Za reč se javio narodni poslanik, gospodin Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, dobro nam došli u Skupštinu i želim vam dobro zdravlje. Drago nam je što ste ovde.
Dame i gospodo poslanici, žao mi je što u sali nije prof.dr Šumarac, ministar građevina. Bilo bi mi drago da mogu da rezimiram stav SPS-a prema izmenama i dopunama zakona koji je on predložio. Možda i dalje, očigledno bezuspešno, traži placeve po Zlatiboru.
Ovaj amandman, koji je podneo narodni poslanik Radojko Petrić, u suštini pokušava makar malo da ispravi jednu veliku nepravdu. Izmene i dopune Zakona o izgradnji objekata, podnete od strane Ministarstva građevina i Vlade Republike Srbije, aktuelne, potpuno gađaju u pogrešnu metu. Mislim da smo velikim brojem diskusija u raspravi u načelu jasno ukazali da je kompletna zakonodavna regulativa na republičkom nivou u ovoj oblasti uređena na zavidnom nivou, od Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, preko Zakona o građevinskom zemljištu, Zakona o izgradnji objekata, do Zakona o koncesijama. Ova uređena oblast na republičkom nivou nije garancija da se zakoni sprovode. Zbog čega? Zato što u Ustavu Republike Srbije jasno piše da je upravljanje gradskim građevinskim zemljištem u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave. Ne samo to, nego upravljanje gradskim građevinskim zemljištem podrazumeva i izgradnju i upravljanje izgradnjom objekata. Jasno je u dosadašnjim zakonskim rešenjima ukazano na obaveze lokalne samouprave, kako oko izdavanja urbanističke dozvole koja prethodi izradi projektne dokumentacije, tako i oko izdavanja građevinske dozvole. Znači, rokovi za izdavanje i urbanističke i građevinske dozvole su strogo propisani.
Ono što imamo posredno u poslednjih pet-šest godina je činjenica da lokalna samouprava, odnosno njeni organi, ne rade svoj posao. Veliki broj građana je u poziciji da su predali zahteve za izdavanje urbanističke, a posebno građevinske dozvole, i da se, umesto 15 dana, pribavljanje tih dokumenata, uz vrlo spor rad administracije i dodatna uslovljavanja motivasana, verovatno, i vrlo neprijatnim razlozima, oteže i na godinu i na dve godine. Istovremeno, doneta zakonska regulativa podrazumeva da lokalna samouprava pravovremeno radi odgovarajuće regulacione planove i time ide u susret onima koji žele da grade, bilo objekte za stanovanje, bilo objekte za mala i srednja preduzeća, odnosno za proizvodnju.
Prema tome, ciljna meta eventualnih izmena i dopuna zakona nije trebalo da budu građani niti građevinska preduzeća, nego upravo oni od kojih sve potiče, a to je lokalna administracija. Na žalost, usvojili ste već zakon u načelu. Verovatno ćete usvojiti i zakon u celini i direktno ćete udariti na one koji najmanju krivicu nose, a to su oni koji su se odlučivali, bezuspešno čekajući i pola godine, godinu i dve godine, da im kapital ne izgubi vrednost da kreću u proces građenja.
Što se tiče dosadašnje izgradnje, postoji Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata koji podrazumeva ustavnu poziciju lokalne samouprave i njoj daje pravo kako da naplati sredstva koja nisu uložili oni koji su bespravno gradili. Tako da se i oni koji su bespravno gradili dovode u poziciju sigurnosti, da su naknadno ispunjavajući svoje obaveze prema lokalnoj samoupravi, faktički obezbedili sebi i svojoj porodici mir da objekat koji su izgradili mogu da legalizuju. Znači, lokalna samouprava apsolutno ima sve instrumente da dobrim radom u suštini dođe do kapitala i da tim kapitalom finansira dalju izgradnju i omogući legalnu izgradnju. Na žalost, ovim zakonom direktno udaramo na one koji su najmanje krivi - na građane i na građevinska preduzeća.
Amandman koji je predložen pokušava bar malo da pravi ravnotežu. On pokušava da stvori prostor da oni koji ne vrše svoj posao po zakonu, a to su organi lokalne samouprave, bivaju bar simbolično prekršajno kažnjavani, što je trebalo da bude i za one koji grade ili kao investitori ili kao izvođači. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč?
Gospodin Šešelj.

