Odgovor na primedbu, pošto se odnosi na isti član Poslovnika, već je dat, a vi imate u bazi podataka, ako umete da koristite, pa uđite i pogledajte spiskove. To vaša sekretarica može da učini. Pokušajte da se koristite time.
Da li ste zadovoljni odgovorom u vezi baze podataka? Niste? Onda stavljam na glasanje predlog gospodina Šešelja da je došlo do povrede člana 24. Poslovnika Narodne skupštine u vezi ne znam čega.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 57, protiv 117, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 17, ukupno je prisutan 191 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila primedbu gospodina Vojislava Šešelja.
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Gospodin Ivković, drugo javljanje.

Za ovom govornicom je rečeno da nam treba stabilno sudstvo. To je tačno, ali nam treba nezavisno i autonomno sudstvo. Sigurno je to cilj svakoga od nas u ovoj sali. Naučili smo već da se vraća 10, 11, 15, 20 i 30 godina unazad i sigurno je da je bilo propusta u prethodnim periodima. Sigurno da je bilo i pokušaja izvršnih organa vlasti da se utiče na pravosudni sistem Srbije. Činjenica je da je ogroman broj zaposlenih u pravosudnom sistemu Srbije radio časno i čestito svoj posao. Činjenica je da bar totalno javnih pritisaka na pravosudni sistem nije bilo.
Danas je, dragi moji drugovi, 18. septembar 2001. godine, danas je skoro 12 meseci od kada je DOS-ovski režim došao na vlast, skoro devet meseci od kada je formirana Vlada Republike Srbije. Govorili ste da imate zakon o sudstvu, da sve imate spremno, a ni do danas ništa nismo čuli sem u naznakama šta će biti sa kuririma i sudijama i to 31. decembra ove godine, i da će biti raspisani posebni izbori za sve njih.
Tačno je to da je dobro tražiti dobrog kurira, dobrog sudiju, dobrog tužioca, ali današnji primer, i to današnje tačke dnevnog reda, negativan je za njih. Ovde imamo stavove 14 predsednika privrednih sudova širom Srbije.
Potpisali su ih i što se tiče stručnosti, napisali su, u Predlogu odluke za izbor sudija i predsednika privrednih sudova rečeno je, između ostalog, da su pribavljena mišljenja o stručnim i drugim kvalitetima kandidata od kolegijuma sudija sudova za koje se kandidati biraju, što ne odgovara istini. Takvo mišljenje ni od jednog privrednog suda nije zatraženo. Koji je onda kriterijum bio? Šta su bili kriterijumi da pojedine ćelije politbiroa po opštinama i okružnim odborima rešavaju kadrovska pitanja. Doduše, vidimo po dve, tri, četiri, pet promena, pa na kraju nijedan, kao u Šapcu. Koji su to kriterijumi onda? Da li je to stabilno a zavisno sudstvo ili stabilno a nezavisno sudstvo?
Znate, ako živimo u državi u kojoj od 5. oktobra dopuštaju sebi članovi vlade, ne samo iz resora bliskih pravosuđu, nego iz resora kao što je građevina, da hapse preko medija, potpredsednici vlade, predsednik vlade, onda građani Srbije imaju pravo da razmišljaju koliko mogu biti imuni i otporni zaposleni u pravosudnom sistemu Srbije, koliko mogu biti imuni i otporni na takve pritiske preko medija? Ako živimo u sistemu u kojem se krivične prijave u jednom danu pojavljuju u svim listovima, a danas stidljivo na dnu strane u "Politici" saznajemo da je okružno tužilaštvo odustalo od tužbe protiv onih koji su odlučili da bombarduju ovu zemlju.
Ja mogu razumeti što ne tuže Širaka, Blera, Šredera, hajde da kažemo, trebaju te mrvice sa donatorske trpeze. Zašto su odustali od Veslija Klarka, koji je napisao i potpisao da je on doneo odluku da se ubiju zaposleni u zgradi RTS-a. Danas Dragan Milanović odgovara za ubistva. Naše okružno tužilaštvo odustaje od tužbe protiv onih koji su ubijali 3.000 građana Srbije i nema detalja zašto je odustalo. Možda mogu pomisliti da je naše okružno tužilaštvo pribavilo od engleskog parlamenta i koji je izrekao imunitet Bleru, od Bundestaga nemačkog, i oni su dali imunitet Šrederu, a ne kao vi Banetu Ivkoviću i kolegi Čanoviću. Pa, da oni kažu, dobili su ljudi imunitet od svojih parlamenata i mi odustajemo od tužbe, Vesli Klark od penzionog fonda SAD-a. Međutim, umesto toga imamo stidljivo napisano, Okružno tužilaštvo odustalo od tužbe, dragi građani Srbije, protiv prvaka NATO pakta, koji su ubili 3.000 građana Srbije, uništili 18% imovine u privrednom sistemu Srbije i 128 mostova itd...

