Ovo mi je zaista poslednje javljanje po ovom zakonu. Nadam se da je to zbog toga što je i poslednji amandman. Da je bilo još amandmana, javljao bih se više puta.
Ovo poslednje javljanje bih iskoristio da pozovem ministra Šumarca da povuče ovaj zakon bez raspravljanja, jer problem očigledno nije dobro apsolviran. Čudi me što je tako. Ministar Šumarac ima iskusnog pomoćnika, gospodina Đalovića, koji je te poslove radio na Zvezdari, ako me sećanje dobro služi, još u vreme Nebojše Čovića, rodonačelnika naše ilegalne gradnje.
Ovo je toliko ozbiljan problem da zaista ne smemo sebi dozvoliti da čačkamo samo po površini i da rigorozne sankcije propisujemo za građane koji nisu imali kud, nego su morali sami da grade sebi krov nad glavom. Svi oni koji su od države dobijali stanove bili su privilegovani na određeni način, jer im je država pomogla da reše stambeni problem.
Država im je pomogla da reše stambeni problem, ali ovde su ljudi koji nisu od države dobijali stanove, uglavnom. Meni nije krivo što vi gonite nekoga ko je od države dobio stan, pa još i zida kuću. Vi gonite ljude sa periferije, koji su isključivo svojim snagama podizali sopstvene kuće. U svim beogradskim opštinama i u mnogim opštinama u Srbiji, u mnogim, u ogromnoj većini opština, privilegija je bila dozvola, građevinska, kao i urbanistička dozvola.
Privilegija je bila dobiti plac za individualnu stambenu izgradnju. Strašna privilegija dobiti od opštine. I opštine su uglavnom davale 10, 15, godišnje takvih placeva, a neke nisu po celu godinu ni jedan plac davale. Nisu davale, jer je opštinska birokratija na restriktivnoj dodeli placeva delila svoju moć. Potrebno je bilo podmićivati čitav niz opštinskih funkcionera i činovnika da bi se došlo do placa, u većini slučajeva. Zato su građani bili prisiljeni da sami zidaju, da sami dođu do placa, odnosno privatno da kupuju plac i da zidaju sebi krov nad glavnom.
Ovaj vaš zakon se ne primenjuje retroaktivno, ali će se primenjivati za sve objekte koji još nisu legalizovani i kojima gradnja još nije završena, od ovog momenta. Ako usvojite, ne daj Bože, zakon, građevinski inspektori će ići od objekta do objekta, davati rešenja o zabrani dalje gradnje i koga posle toga zateknu da živi u nedovršenom objektu, u objektu bez upotrebne dozvole, izricaće ove surove kazne. Ili će inspektori biti podmićivani, da zažmure, da prođu, da se prave da objekat nisu videli.
Znate šta se onda dešava u pojedinim opštinama, ide jedan inspektor, pa on uzima mito, upoznaju ga ljudi, nakupi dovoljno para i on ne reaguje na očigledne nezakonitosti. On se povuče iz akcije. Ide onda drugi inspektor. Koliko opština ima inspektora, svaki mora svoje bisage da napuni, od jadnih građana koji nemaju kud, prisiljeni su da podmićuju, prisiljeni su da sa svoje strane pasivno kao žrtve učestvuju u korupcionarskim aferama.
Dok se globalno ne reši stanje, problem građevinske izgradnje, a bilo da je reč o individualnoj ili onoj kojoj pribegavaju pravna lica u Srbiji, dok se ne reše zemljišne knjige, regulacioni planovi, urbanistički planovi, detaljni, globalni itd, ne vredi u ovom smislu menjati zakon, ne vredi samo represivnim merama ići protiv građana. Zato je ministar jedno jedino dobro delo mogao da učini u ovoj vladi, a o kojoj je Đinđić rekao da neće još dugo trajati, da povuče ovaj zakon, pa da ga narod po dobru zapamti, a ne po zlu.