Prvo, moram apsolutno da odbacim ovaj sindrom podaničkog mentaliteta ili sindrom kmetske duše koji je ovde prikazao Branislav Ivković u nekoj neumerenoj snishodljivosti prema predsedniku Narodne skupštine.
Ali, poslanička grupa SRS-a će podržati ovaj amandman, s obzirom da je logičan, smislen i odgovara opštim društvenim interesima. Bez obzira što je Zakonom o opštem upravnom postupku propisan princip dvostepenosti u donošenju dozvola ove vrste, pre svega, reč je o građevinskoj dozvoli, ali mislim da se isto odnosi i na urbanističku i upotrebnu dozvolu, to nije dovoljna zaštita građana od samovolje lokalne samouprave. U većini slučajeva građanin dozvoljava, nekada zbog neznanja, a nekada iz straha, da ga maltretira lokalna samouprava, da organi lokalne samouprave odugovlače donošenje rešenja, kažu - dođi sutra, dođi u ponedeljak, dođi za mesec dana itd. Očigledno je da na taj način posredno iznuđuju mito. To je prilično rasprostranjena praksa. Većina građana razmišlja - ukoliko krene u drugostepeni postupak, da na taj način može izazvati još veću averziju organa lokalne samouprave i konkretne smetnje prilikom rešavanja osnovnog problema. Neretko se dešava da drugostepeni organ vrati prvostepenom na rešavanje, na ponovno rešavanje ili interveniše da se rešava, obnovu upravnog postupka, dopunu itd.
Zbog svega toga, dobro bi bilo da zakon propiše, pre svega kaznu za nepostupanje. Jasno je zašto je potrebno kazniti odgovorno lice u organu lokalne samouprave ako bez ispunjenja zakonskih uslova izda jednu od ove tri najvažnije dozvole. Međutim, šta tamo kad ćuti, šta tamo kad neće da izda, šta tamo kad se pravi lud i naivan ili kad zagubi spis? To je veoma česta praksa - da se jednostavno izgubi spis. Konkretne kazne zapravo nema. Postoje kazne koje su propisane Krivičnim zakonom za zloupotrebu službenih ovlašćenja, po kojima se vrlo retko gone počinioci, gde se vrlo retko izriču krivične sankcije, gde su građani praktično nezaštićeni.
Ovde, u ovom konkretnom slučaju, ako se konkretizuje prilično visoka novčana kazna, to će malo osvestiti, prodrmati nosioce funkcija u organima lokalne samouprave, naterati ih da postupaju u skladu sa zakonom, a građani će imati na raspolaganju, odmah pri ruci, jedno sredstvo koje sadrži sankciju i primenjivaće se automatski, čim se ispune uslovi za primenu. Dakle, bez nekog u startu prilično neizvesnog sudskog postupka, na osnovu suviše uopštene odredbe o krivičnom delu. Ovde je prekršaj do kraja jasan. Nije u roku od 15 dana izdao dozvolu ili rešenje o odbijanju dozvole zbog neispunjavanja uslova - kazniće se. To je do kraja jasno i čak podrazumeva gotovo automatsku primenu.

Pravo na repliku, gospodin Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, rad u Skupštini zahteva od narodnih poslanika pre svega da poštuju Ustav i zakone. Zasigurno, svi mi koji govorimo o Ustavu i zakonima smo ti koji moraju i da se bore za njihovu primenu, da poštuju hijerarhiju i rad Skupštine Republike Srbije.
Funkcija predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je vrlo visoka funkcija i pre svega treba ceniti čoveka koji radi taj posao, a pogotovo treba poštovati čoveka koji je istovremeno verovatno nečiji suprug i nečiji otac. Činjenica da je neko bio bolestan određeno vreme i da mu se poželi da je dobro došao završava se samo na tome i verovatno na manirima koje svako od nas nosi iz svoje kuće i odslikava svoga oca i svoju majku.

Ako se više niko ne javlja za reč po ovom amandmanu, stavljam ga na glasanje i molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 54, protiv 131, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 13, ukupno 198 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je izazvan promenama člana 58. Zakona o izgradnji objekata, zato što smo predlagač zakona i ja amandmanom predvideli izmenu člana 58, ali na drugačiji način, naravno.