Molim vas da se vratite na temu.

Govorim, draga moja gospođo, o pravosudnom sistemu Srbije i o okružnom tužilaštvu Srbije, koje je odustalo od tužbe, u isto vreme kada se tužba SRJ nalazi u Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Da li je naredni .....

Znam o čemu govorite, gospodine Ivkoviću, ali to nije tema. Molim vas da se vratite na temu (žagor).

Ima i te kako veze sa današnjim danom, jer ovde kada mi preti ministar pravde i kaže, samo tako nastavi, jer sada sam u njegovim šakama, je li, imam listu 14 predsednika privrednih sudija, koji su predsedniku Narodne skupštine napisali doslovce, atmosfera stvorena uglavnom političkim preispitivanjem rada sudova je pritisak na pravosuđe i ne doprinosi nezavisnosti sudija i autonomnosti pravosuđa. Oni su ovde napisali ono čemu ste se vi malopre smejali,  da je svim privrednim sudovima, broj rešenih predmeta veći od broja primljenih predmeta u tekućoj godini, a što govori da se radilo dobro. Oni su napisali da nisu pitani o stručnosti, a onda preostaje nama, smrtnicima da razmišljamo koji su kriterijumi bili za određivanje ovih kandidata o kojima ćemo diskutovati. Želim, zbog građana Srbije, da verujem da će to ipak biti ljudi, uglavnom ljudi koji će i te kako misliti da će neko sutra gledati šta oni danas rade i da će razmišljati o tome da sačuvaju svoju čast i svoj obraz. Hoću u to da verujem. Ali, ovo je negativan primer, jer se razrešavaju predsednici sudova, a nije im pronađena falinka, nije se ustanovilo da li su nešto pogrešili.
Onda je to negativni primer i za kurira, koji će da se brine šta će biti sa njim 31. decembra, i za sudiju, jer neko ko je dobro radio posao, razrešava se. Po kojim kriterijumima i po kom tumaču pravde i ko to koga razrešava u državi, u kojoj članovi vlade hapse preko novina, u kojoj mediji mogu da objave krivične prijave mimo volje istražnih i ostalih sudija, u kojoj se stidljivo saopštava da se više ne okrivljuje niko, pa čak ni Vesli Klark? Ko će onda u toj državi da deli pravdu? Velika hrabrost zaposlenima u pravosuđu treba da ostanu nezavisni, jer pored svih priča da niko ne utiče, jako dobro se zna ko koliko vremena provodi u kojoj zgradi Vlade Republike Srbije iz okružnog tužilaštva i iz pravosudnog sistema Srbije. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč od predsednika poslaničkih grupa? (Ne.)
Prvi prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Petar Petrović, a sledeći prijavljeni je Stavan Ž. Gudurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, očekivali smo da će građani Srbije i poreski obveznici koji plaćaju rad ove skupštine u 15,30 časova, kada uključe svoje televizore, moći da počnu da slušaju raspravu po ovoj tački dnevnog reda. Kao što je predviđeno na dnevnom reda je rasprava o razrešenju, imenovanju nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Nažalost, izgubili smo sat i po vremena u nekim raspravama, koje po meni nisu bile plodotvorne i koje nisu doprinele boljem obaveštavanju o kandidatima koje danas treba da izglasamo, odnosno da im damo poverenje, da budu nosioci pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Valjda će to građani Srbije znati da cene na izborima, koji će biti u jedno dogledno vreme.
Ja ću pokušati da vratim diskusiju upravo na tačku dnevnog reda koja je danas ovde pred nama, a to je da razgovaramo o razrešenju i imenovanju nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Po nekom mom redosledu govoriću o onom značaju, po meni, lica koja su predložena ovde od Odbora za pravosuđe. Za one koji ne znaju, da se identifikujem, ja sam i član Odbora za pravosuđe, koji je razmatrao ove predloge koji su danas pred vama.
