoda koje ste ostvarivali radeći u svojoj privatnoj firmi za procenu kapitala i prihvatili se ovako odgovornog posla za platu od 400 DM. To isto važi za ministra finansija i direktora Uprave javnih prihoda, koje ste uvezli bez akcizne markice iz Francuske. Ta gospoda su iz patriotskih razloga, navodno, napustili svoja dobro plaćena radna mesta u Francukoj, gde su bili plaćeni po desetak hiljada maraka, a ovde se ubiše od posla za platu od 400 maraka. Velikih li patriota. Ko u to veruje, mislim da nije normalan.
Građani Srbije su mandat i odgovornost za rukovođenje ovom državom dali narodnim poslanicima, odnosno ovom parlamentu. Ovim zakonom i njegovim sprovođenjem odlučuje se o sudbini države i nacije. Stoga je neprihvatljivo da Skupština nema mehanizam kontrole, a u nekim slučajevima i pravo veta, kada su u procesu privatizacije preduzeća od opštenacionalnog interesa. Ne smemo biti naivni u ovako sudbonosnom i teškom trenutku. Sudbinu države i njene imovine ne smemo poveriti nekolicini ljudi iz DOS-a, od čijeg patriotizma umesto pečurki svakodnevno niču hladnjače, pa se bojim da nas sve ne spakuju u neku rashladnu vitrinu.
Osnovne zamerke ovom predlogu zakona su: nikakva sigurnost za one koji ostaju bez posla, pravo na sticanje besplatnih deonica moraju imati svi građani ove države, od tek rođene bebe, do najstarijeg građanina, pravo na sticanje deonice po osnovu radnog staža imaju naslednici preminulih radnika.
Postoji još dosta zamerki na pojedine neprecizne odredbe ovog zakona, na koje ću ukazati kad pređemo na raspravu u pojedinostima. Da vam namere nisu časne vidi se iz kaznenih odredbe koje prate ovaj zakon. Veće kazne ste predvideli za građane kada bespravno izgrade kokošinjac, nego za učesnike privatizacije za nanošenje milionske štete firmi, državi i građanima. Toliko su vam namere "transparentne" da cela nacija oseća bol u stomaku.
Pre deset meseci, kada ste preuzeli vlast, građani su me pitali - kada će nam biti bolje. Ja sam odgovarao - pod ovom DOS-ovskom vlašću nikad. Posle talasa poskupljenja u prva tri meseca vaše vlasti, građani su me pitali - kada će nam biti kao pre 5. oktobra. Odgovarao sam isto - nikad dok je DOS na vlasti. Sada me svi u glas pitaju - zašto im je mnogo gore nego 5. oktobra. Odgovaram im - zato što je DOS najgori.
Da vaša priča ne pije vodu, odnosno navešću vam primer sa kakvim se problemima susreću najrazvijenije zemlje sveta za koje vi tvrdite da će zbog vaše lepote i demokratije rešiti sve naše probleme, a i sami ti vaši zapadni mentori su njima opterećeni.
U najrazvijenijim zemljama sveta vlada nezaposlenost. U SAD svaka treća osoba je nezaposlena. U Nemačkoj je taj broj dostigao 4,7 miliona. U poslednjih 10 godina prosečna stopa nezaposlenosti je iznosila u EU 9,9%. Privreda mnogih postkomuničkih istočno-evropskih zemalja na koje se vi pozivate, bliža je modelu mafijaške privrede, nego modelu tržišne privrede. Možda vi i ne primećujete razliku, jer se većina vas od uvek bavi takvim poslovima...

Molim narodnog poslanika da malo uljudnije ceni postupke drugih, neće nikom škoditi to. Hvala.

Mislio sam da se to odnosi na poslanike DOS-a koji neprestano dobacuju.

I na govornika i na poslanike DOS-a. Hvala.

Nisam čuo ovo drugo.   Pa,  sada želite da sve to ozakonite i naviknete nas na vaš mafijaški način razmišljanja. Privatizacija je dakle samo preduslov za normalno poslovanje privrede, a ne garancija za uspešno poslovanje privatizovanih preduzeća. Za to treba znanje, rad, volja i poštenje, a vi to nemate. Gospodine ministre, u privatnom biznisu sam od 1980. godine. Vi ste tada još nosili pelene žute boje.