Predlagač zakona je iz člana 58. izvukao nekoliko osnova za kažnjavanje po prekršajnom postupku i te prekršaje predvideo kao krivična dela koja mogu biti kažnjena zatvorom. S obzirom na to da sam svojim amandmanom broj 1. na član 2. Predloga zakona odbacivao mogućnost da pojedina lica u lancu izgradnje objekata bez građevinske dozvole mogu da budu izložena takvoj represiji da kazna zatvora ide čak i do tri godine, sledio sam tu ideju i onda sam morao da amandmanom 2. na član 8. Predloga zakona intervenišem tako da dosadašnji član 58. ostane u tekstu u kome je bio i do sada i do ovih izmena i dopuna, a da mu se samo novčana kazna uskladi sa novim novčanim kaznama po Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata.
Naime, nije me predlagač zakona ubedio da investitor porodične kuće koji na teritoriji 95% opština u Srbiji nema gde da gradi kuću sa dozvolom, mora da ide u zatvor, ako želi da svojoj porodici obezbedi krov nad glavom. Nije me ubedio da je haos jedino u glavama onih koji će da grade, a da nije haos u glavama onih koji vrše lokalnu samoupravu. Nije me ubedio da ovim predlogom zakona građevinska dozvola neće postati izuzetno cenjen papir, a to odmah predstavlja osnov za mito i korupciju.
Opštinski činovnici, otkako se u svetu izdaju bilo kakvi papiri koji ne zavise od volje građana nego od tumačenja pojedinih zakona ili propisa, uvek su bili podložni mitu i korupciji i predstavljali male bogove, koji su čak i mimo volje izabranih lica, znači lica u koje narod ima poverenja, obavljali poslove kojima su punili samo svoje džepove.
Predlagač zakona zna sigurno da skoro svi objekti PTT-a izgrađeni širom naše Republike nemaju građevinske dozvole. On zna da su to razni objekti za prenos veza, za prenos signala, da su obično na udaljenim vrhovima, na isturenim mestima, gde ne postoje nikakve osnove, nikakvi planovi, gde opština, čak i kada je htela da se u to upušta, nije mogla da pronađe osnov da izda građevinsku dozvolu za izgradnju objekta.
Pošta je, kao sistem koji traži neprekidno svoje obnavljanje i koji traži korisnike da bi se izdržavao, išla dalje u ekspanziju, morala da se širi, stigla skoro do svakog zaseoka, ne obazirući se na to ima li građevinske dozvole ili nema. Šta sada ako pošta, pošto je finansijski zainteresovana da koristi te objekte, nastavi da ih koristi? Hoće li ljudi ići u zatvor mesec dana, pa će se spajati i finansijske i kazne zatvora. Hoće li krenuti od generalnog direktora, predsednika upravnog odbora do direktora u nekoj maloj jedinici pošte? Nastaće veoma konfuzna stanja u korišćenju objekata za koje nije izdata građevinska dozvola.
Nije nas ubedio predlagač zakona da će ih tretirati kao legalne objekte. On na to, uostalom, nema ni prava. Dolazimo u situaciju da ćemo imati dve vrste nelegalnih objekata: jedne, izgrađene do stupanja na snagu ovog predloga zakona, za koje neće postojati nikakva sankcija, a možda neće moći da budu legalizovani i druge koji uopšte ne mogu da počnu da se grade, po ovom predlogu zakona. Ukoliko njihova izgradnja bude započeta, slediće maksimalne kazne, kazne zatvora i onda ćemo doći u situaciju da sa dva svedoka utvrđujemo kada je neki objekat započet, a to je situacija koja je nastala još posle Drugog svetskog rata kada su dva svedoka i mrtvog proglašavala živim.
Mislim da je predlagač zakona dobio dovoljno argumenata da zaključi da Predlog zakona koji je imao dobre namere nije u principu dobar predlog zakona - nije sankcionisao činovnike lokalne samouprave koji ili načine falsifikat, pa izdaju dozvolu gde ne može ili ne izdaju dozvolu gde može. Ispada da je ovo Vlada koja će se više baviti rušenjem nego izgradnjom, ali šta nam je tu nam je.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Reč ima poslanik Šešelj.

Smatram da Narodna skupština treba da prihvati amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića, jer se on pre svega odnosi na isključenje kazne zatvora kao sankcije u slučaju da građanin nastavi da koristi objekat gde je izdato rešenje o zabrani upotrebe.