Na prvom mestu je predlog da se gospodin Slobodan Vučetić imenuje, odnosno da ga danas postavimo, da kažem tako, za sudiju Ustavnog suda Srbije, a na taj način što ćemo poništiti odluku ove skupštine od decembra meseca 1999. godine. Tako piše, ako se ne varam. Postavlja se pitanje, po kom to pravnom aktu mi danas govorimo i koji to pravni akt iz decembra meseca 1999. godine treba da poništimo. Taj akt ne postoji ili meni nije kao članu ove skupštine dostavljen. Postoji samo zapisnik Skupštine iz decembra meseca 1999. godine, u kome se konstatuje da je gospodinu Vučetiću prestao mandat, odnosno funkcija sudije Ustavnog suda Srbije. Posle toga, uvaženi Vučetić nije zatražio pravnu zaštitu kod bilo kog organa ove države, kod koga je mogao da vodi spor, da li radni ili ustavni itd. nije bitno, ne bih sada oko toga licitirao. Prema tome, on je u to vreme bio gde je bio, član neke nepolitičke ili vanpolitičke organizacije koja sebe naziva G-17 plus, koja opet ovog trenutka izjavljuje, bar prema štampi, odnosno piše u štampi da će biti na izborima neka politička stranka, a u tom trenutku se deklarisala kao vanpolitička organizacija.
Dakle, pitanje je da li mi danas kao Narodna skupština možemo da donesemo odluku da poništavamo akt koji ne postoji, da poništavamo konstataciju. Da li to znači da ćemo mi danas kao Narodna skupština, da se malo našalim, konstatovati da napolju pada kiša, a da će neki drugi organ, odnosno neki drugi saziv ove skupštine posle dve godine poništiti tu našu konstataciju i reći da nije padala kiša, nego je grejalo sunce. Znači, akt de fakto ne postoji.
Postoji drugi način, dame i gopospodo, da se gospodin Vučetić, koga izuzetno cenim kao vrsnog pravnika i doktora pravnih nauka izabere, ukoliko DOS-ovska većina smatra da on treba da bude sudija Ustavnog suda Srbije, a to je da ga jednostavno predsednik Republike Srbije gospodin Milutinović predloži ovom parlamentu, da ga izaberemo za sudiju Ustavnog suda i da posle toga on bude izabran.
Međutim, opet da napravim jedan mali izlet, jedan moj uvaženi kolega iz ove skupštine kaže da je pre neki dan pokušao da parkira kola ispred zgrade Predsedništva Republike Srbije, gde treba da bude predsednik Republike Srbije, a obezbeđenje mu nije dozvolilo sa obrazloženjem da treba da dođe Gradsko zelenilo da pokosi travu, jer tamo već mesecima niko ne parkira kola i izrastao je korov. Dakle, funkcija predsednika Republike ne postoji, pa valjda iz tog razloga ne može ni da dođe predlog pred ovaj organ da bi mi izabrali sudiju Ustavnog suda Srbije.
Druga funkcija o kojoj danas razgovaramo je javni tužilac Srbije. Bio sam prisutan na Odboru za pravosuđe kada je odlučivano o zahtevu gospodina Krsmanovića da se razreši funkcije javnog tužioca Srbije, odnosno republičkog javnog tužioca. Mi smo udovoljili njegovom zahtevu, razrešili ga i takođe postoji pisani dokument, gde je gospodin Krsmanović odredio da ga zamenjuje jedan od zamenika republičkog javnog tužioca, gospodin Ivanović. U međuvremenu je stigao zahtev gospodina Ivanovića da se na lični zahtev, zbog ispunjenja uslova za odlazak u penziju, razreši i on sa funkcije zamenika republičkog javnog tužioca. Međutim, u međuvremenu je stigao i novi dopis, gde je na kolegijumu Republičkog javnog tužilaštva određeno da od tri kandidata gospodin Nedić bude vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca.
Postavlja se pitanje, šta će se desiti ukoliko mi danas ne razrešimo gospodina Ivanovića funkcije zamenika republičkog javnog tužioca iz bilo kojih razloga.... gospodine ministre, zamolio bih vas, jer ste vi ipak ministar, a ja sam samo poslanik i da ja ispričam šta imam da kažem i molim vas da mi omogućite da kažem.... i da onda gospodin Nedić ne bude vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca. Dakle, ono što je potpisao gospodin Nedić, po meni, nema pravni značaj i pravnu snagu dok mi ne razrešimo gospodina Ivanovića. To je moje mišljenje.
Kada se govori o izboru i imenovanju nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija, ja sam i na Odboru postavljao pitanje da li je moguće da u Republici Srbiji svi predsednici opštinskih i okružnih sudova budu razrešeni iz jednog jedinog razloga - neažurnosti sudova. Da li je moguće da bar jedan od tih predsednika opštinskih i okružnih sudova bude razrešen iz nekih drugih razloga, nego su svi strpani u isti koš. Na njihova mesta dolaze drugi, protiv kojih ja i moja stranka nemamo ništa lično, jer smo se uvek zalagali, sada se zalažemo i zalagaćemo se da na mesto predsednika sudova, opštinskih, okružnih, privrednih, u Vrhovnom sudu, dođu najstručniji ljudi.
Znate kako će se, gospodo narodni poslanici, birati ti ljudi? Biraće ih kolegijumi sudija opštinskih i okružnih, jer oni najbolje znaju iz njihovih redova ko je nastručniji, ko je najsposobniji da vodi opštinski i okružni sud tog grada i tog mesta gde se bira predsednik opštinskog ili okružnog suda. Dakle, nije dato objašnjenje, i takođe, kada pogledate materijal, videćete da mnogo advokata ima koji se vraćaju u pravosuđe, uslovno rečeno u pravosuđe, na mesta predsednika sudova i predsednika opštinskih i okružnih sudova. Do ove skupštine i do zasedanja Odbora za pravosuđe bio sam ubeđen da advokati, čast izuzecima, imaju izuzetno dobra primanja, da su otišli u advokaturu iz razloga što su u pravosuđu loše plate. Međutim, sada me iznenađuju, i znači da su u pravosuđu dobre plate, i da advokati vrlo loše zarađuju, kada se mnogo advokata vraća iz advokatske profesije na mesto sudija, odnosno predsednika opštinskih i okružnih sudova. Mislim da o tome treba malo raspravljati i voditi računa ubuduće.
Sledeće, mislim, u vezi je sa gospodinom Batićem, koga izuzetno cenim, da bi trebalo gospodin Batić kao ministar pravde i lokalne samouprave da zamrzne svoju funkciju u stranci koju vodi, jer ipak odlučuje o tome ko će biti kandidat za predsednika nekog opštinskog i okružnog suda, a najblaže rečeno mora da bude malo subjektivizma, da ima malo navijanja za nekog pripadnika njegove stranke i mislim da u ovom trenutku ne bi trebalo da ministar bude taj koji će da odlučuje o tome.
Na kraju, govorim o depolitizaciji sudstva. Bar poslednjih deset dana pune su novine naslova, počev od gospođe Karamarković pa nadalje, nažalost nemam jedan dopis koji sam dobio iz opštine Svilajnac, gde kažu, citiram: "Na predsedništvu DOS-a opštine Svilajnac odlučeno je da se za predsednika Opštinskog suda Svilajnac imenuje taj i taj." Dakle, nije ni mišljenje, ni preporuka, nego odluka. Da li je to depolitizacija sudstva? Da li smo mi ti koji odlučujemo ili neki komiteti, kako se već zovu, i organi i organizacije u opštinama.
Na kraju, i time bih završio, mislim da ubuduće, kada se raspiše konkurs za predsednike bilo kog suda, da li opštinskih, okružnih, privrednih, trebalo bi doslovce da se naznači da se raspisuje konkurs za to i to mesto, da se ljudi jave na to i to mesto, da se ispoštuje procedura i na kraju, da odlučujuću reč imaju kolege i koleginice iz tih sudova, koji će da razmatraju sve prijave kandidata i da oni imaju odlučujuću reč ko će da vodi taj organ. Ipak je predsednik samo prvi među jednakima.