Zatvorska kazna je ovde apsolutno neprihvatljiva, nehumana, protivna nekim osnovnim ustavnim principima, iz više razloga, a dva su osnovna. Prvo, može biti reči o ruševnom objektu u kome građanin stanuje, dakle o starom objektu. Ako građanin nema novca da taj objekat popravi ili ako je vlast zabranila da se objekat renovira, popravlja, doziđuje, dograđuje itd. jer je nekom drugom planskom dokumentacijom, urbanističkim planovima predviđena izgradnja saobraćajnice, izgradnja nekih drugih objekata i tako dalje.
Imamo slučajeve iz prakse na području beogradske opštine, gde je 1969. godine planskom dokumentacijom predviđena izgradnja nekih saobraćajnica. Veliko je pitanje da li će ikada doći do te izgradnje, ali građani koji stanuju u kućama na tom prostoru koji je predviđen za izgradnju saobraćajnice ne mogu ništa da popravljaju na svojim kućama, jer su njihove kuće predviđene za rušenje, predviđene su, dakle, za eksproprijaciju, a država želi da u trenutku eksproprijacije cena tih objekata bude što niža.
To je objektivni interes države. Ali, država na taj način ugrožava živote ljudi. Ne mogu da žive u ruševnim objektima, nemaju gde da se presele, a ovamo im preti kazna zatvora. Da čovek dođe u situaciju da radije ide u zatvor nego na ulicu, pogotovu u zimskom vremenskom periodu. Mi smo u našoj praksi imali dosta slučajeva da ljudi namerno naprave neki prekršaj u zimskom periodu da bi se dočepali toplog zatvora. Razbiju negde izlog ili izazovu incident na ulici itd.
Sada celu jednu kategoriju građana dovodimo u takvu situaciju. Mnogo češća situacija je da čovek započne da gradi porodičnu kuću i nema novca da u određenom roku izgradi celu kuću. A on izgradi prizemlje, izgradi dve sobe i počne da živi. Ne može da dobije upotrebnu dozvolu. Objektivno ne može, jer nije ispunio sve uslove. Ali, nema gde drugde da mu živi porodica, mora da živi u nedovršenoj kući. Hiljade i hiljade takvih slučajeva ima u Srbiji.
Znači, svako od njih po usvajanju ovog zakona treba da plati novčanu kaznu ili da ide u zatvor. Šta to znači? Da idu ljudi u zatvor zato što žive u neuslovnim objektima, a nemaju novca da sebi odmah obezbede uslovne objekte. Hiljade i hiljade izbeglica je počelo da gradi kuće u proteklih nekoliko godina. Skoro nijedan od njih nije uspeo da sazida kuću i da dobije upotrebnu dozvolu. Šta sad to znači?
Ako država ne može da omogući povoljne kredite i pomoć sa svoje strane da se kuće grade u predviđenim rokovima, onda ne treba da ugnjetava građane koji se snalaze i svojom mukom, svojim znojem, svojom sitnom ušteđevinom zidaju deset ili dvadeset godina. Koliko je ljudi u Srbiji koji su dvadeset godina pravili svoju porodičnu kuću? Sada oni ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu, dok sve ne završe na kući, dok sve uslove ne ispune.
Znam iz neke lične prakse, iz ličnog iskustva, dok se tavan ne završi, ne može da se dobije upotrebna dozvola. Šta sad to znači?
I, drugo: i inače je Vlada u ovom zakonskom projektu preterala u visini novčanih kazni. Ona je propisala deset puta veće kazne. Nije reč samo o ovom zakonu, nego i o mnogim drugim zakonima, poreskim i sličnim, koji su i protivustavno doneti. Očigledno je da vama trebaju velike pare, a mi, srpski radikali, smo vas na vreme upozoravali da nema ništa od donatorske konferencije.
Sada je to potvrdio i premijer Đinđić. Istina, on se još plaši da bi te pare ipak mogle da stignu negde u novembru, kada pretpostavlja da ću ja postati predsednik Vlade. Što se toga tiče, pozivam i Đinđića da odmah podnese ostavku. Spreman sam ovog momenta da formiram novu Vladu. Nema nikakvog razloga za čekanje.
Ali, ono što ste obmanjivali narod da će stići milijarde dolara sa Zapada, očigledno je da i sami priznajete da nema ništa od toga i sada treba od samog naroda oteti pare koje su vam potrebne i koje želite. Nemojte preterivati. Ne može narod beskrajno da trpi dranje sopstvene kože. Nemojte preterivati ni sa poreskim nametima, ni sa kaznama za besmislene stvari. Ovde ste zaista propisali rigorozne kazne za nešto što je besmisleno uopšte kažnjavati u sadašnjim uslovima.