Dajem reč ministru za pravosuđe i lokalnu samoupravu, gospodinu Vladanu Batiću, na osnovu člana 88. stav 6.
Imate 20 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na izlaganja  predsednika poslaničkih klubova  sada stranaka opozicije, a nekada učesnika u vršenju vlasti, moram da kažem da mi se učinilo da se neki ljudi ponašaju kao Alisa u zemlji čuda.

Oni koji su srozavali pravosuđe po principu - kadija te tuži, kadija ti sudi - koji su godinama kršili Ustav, zakon i poslovnik ove skupštine, koji su dozvoljavali da se vode montirani politički procesi protiv lidera opozicionih stranaka, vlasnika, direktora, urednika i novinara nezavisnih glasila, oni koji su iz pravosuđa oterali u advokaturu ili na druga zaposlenja većinu izuzetno dobrih sudija, a one koji nisu hteli da odu u advokaturu i da napuste sudijsku funkciju oterali su voljom skupštinske većine, oni koji su preko sudova organizovali izborne krađe, čiji su glavni protagonisti, scenaristi i režiseri bili ministri pravde i predsednici Vrhovnog i drugih sudova, oni danas govore o nezavisnom sudstvu, o poštovanju Ustava i zakona, o navodno montiranim političkim procesima, brinu o sudbini sudija, o njihovim platama, govore o navodnoj umešanosti i pritiscima izvršne vlasti na pravosuđe itd.

Pomenuto je ovde da su za kandidate za predsednike sudova predloženi ljudi koji nikada nisu bili sudije. Vrlo je mali broj takvih ljudi, samo par od svih ovih silnih predloga. Predložen je jedan broj ljudi koji su advokati, a većina je radila nekada u pravosuđu i bili su sudije dok nisu oterani iz pravosuđa u advokaturu. A i da nikada nisu bili ni sudije, ni advokati, zakon ih ne ograničava i ne onemogućava da budu i sudije i predsednici sudova.

Moram, takođe, da kažem da smo svedoci izjava i predsednika Vrhovnog suda i zamenika predsednika Vrhovnog suda, i čelnih ljudi pravosuđa, da nema pritisaka izvršne na pravosudnu vlast i zabluda je, prevara, obmana i laž da je bilo ko oteran iz pravosuđa. Gospodo, niko nije oteran iz pravosuđa, za ovo vreme vršene su samo promene sudske i upravne funkcije, promene predsednika sudova. To je vrlo moguće, možete malo i da pročitate zakon, ima samo par rečenica koje to određuju, možete da vidite i odluke ovog parlamenta - niko nije razrešen dužnosti sudije. Samo pojedini ljudi iz onih razloga, koje sam prethodno pomenuo, nisu više predsednici sudova, većini je istekao mandat i inače ne mogu da budu predsednici sudova. Dakle, niko nije najuren na ulicu.

Gospodine Ivkoviću, nije tačna vaša priča da 31. svi ostaju bez posla. To je prevara, obmana i laž. Morate zakon tumačiti drugačije a ne laički, ako ne znate, onda pitajte stručnjake. To je Predlog zakona o sudovima, koji je u skladu sa propisima Evropske unije, Saveta Evrope, jer se moraju svi zakoni i svi propisi harmonizovati sa propisima Evropske unije, jer mi živimo u Evropi, u 21 veku. Radna grupa najkompetentnijih stručnjaka iz oblasti pravosuđa, iz pravosudnih organa, sa Pravnog fakulteta, napravila je nacrt zakona o sudovima, koji je u javnoj raspravi već više od dva meseca. Nadam se da su taj dokument dobile sve poslaničke grupe, objavljivan je i preko sredstava informisanja itd.

Dakle, nije cilj da bilo ko izgubi posao, nije cilj da bilo ko ode na ulicu. Naravno, ovo govorim bez obzira na činjenicu da, ne želeći da repliciram uvaženom kolegi poslaniku koji je poslednji govorio, ministar ne predlaže. On nema ovlašćenja da predlaže, kao što znate, i sve su ovo predlozi Odbora za pravosuđe i upravu republičkog parlamenta. Sve što ministar radi, a svedoci ste i na sednicama Odbora za pravosuđe, to je raspisivanje konkursa i pribavljanje mišljenja sudskih kolegijuma.

Što se tiče povoda za razrešenje pojedinih sudija, ne onih kojima ističe mandat, jer je normalno da moraju biti izabrani neki drugi ljudi ili isti ljudi, ima primera, ne znam brojčano koliko, znaju ljudi iz Odbora za pravosuđe, ali prilično dosadašnjih predsednika sudova su ponovo predloženi za predsednike sudova, što znači da ljudi, koji su časno, pošteno, odgovorno, u duhu zakona obavljali svoj posao, ostaju i dalje na tom mestu.

Želim da kažem još nešto: zaista nema nikakve hajke u pravosuđu. Najbolji dokaz za to je da, uprkos činjenici da je Vlada formirana pre nešto više od osam meseci, praktično za sve to vreme nije vršena nikakva haranga i hajka, jer da jeste, ljudi bi bili promenjeni za nedelju-dve dana, a ne bi taj postupak upravo jedne pozitivne selekcije trajao mesecima.

Dalje, osnov za razrešenje su rezultati rada, koji su u mnogim sudovima katastrofalni. Neažurnost, učešće u izbornim komisijama, koje su organizovale izborne krađe, neadekvatno obavljanje poslova sudske uprave, o tome su u Odboru za pravosuđe prezentirani apsolutno precizni podaci sa procentima, koji to na najbolji način pokazuju.

Želim da kažem još nešto, kako je sve funkcionisalo nekada ranije i koje su nepravilnosti u radu pravosudnih organa. Dodeljeno je mimo procedure od 1997. do 2000. godine 486 stanova i stambenih kredita. Sredstva iz sudskih taksi nisu prebacivana u budžet Republike Srbije. Nabavka računara i tehničke opreme u vrednosti od 1.600.000 maraka, izvršena je pod sumnjivim okolnostima. Budžetska inspekcija izvršila je nadzor, podnela je krivične prijave i za stanove, i za računarsku opremu i učinjeno je svašta na tom planu.

Želim takođe da kažem, a propo tvrdnje da se srozava pravosuđe i da se ljudi jure na ulicu, da su učinjeni maksimalni napori da se popravi materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu. Procentualno verovatno to je sve, naravno, skromno, jer nam je prazna kasa koju smo nasledili, budžetska sredstva su skromna, ali verovatno su najveća povećanja ličnih dohodaka, plata ili prinadležnosti upravo u pravosuđu. Povećanja za šest meseci su u rasponu od 43% za pojedine kategorije sudija i sudija Ustavnog suda, pa do 164% za one koji su imali najniže prinadležnosti, ovde često vrlo pežorativno pominjane kurire, spremačice i slično, čija primanja su povećana za nekih 164%.

Kamo sreće da živimo u zemlji blagostanja i nadamo se da idemo polako tim putem i da će se stvarno pravosuđe podići na nivo da postane jedan od stubova vlasti u državi, gde postoji normalna podela na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Zaista se ulaže maksimalni napor i pokazuje maksimalno dobra volja da izađemo iz onog stanja u kome je Srbija valjda bila jedina zemlja u svetu, u kojoj Vrhovni sud nije imao svoju zgradu, a predsednik Ustavnog suda nije bio pravnik nego ekonomista. Moram to da ponavljam, jer nažalost, to je ono nasleđe prošlosti koje smo zatekli.

Dakle, nema nikakve hajke, to su ljudi koji rade na najodgovornijim funkcijama, nebrojeno puta smo to rekli i naravno da želimo da afirmišemo slobodno i nezavisno sudstvo. Zato će još jedno vreme u javnoj raspravi biti zakon o sudovima i sudijama, uz prihvatanje svih dobronamernih primedaba, koje idu u pravcu afirmacije slobodnog i nezavisnog sudstva. Stiglo je puno primedaba iz stručne javnosti, na primer, na teritorijalnu nadležnost odnosno na sudove opšte nadležnosti, budući da je u predlogu reduciran broj sudova opšte nadležnosti, pre svega na opštinskom nivou. Tu ima opravdanih primedaba i mi smo pozvali sve one, koji mogu da daju značajan doprinos da se njihove primedbe, predlozi i sugestije ugrade u zakon o sudovima i sudijama i da zaista krenemo putem afirmacije slobodnog i nezavisnog sudstva.